Page 13 - Larus

Antika

Hramovi i riznice

Kad su gradovi i umetnici stvarali za bogove

Gr~ki hramovi i svetili{ta, od najskromnijih
do najvelelepnijih, mesta su prino{enja broj-
nih `rtvenih darova, prvenstvenog na~ina raz-
mene izme|u ljudi i bogova. Vrednost tih da-
rova zavisi, naravno, od bogatstva darodavca
i va`nosti svetili{ta.
Velika svehelenska svetili{ta, poput Zevsovog u Olim-
piji ili Apolonovog u Delfima, obiluju delima ~ija se
materijalna i estetska vrednost i ideolo{ko zna~enje
ne mogu objasniti samo pojmom umetni~kog dela.
Svaki predmet, svaki spomenik, pored svoje likovne
lepote i snage umetni~kog izraza kojom je stvoren, u
sebi nosi istovremeno versko, mitsko i politi~ko
zna~enje koje svim hodo~asnicima i posetiocima po-
kazuje ne samo veli~inu i autoritet bo`anstva kojem
su darovi posve}eni, ve} i va`nost i slavu osobe ili gra-
da koji ih prinosi na dar. ^esto nam ti `rtveni daro-
vi, koji slave uspomenu na pobede jednih protiv dru-
BIK Srebro za Apolona. Ovaj kip, na~injen od srebrnih plo~a iskovanih
gih, govore o jednoj vrsti takmi~enja me|u gradovima. na drvenom kalupu, jedan je od retkih primera `rtvenih darova od
PRVA POLOVINA
Umetnici, tako|e, svoje ime duguju delima koja stva- VI VEKA PRE N. E. dragocenog metala koji su se o~uvali do dana{njih dana. To dugujemo
raju za bogove: tako se i Skopas pro~uo ukrasiv{i Ate- SREBRO, 260 X 145 CM ~injenici {to je, sklopljen i sakriven, zajedno s drugim predmetima
MUZEJ U DELFIMA posve}enim Apolonu, le`ao zakopan unutar svetog podru~ja u Delfima.
nin hram u Tegeji a Fidija zahvaljuju}i svojoj statui
Sveto stado. Najverovatnije jonski rad, ovaj bik u prirodnoj veli~ini
38 Zevsa od zlata i slonova~e u Olimpiji. Bogatstvo `rt- ne do~arava samo snagu `ivotinje, ve} i obilje stada i prinetih `rtvi u
venih darova, u zlatu, srebru, bronzi ili slonova~i, iz- ~ast Apolona.
ra`ava u materijalnom obliku nepropadljivu vrednost
i neizreciv sjaj, odlike bo`anskog. Kona~no, mnogim
`rtvenim darovima izra`avali su svoju zahvalnost bo-
Jonski friz. Skulpturalni ukras Sifnijske riznice sastoji se od
govima pobednici sportskih i muzi~kih takmi~enja neprekinutog friza jonskog tipa koji se prote`e oko cele gra|evine,
koja su se odigravala u blizini hramova, poput Olim- izme|u gornjeg dela zida i krovne konstrukcije. Friz predstavlja razli~ite
epske doga|aje u kojima se re{ava kakav }e odnos bogovi zauzeti
pijskih igara odr`avanih u ~ast Zevsa ili Pitijskih u me|usobno i prema ljudima: Parisov sud, kojim je Paris stekao
~ast Apolona u Delfima. naklonost Afrodite ali i zapo~eo trojanski rat, borba Ahila i Memnona,
dva bo`anska junaka, koju posmatraju bogovi; i kona~no, na severnoj
Prebivali{te bogova strani, gigantomahija.
Gr~ki hram nije mesto okupljanja, ve} zdanje namenje- Trijumf bogova. Uz podr{ku Herakla, bogovi sa
no da u svoje okrilje primi kip boga kojem je pos- Olimpa bore se zajedno protiv Giganata koji `ele FRIZ SIFNIJSKE
da ih odande oteraju. Umetnik ovde uspeva da RIZNICE
ve}eno. ^esto mu se pridodaju i drugi bo`anski likovi celini dâ istovremeno homogen i raznolik zamah, OKO 525. PRE N. E.
koji se razlikuju od hrama do hrama, i brojni `rtveni poja{njavaju}i pomo}u bojenih natpisa identitet
likova: Dionisa obu~enog u lavlju ko`u i Temisa MERMER SA PAROSA
darovi. VISINA 64 CM
koji upravlja lavljom zapregom. MUZEJ U DELFIMA