Page 7 - Larus

Antika

Mikenska Gr~ka

Prva gr~ka umetnost

Najstarija vremena Gr~ke zadiru u bronza-
no doba. U tom razdoblju (od XV do XI veka
pre nove ere) razvijaju se razna naselja
koja se pominju u Homerovim epovi-
ma Ilijadi i Odiseji: Mikena, Arg,
Pil, Itaka. Ovi epovi, za koje se
smatra da su nastali u IX veku
pre n. e, govore o jednom
ve} ~etiri veka starom le-
gendarnom dobu: oni su
slika doterane herojske
pro{losti.

Hajnrih [liman, bogati samo-
uki Nemac, koji je (gre{kom)
bio uveren da se pomo}u Ho-
mera mo`e na neposredan na-
~in razumeti i objasniti bron-
zano doba, re{io je da prona|e
Troju i njenu tvr|avu. Njegova
prva iskopavanja vr{ena u Maloj
Aziji od 1872. do 1873. bila su oven-
32 ~ana uspehom, iako su docnija is-
tra`ivanja njegovih nastavlja~a dovela
do novog tuma~enja ve}ine predmeta Kraljev-
koje je on identifikovao i do prepravljanja ska grob-
nica. Ova
hronologije koju je on predlo`io. Ipak, obo- maska koju je H.
dren svojim prvim otkri}ima, [liman je zatim [liman otkrio u
Mikeni, u jednom
vr{io iskopavanja i na gr~kom kopnu, naro~ito u Mi-
grobu za koji je
keni 1874. godine, i na taj na~in otkrio u~enom svetu verovao da pripada
Agamemnonu, poti~e iz XVI
~itavu jednu nepoznatu kulturu tada nazvanu „miken-
veka pre n. e. Nalazila se
skom” a koju danas nazivamo „heladskom” u cilju isti- zakopana, zajedno sa raznim
canja njene povezanosti sa Heladom, odnosno Gr~kom drugim zlatnim nakitom, u jami u
Krugu grobova koji su zajedno
u pravom smislu, nasuprot minojskom Kritu. opasani kamenom i ukopani jedan pored
drugog, unutar mla|ih mikenskih zidina. Po
„Mikena, zlatom bogata” ovome se mo`e zaklju~iti da je ova grupa grobova bila
Mikenski svet razvija se izme|u 1600. i 1100. godine pre AGAMEMNONOVA posebno po{tovana.
POSMRTNA MASKA
n. e. i odlikuje se bogatstvom (Homer pominje „Mike- Remek-delo zlatarske ve{tine. Ovo je jedan od istovremeno
1600-1500. PRE N. E. najstarijih i najre|ih predmeta mikenske kulture, nastao pod
nu, zlatom bogatu”) i mo}nim utvr|enjima. Dok POREKLOM IZ GROBNICE V U MIKENI uticajem kritskog zlatarstva. Ova maska, sa~injena iz jednog
ZLATO, VISINA 31 CM
najva`nije grobnice u Mikeni poti~u iz XV veka, pala- NACIONALNI MUZEJ, ATINA istanjenog komada zlata i verovatno iskucavana na komadu drveta
ta datira tek iz XIV veka. Postojale su i druge palate, u sa kojeg je preuzela crte, u svojoj hijerati~nosti izra`ava neospornu
veli~inu.
okviru utvr|enja, u Tirintu u Argolidi i u Pilu u Mese-
niji. U istorijskim izvorima koji su tamo prona|eni, u
Pilu naro~ito, koristi se jedna vrsta slogovnog pisma
– linearno B pismo, koje se razlikuje od kritskog. Godi-
ne 1952. dokazano je da je linearnim B pismom zapisan
tekst na gr~kom jeziku. Ovo nam otkri}e omogu}ava „ Narod Arga je uni{tio Mikenu iz ljubomore...
ne samo da shvatimo izvesne aspekte ekonomije i or- Me|utim, jo{ danas postoje razli~iti delovi
ganizacije mikenskog sveta, ve} i da se uverimo u pos- njenih bedema, uklju~uju}i vrata nad kojima
tojanje kulturnog i verskog kontinuiteta izme|u bron- su lavovi: smatra se da je to delo Kiklopa, koji
zanog doba i ranog gr~kog arhajskog doba. Izgleda da su za Proitosa izgradili zidine Tirinta. ”
je mikenska umetnost bila vi{e ratni~ka nego ona mi-
Pausanija, Opis Helade, II, 16,5