Page 9 - 502_Memo

Aparat za varenje i aparat za mokrenje

slezina
`eludac
jetra
nepce
usna duplja u Aparat za varenje e
a
t
z
r
A
p
a
e
n
j
r
a
v
a
jezik
`drelo Varenje se odvija zahva- pepsina (enzim koji pret-
ljuju}i nizu mehani~kih i vara proteine u aktivne
hemijskih pojava. Pri pro- kiseline), uni{tava ve}inu rep pankreasa
lasku telom, enzimi, pod- bakterija i zapo~inje va- 3. ^ovek i njegovo zdravlje 3. ^ovek i njegovo zdravlje
sti~u}i hemijske reakcije, renje. Hrana je sad pret- telo
razla`u hranu u masu vorena u ka{u koja prelazi pankreasa
koja mo`e da se vari u u prvi deo tankog creva, glava
crevima. Hrani je potreb- duodenum. Ona je tu iz- `u~na kesa pankreasa
jednjak no oko 24 h da pro|e lo`ena dejstvu `u~i i soka
kroz 10 m duga creva. pankreasa. Tanko crevo
dijafragma Kontrakcije (peristaltika) ima jo{ dva dela, jejunum
(pre~aga) potiskuju hranu od usta i ileum, koji su dugi 7 m.
prema `elucu, kroz `drelo Njegova sluzoko`a apsor-
`eludac i jednjak (dug 25 cm). buje ve}i deo hrane raz- holedohus duodenum
jetra @eluda~ne kontrakcije gra|ene na gvo`|e, kal- u Pankreas i jetra a
me{aju hranu, natapaju je
cijum, vitamine i vodu.
t
e
r
s
a
e
n
a
P
k
r
i
j
`u~na kesa pljuva~kom (koja sadr`i Nesvarene otpadne mate- Jetra je krupan organ koji te`i oko 1,5 kg kod odraslog
duodenum (dvanaes- amilaze, enzime koji pret- rije dospevaju u debelo ~oveka. Sme{tena ispod dijafragme, ona igra ulogu he-
topala~no crevo) varaju skrob u proste crevo. Posle sakupljanja u mijske fabrike, neophodne za `ivot. Jetrene }elije (he-
debelo crevo {e}ere tipa glukoze), `elu- rektumu, fekalije (izmet) patociti) proizvode `u~, koja podsti~e razgradnju mas-
jejunum (deo tan- da~nim sokom (1 do 2 li- izbacuju se kroz analni ot- no}a. Jetra skladi{ti glukozu u vidu slo`enog {e}era,
kog creva) tre dnevno). Ovaj pos- vor. glikogena; zahvaljuju}i njoj i izvesnim pankreatskim
lednji, koji se sastoji,
ileum (zadnji deo izme|u ostalog, i od hlo- hormonima odr`ava se stalan nivo glukoze u krvi. Hepa-
tankog creva) rovodoni~ne kiseline i tociti tako|e razgra|uju stara crvena krvna zrnca (koris-
te}i ih za obnovu krvnog pigmenta – hemoglobina), raz-
slepo crevo
gra|uju alkohol, sinteti{u masno}e, proteine (faktori
rektum (~mar) koagulacije) preobra`avaju}i sredstva za ja~anje, itd.
@u~na kesa je kesica kru{kastog oblika, duga 10 cm. Nje-
na funkcija je da skladi{ti `u~ izvan obroka. Pankreas je
`lezda duga oko 18 cm i ima dve funkcije: probavnu i
e
a
h
a
j
z
n
e
r
M
u Mehanizam varenja a endokrinu (lu~enje insulina uklju~enog u metabolizam
v
m
a
i
n
Tokom varenja, hrana se razgra|uje na hranljive sastojke koje mo`e da apsorbuje sluzoko`a tankog creva, a zatim ih glukoze). On lu~i razne enzime.
apsorbuje organizam (amino-kiseline za proteine, masne kiseline za lipide, proste glicide za {e}ere). Oni se zatim ko-
riste za proizvodnju novih proteina ili obezbe|enje energetskih rezervi.
hrana nesvarena i neap-
o
r
k
a
a
t
z
m
r
a
n
p
j
A
e
sorbovana hrana u Aparat za mokrenje e
voda, vitamini, slo`eni {e}er Glavna uloga bubrega jeste da filtrira otpadne materije, naro~ito azotne, zate~ene u
mineralne soli proteini slo`ene masti (skrob) krvi, stvaraju}i urin.
