Page 6 - Larus

ne za pogrebne obi~aje, one su prvenstveno usred- PRIVEZAK SA P~ELAMA
1800-1700. PRE N. E.
sre|ene na ljudsku figuru, prikazanu do krajnosti
KRALJEVSKA NEKROPOLA, MALIA
pojednostavljeno, na na~in blizak savremenoj umet- ZLATO, {IRINA 4,7 CM
ARHEOLO{KI MUZEJ, IRAKLION
nosti.
Minijaturni svet. Ovaj privezak,
Santorini tipi~an primer rasko{i i
Otkri}a koja su usledila nakon 1967. na ostrvu Tiri (San- prefinjenosti mikenskog nakita,
kombinuje kovane listi}e zlata,
torini), sme{tenom izme|u Kiklada i Krita, duboko su
filigran i granulaciju. Dva
promenila na{a uverenja. Akrotirij, naselje uni{teno shematski prikazana insekta,
u vulkanskoj erupciji krajem bronzanog doba, oko 1500. najverovatnije p~ele, oble}u jedan
kolut koji predstavlja sa}e meda.
pre n. e, o~uvano je poput Pompeje: pepeo i lava „o- Iznad ove celine je okrugli kavez sa
kamenili” su grad u odre|enom trenutku. Zahvaljuju}i zvoncem. Pojednostavljanje
tome, sa~uvana je urbana celina, sa~injena od boga- prirodnih oblika, slo`ena igra
volumena i uravnote`enih krugova
tih ku}a ~ije najlep{e obele`je predstavlja mno{tvo daju ovom predmetu skladnu
fresaka koje ih ukra{avaju. Nijedna od tih kultura, ni ravnote`u i svevremenu eleganciju.
minojska ni kikladska, nije nam dostupna putem pisa-
nih dokumenata jer oni koji su sa~uvani nisu jo{
de{ifrovani. U svakom slu~aju, nisu gr~kog porekla.
Ove civilizacije su, naro~ito minojska, imale velikog
uticaja na mediteranski svet.
MINOJSKI KR~AG
1400. PRE N. E.
VISINA 25 CM
ARHEOLO{KI MUZEJ MEDITERANA,
MARSEJ
Napetost izme|u oblika i ukrasa. Kritski kerami~ar je ovom kr~agu
dao istovremeno izdu`en i dinami~an oblik, do kraja izvla~e}i njegove
zavojite oblike i profil. Ukrasi, morski motivi, {koljke i gotovo apstraktni
srasli oblici, slobodno nabacani po ispup~enom delu suda, preuzimaju tu
igru vijuga umno`avaju}i njihovo kru`no kretanje, koje se zbog svog obilja
naziva „baroknim”.
Zna~ajna rasprostranjenost kritskih dela u Egiptu. Pronalazak ove minojske
vaze u Egiptu potvr|uje {irenje kritskih dela prema Nilu, odakle su se, za uzvrat,
mnogobrojni predmeti izvozili na Krit. Upravo zahvaljuju}i ovim kontaktima i
mo`emo da utvrdimo hronologiju minojske epohe polaze}i od bolje poznate 31
egipatske periodizacije.

MORSKI PEJZA`
OKO 1500. PRE N. E.
FRESKA IZ KU}E NA ZAPADU
TIRE (SANTORINI), DETALJ
VISINA 43 CM, UKUPNA DU`INA 390 CM
NACIONALNI MUZEJ, ATINA

Jedinstvena freska. Celina ove duga~ke freske
protezala se najverovatnije preko sva ~etiri zida
odaje u jednoj ku}i u Tiri (Akrotirij) koja je bila
zatrpana vulkanskom kataklizmom. Mala flota plovi
du` morske obale posute naseljima.
Umetnost pejza`a. Velika preciznost detalja i rasko{
boja odlikuju ovaj pejza`. Raspored figura po
spratovima daje mu dubinu i `ivost: brodovi u prvom
planu, iza njih mo}na arhitektura gradova, a iznad
njih stenovite vrleti, po kojima lovci gone divlja~.