Page 4 - Larus

okvir samo jedne scene. Malo-pomalo, dvorska umet-
nost odr`ala se sve do pada akadske dinastije 2200.
godine. Tokom sumerske renesanse, koja je zapo~ela
sa kraljem Gudeom, slika o u~enom kralju smeni}e sli-
ku o vladaru svedr`itelju celog sveta.
Egipatska umetnost, ve~ni `ivot posle smrti
Istovremeno, u Egiptu se utvr|uje hijeratska umetnost
koja ima jasno odre|ena pravila i koja je u tesnoj ve-
zi sa hijeroglifskim znacima. Faraon, bi}e izme|u
~oveka i boga, svima predstavlja uzor. Boje i linije sla`u
se na reljefima kao na slikama da bi do~arale svet bo-
gova i ve~ni `ivot posle smrti. Na osnovu jasno usta-
novljenih pravila, ovekove~uje se ljudski lik: obrazac
je va`niji od verodostojnosti. Lice se vidi iz profila, oko
spreda; ramena, poprsje, ruke i {ake predstavljeni su
spreda a noge iz profila tako da je jedna noga uvek, i
kada lik stoji, prikazana u iskoraku u odnosu na dru-
gu. U skulpturi se name}e frontalnost. Uprkos nepro-
menljivosti kanona, tokom vremena do}i }e do nekih
stilisti~kih novinâ. Tako, za vreme kratke vladavine
Amenofisa IV – Akhenatona odigrala se takozvana
„amarnijska” revolucija, koja, na estetskom planu te`i
realisti~nijem prikazivanju, kao {to nam svedo~i Ne-
fertitina bista koja se ~uva u Berlinu. Slede}e razdo-
blje, pod XXI dinastijom, obele`eno je napu{tanjem
amarnijskih inovacija, posebno pod uticajem mo}nog
sloja Amonovih sve{tenika. Slavljenje bogova i
o~uvanje grobnica ponovo su postali najva`niji. Mu- 29
mije se i dalje sahranjuju sa svojim ukrasnim maska-
ma i nakitom, da tako stanu pred Ozirisa.
Po{to se egipatska civilizacija zasnivala na kontinui-
tetu verskih kultova i odr`anju nepromenljivog, i po-
red sporog opadanja car-
POSMRTNA MASKA Arhetipski prikaz ljudskog lika. XXI dinastiju
stva i brojnih invazija, KRALJA PSUSNESA I karakteri{e uvo|enje svojevrsnog dvostrukog
umetni~ki oblici bili su iz- OKO 1000. PRE N. E. kraljevanja kada kraljevi vladaju u Tanisu a veliki
sve{tenici u Tebi. Suprotno prethodnim
vanredno dugog veka. POREKLOM IZ GROBNICE U TANISU
XXI DINASTIJA dinastijama, ovi se vladari sahranjuju unutar
ZLATO UKRA{ENO LAPISOM posve}enog prostora, svako na svom posedu,
(UZICE UKRASNE BRADE)
I BELIM I CRNIM STAKLOM kako bi svoje grobnice sa~uvali od plja~ke. Tako je
(O~I, OBRVE) i grobnica Psusnesa I otkrivena u blizini hrama u
MUZEJ U KAIRU Tanisu. Faraon na glavi ima kraljevsku kapu –
nemes, na kojoj se, s prednje strane nalazi uraeus
– simbol oka boga Sunca Râ, koji nas podse}a na
bo`ansku prirodu svemo}nog Faraona.

Pobeda kralja koji jo{ za `ivota postaje bog. Naram-Sin je ~etvrti kralj
semitske dinastije iz Akada. Njegovu mo} i njegove te`nje da ovlada svetom,
umetnost sistemati~no veli~a. Ova stela je o~igledan primer. Sve je tu da slavi
ratni~ku i bo`ansku mo} kralja: njegova veli~ina u odnosu na druge likove; njegov
{lem ukra{en rogovima; njegov polo`aj na ~elu vojske, gore na planini, naspram
STELA NARAM-SINA, vrha; njegovi atributi (luk, koplje) i propast njegovih neprijatelja. Pobe|eni
KRALJA AKADA neprijatelj je planinski narod sa Zagrosa, kao {to to pokazuje fragmentarni zapis
OKO 2250 PRE N. E. u gornjem levom delu. U XII veku pre n. e, jedan drugi zapis uklesan je na vrhu
stele radi uspomene na pobedu Elamita nad vavilonskim gradom Siparom, {to
RELJEF, RU`I~ASTI PE{~AR, 200X105 CM obja{njava i preno{enje ove stele u Suzu u vidu ratnog plena.
MUZEJ LUVR, PARIZ