(trigliceridi) G Gornji aparat za mokrenje (bubrezi i mokra}ni kanali). ) .
o
a
k
a
r
n
p
j
i
r
a
r
b
e
n
b
(
a
u
m
l
o
i
i
z
i
a
e
m
a
}
o
t
r
a
z
n
k
j
n
e
k
r
i
dejstvo enzima amino-kiseline slo`ene i proste prosti {e}eri Bubrezi su sme{teni s le|ne strane tela, ispod rebara, a li~e na par zrna pasulja od oko
12 cm. Umotani su u vlaknastu ~auru i sastoje se od periferne kore i unutra{nje sr`i.
Krv koja se pro~i{}ava dospeva u bubreg preko
sr`
kora
masno}e (mas-
bubre`ne arterije, prolazi kroz fino
ne kiseline)
re{eto, zatim se pro~i{}ena vra}a ka
srcu preko bubre`ne vene. Urin se
TANKO CREVO glukoza odliva preko ~a{ice u mokra}ni
(varenje) kanal. Osim {to pro~i{}avaju
krv, bubrezi uti~u na re-
gulaciju krvnog pritiska,
lu~e eritropoetin, hor-
mon neophodan za
CREVNE stvaranje crvenih krvnih
(sluzoko`e) zrnaca i pretvaranje vi-
tamina D u njegovu ak-
tivnu formu. Mokra}ni
ORGANIZAM kanali su cevi duge od
(apsorpcija) 25 do 30 cm, i obe-
voda, vitamini, enzimi proteini iz or- izgradnja tki- energija, zbe|uju odvod urina. Oni se
mineralne soli ganizma va funkcionisanje kontrahuju spre~avaju}i vena
vra}anje urina i ulaze u ~a{ica
zadnji zid be{ike preko za- bubreg
liska koji tako|e spre~ava
vra}anje urina.
u Nefron n
N
e
f
r
o
Nefron predstavlja osnovnu jedinicu bubrega. Svaki ne- mokra}ni
d
d
z
t
a
m
a
v
o
e
i
b
{
k
a
i
(
o
r
k
e
e
j
n
n
o
p
a
a
i
j
o
r
fron sadr`i fini splet kapilara, glomerul. On je umotan D Donji aparat za mokrenje (be{ika i odvod- kanal
n
k
a
i
a
u tanku propusnu membranu (protkanu rupicama koje n ni kanal) l )
omogu}uju prolaz izvesnih molekula). Prvobitni urin Mokra}na be{ika skladi{ti urin, a kapacitet
ekstrahovan iz krvi na tom nivou prelazi u sistem kana- joj je od 300 do 400 mililitara. Kada se na-
la. Tu se voda, amino-kiseline, glukoza i oko 70 % mi- puni, javlja se potreba za mokrenjem koja
neralnih soli ponovo apsorbuje i prelazi u tanke kapila- dovodi do njene kontrakcije, opu{tanja
re kojima je protkan njihov zid. grli}a izlaznog kanala i time do mokrenja.
Izlazni kanal se razlikuje kod jedinki raz-
li~itog pola (3-4 cm kod `ena, oko 12 cm
kod mu{karaca). Kod mu{karca on sude-
glomerul luje u reproduktivnim funkcijama po{to
Videti: • Endokrine `lezde str. . 201 kanal
obezbe|uje izliv sperme.
krvni ka-
i
r
n
`
d
d
o
E
z
l
e
k
n
e
e
pilari
l
i
t
e
s
r
e
v
a
B
e
• Bolesti organa za varenje
n
j
g
a
o
r
o
z
a
n
a
str. 234 mokra}ovoda
urin
i
t
m
k
o
s
B
• Bolesti mokra}nog trakta a 199
o
e
l
r
t
a
t
k
g
a
r
}
o
n
str. 244