Page 9 - Larus

Antika

Od ve{tih zanatlija do umetnika

Umetni~ka svest i potpis

VOTIVNA PLO~A
IZ PENTESKUFIJE
OKO 570. PRE N. E.
OSLIKANA PE~ENA GLINA, 7X10 CM
MUZEJ LUVR, PARIZ

Bog i zanatlija. Ova
votivna plo~a prona|ena je
u Posejdonovom hramu u
Penteskufiji blizu Korinta
me|u brojnim zavetnim
darovima tog tipa; plo~u je,
verovatno, bogu posvetio
neki zanatlija po imenu
Sordis, ~ije se ime vidi iza
figure koja stoji ispred pe}i.
Votivna slika i prikaz
tehnike. Komora za pe~enje
gline vidi se iz profila,
vratanca pe}i ~vrsto su
zatvorena, a iznad pe}i
izdi`e se gust dim. Ve{tina
pe~enja iziskuje veliku
pa`ljivost i njen proizvod ne
mo`e uspeti ukoliko i
bogovi ne priteknu u pomo}.
Otuda i ovi zavetni darovi
koji slave vezu izme|u boga
i zanatlije.
34

Shvatanje po kome umetnika nadahnjuju bo-
govi ili muze ne prili~i starom gr~kom svetu;
uostalom, prvobitno nije ni postojala muza li-
kovnih umetnosti. Kada je re~ o nadahnu}u,
ono se odnosi samo na aede.
U gr~koj mitologiji, Dedal je savr{en primer stvarao-
ca. Majstor tehni~kih znanja, slu`i se prakti~nom inte-
ligencijom koja mu omogu}ava da stvori sta-
tue u hodu, kao i da ~oveku dâ krila. Po tome,
on je bli`i konstruktoru ili zanatliji nego umet-
niku.
Prvi umetnici poznati su po svom potpisu, znaku njiho-
vog ponosa pred dovr{enim delom. Najstariji potpisi
na skulpturi ne pojavljuju se pre arhajskog doba. To- Figura i ornament.
Ukras ovog pehara sveden je na
kom tog razdoblja, lepota dela bila je va`nija od imena minimum: dve palmete u blizini dr{ki,
onog koji je delo izradio. Tek na kraju arhajskog do- glava mlade `ene u gornjem pojasu posude.
Ispod, izme|u dr{ki, ~itamo potpis Hermogenes
ba, na statuama, osim posvete, potpisan je i vajar: An- epoiesen eme („ Hermogen me napravio”). Ime
tenor, na primer. Ipak, treba sa~ekati V vek i Fidiju, Sko- ATI~KI PEHAR kerami~ara ka`e nam sama vaza.
SA CRNIM FIGURAMA
pasa, Alkamena i Polikleta, da veliki ugled ~uvenih POTPISAN: HERMOGEN Pismo i slika. Ukrasna vrednost natpisa ~ini od
umetnika postane o~igledan. Iako su njihova dela OKO 540. PRE N. E. njega sliku dovoljnu da se njom prekrije sud; na
PRE~NIK 27 CM gr~kom jeziku, slovo i slika pripadaju jedinstvenoj
ve}inom izgubljena ili sa~uvana samo u vidu kopija, ova MUZEJ LUVR, PARIZ kategoriji izra`enoj glagolom graphein koji ozna~ava
nam imena omogu}avaju da bolje pratimo razvoj gr~ke grafi~ku aktivnost.
umetnosti, od Mirona do Lisipa, u IV veku i kasnije.