Page 5 - Larus
P. 5
Antika
Kikladi i Krit
Prethodnice gr~ke umetnosti: egejske misterije
Bronzano doba bele`i svoj najraniji uspon @ENSKA STATUA
na Egejskom moru, a posebno na Kikladskim OKO 2500. PRE N. E.
DREVNI KIKLADI
ostrvima i Kritu. Re~ je o sjajnim kulturama, MERMER SA PAROSA, VISINA 40 CM
MUZEJ LUVR, PARIZ
naro~ito iz ugla umetnosti. Njihovo materijal-
no, politi~ko, dru{tveno i versko ure|enje nije @enska enigma. Jednostavni oblici ove `enske figure jo{
nam, me|utim, jo{ uvek do kraja poznato. uvek nas dovode u nedoumicu. U stvari, o statuetama
ovog tipa (~esto opisivanim kao idoli) gotovo se ni{ta ne
zna. Sa~uvani ostaci njihovog arheolo{kog okru`enja,
Minojska civilizacija, koja svoj procvat do`ivljava od
ako uop{te i dalje postoje, naj~e{}e ukazuju na `rtve u
XXI do XV veka pre n. e, poznata je tek od skora i jo{ vezi sa kultom mrtvih. Da li je onda ovde re~ o prikazu
uvek smo vrlo daleko od odgovora na sva pitanja koja umrle osobe ili sile povezane sa smr}u?
su izbila na povr{inu zajedno sa njenim otkrivanjem. Upro{}eni oblici. U nedostatku dodatnih odgovora,
mo`emo se diviti kvalitetu vajarstva koje je znalo da
Ser Artur Evans je od 1900. vr{io iskopavanja u Kno-
iskoristi sjaj mermera i geometrijski sklad proporcija
sosu, na severu Krita, upoznaju}i nas tako sa kulturom unutar jo{ uvek vrlo plitkog frontalnog prikaza, koji je u
koju je nazvao „minojskom” po Minosu, mitskom kra- jednakoj meri postignut urezivanjem i modelovanjem.
lju Krita, suprugu Pasifaje, Minotaurove majke. Upra-
vo ovom istorijskom legendom Evans je tuma~io svoja
impozantna otkri}a: palatu u obliku lavirinta, oslika-
ne ukrase koji su svojom sve`inom odu{evili njegove
savremenike i u kojima su oni prepoznali odjek ar nu-
voa – slavna „Pari`anka” nam o tome svedo~i. Ove
brojne, ali veoma fragmentarne freske (ponekad r|avo
restaurisane) predstavljale su pravo otkri}e za svet
nauke koji je tako iznenada do{ao u dodir sa najsta-
30 rijim kritskim slikarstvom i to mnogo vremena po{to
je gr~ko slikarstvo klasi~nog razdoblja, kako se vero-
valo, ve} bilo u nepovrat izgubljeno.
Kikladi
Mermerom bogata kikladska ostrva, dala su veliki broj
skulptura, naj~e{}e svedenih proporcija (ne ve}ih od
prirodne veli~ine). Njihova namena nam je i dalje ne-
poznata, jer u najve}em broju slu~ajeva ne znamo ni{ta
o ta~nim okolnostima njihove izrade; zavetne ili veza-
POGLED NA PALATU U KNOSOSU
1600-1500. PRE N. E.
REKONSTRUKCIJA MALE PALATE U KNOSOSU
PREMA OTKRI}U SER ARTURA EVANSA
Palata lavirint. Palata u Knososu je najprostranija od svih kritskih
palata. Oko velikog sredi{njeg dvori{ta, na vi{e od 13 000
kvadratnih metara, ni`u se mnogobrojne prostorije – sve~ane
(prestona dvorana, odaje posve}ene kultu, kraljevske odaje) i one
koje su se koristile za ~uvanje poljoprivrednih i zanatskih proizvoda
za koje su se starali dvorski ~inovnici.
Simbol centralne vlasti. Impozantna veli~ina ovakve jedne
graditeljske celine, koja je, nesumnjivo, jo{ vi{e do{la do izra`aja
zahvaljuju}i davnim rekonstrukcijama za koje je zaslu`an Evans, koji
je ovo nalazi{te i otkrio, svedo~i o velikoj, istovremeno politi~koj i
verskoj, mo}i kraljeva koji na dvoru oko sebe okupljaju veliki broj
ljudi i bri`ljivo nadgledaju proizvodnju u celoj oblasti, kao {to nam
to sugeri{e dvorska „dokumentacija” zapisivana linearnim pismom
na glinenim tablicama.
