Page 4 - 502_Memo

Osnovni pojmovi biologije

]elija

3. ^ovek i njegovo zdravlje
3. ^ovek i njegovo zdravlje
Uloga u ]elijska deoba: : A
j
k
s
i
]
e
l
a
d
o
e
a
b
a
i
z
i
t
o
e
m
j
z
o
}elije m mitoza i mejoza a
Mitoza (A) jeste na~in deobe
uobi~ajen za ve}inu }elija. Ona
se sastoji od 4 faze: profaze,
metafaze, anafaze i telofaze.
elija predstavlja osnovnu gra|u organizma Za vreme profaze, 46 hromo- me|ufaza po~etak zavr{etak
]i najmanju `ivu jedinicu koja je sposobna zoma (kod ~oveka) postaju (}elija pre profaze profaze metafaza anafaza telofaza
deobe)
da se kre}e, da raste i da se razmno`ava. Or- postepeno vidljivi u vidu {ta-
pi}a i po~inju da se dele. To-
ganizam se sastoji od vi{e milijardi }elija, raz- kom metafaze, svi hromozomi B prva deoba druga deoba
li~itih funkcija i veli~ina (od 7 mikrona za cr- se postavljaju u nizu na sredini
vena krvna zrnca do vi{e metara za neurone). }elije, du` tzv. ekvatorijalne
plo~e. Tada se usred }elije
Ve}ina }elija je izdiferencirana, ili dozrela, {to obrazuje vreteno od vlakana.
zna~i da imaju poseban oblik i specijalizova- Za vreme anafaze, dva odlom-
nu funkciju. ]elije koje vr{e istovetnu funkciju ka hromozoma pomeraju se
du` vretena ka drugom polu
unutar tela obrazuju razli~ita tkiva (respirator- }elije, prema jednoj od dve me|ufaza profaza anafaza telofaza anafaza telofaza
no, mi{i}no, nervno…). ]elije jednog tkiva centriole koje dodatno iste`u
uzajamno su tesno vezane. ]elijska aktivnost elemente vretena. Za vreme
telofaze hromozomi ponovo
podle`e strogom nadzoru, {to porazumeva re- postaju nerazgovetni i obra-
gulativne mehanizme na daljinu (hormoni, zuje se opna jedra da bi raz-
dvojila dva novonastala jedra
nervni sistem) ili lokalne modulacije, na koje od kojih svako sadr`i 46 hro-
}elija povratno odgovara. Ve}ina van}elijskih mozoma. Me|ufaza je
signala izaziva interakciju modulatorskih sup- razdoblje izme|u dve }elijske
deobe.
stanci (hormona…) i }elijskih receptora usidre- Mejoza (B) – kod ljudske vrste
nih u membrani ili lokalizovanih u jezgru. Spo- se odvija samo u jajnicima i talih }elija. Naprotiv, tokom dru-
sobnost }elijske obnove, zavisno od tkiva, testisima, pri ~emu nastaju 2 ge deobe, koli~ina hromozoma
je svedena na polovinu i nastaju
gameta (spermatozoidi i jajne
veoma je razli~ita: velika za }elije krvi, epider- }elije). Ona se sastoji od dva 2 }elije sa po 23 hromozoma.
ma ili probavnog trakta, ~iji je `ivotni vek kra- niza deoba. Tokom prve deo- One }e oplodnjom ponovo dati
tak; umerena za mi{i}ne }elije: slaba ili nika- be broj hromozoma }eliju (budu}i embrion) sa 46
hromozoma.
ostaje 46 u svakoj od novonas-
kva za nervne }elije (neurone).
r
k
c
v
a
B
e
u Bela krvna zrnca a u ]elije epiderma a
l
n
r
n
z
a
e
l
m
r
i
j
e
e
]
i
d
e
p
u
i
|
m me|u crvenim krv- Nazvane tako|e i ke-
m
e
n
r
v
e
r
c
v
k
a
z
m
r
n
i
i
m
n nim zrncima. . ratinociti, ove }elije,
c
Bela krvna zrnca ili leu- vi{estrani~ne forme,
kociti igraju va`nu ulo- veoma su brojne. One
gu u borbi protiv infek- su uzajamno stisnute
cija i pri imunom tako da obrazuju ba-
odgovoru. Crvena krvna rijeru izme|u spoljne
zrnca prenose kiseonik sredine i organizma.
posredstvom hemoglo-
bina.
V
u Vrste }elija
r
l
e
}
a
j
i
e
s
t
1. Nervna }elija. 2. Mi{i}na }elija. 3. ]elija je-
tre. 4. Masna }elija. 5. Spermatozoid.
6. Ko{tana }elija. 7. Crvena krvna zrnca.
8. ]elija epiderma.
membrana jedra (presek) citoplazma u Organizacija }elije
i
g
j
e
r
a
O
j
i
a
e
}
c
l
n
i
a
z
Ljudske }elije uglavnom imaju istovetnu strukturu,
koja se sastoji od tri glavna dela.
jedro }elijska
membrana
J Jedro, odvojeno membranom, pravi je ko|e i fini splet kanala kojima se odvode
r
o
,
e
d
komandni centar }elije jer upravlja nje- izvesne supstance iz }elije. Gold`ijev apa-
jedarce
pora jedra nim funkcionisanjem, deobom i umi- rat priprema proteine za prenos. Ribozo-
ranjem. Ono sadr`i DNK (dezoksiribonu- mi su kuglice koje ~itaju RNK kopirane
mitohondrija kleinsku kiselinu), fizi~ku podlogu prema DNK i sudeluju u skupljanju pro-
nasle|a, koja nala`e stvaranje proteina teina. Ovalnog oblika, mitohondrije iska-
(enzimi, hormoni) koji, pak, posreduju u zuju va`nu ulogu u }elijskom disanju:
svim vrstama reakcija organizma i u
upravljanju aktivnostima organa. Dok one proizvode potrebnu energiju. Njiho-
miruje, jedro se pokazuje u kompaktnom vo glavno gorivo je ATP (adenozin trifos-
(hromatinskom) obliku, ali DNK koju fat), koji nastaje iz vi{estrukih izvora kao
sadr`i kondenzuje se u hromozome u {to je glukoza. Lizozomi vr{e razaranje i
obliku slova X tokom }elijskih deoba. talo`enje velikih molekula koji proizilaze
Ono sadr`i i jedno ili vi{e jedaraca, koji iz }elije ili unutra{nje sredine.
sadr`e RNK (ribonukleinsku kiselinu), ] ]elijska membrana odvaja }eliju od spolj-
m
a
s
k
a
n
a
r
e
m
b
l
e
j
i
centriola kopiju DNK. ne sredine i posreduje u razmenama. Po-
p
l
t
o
m
a
a
z
C Citoplazma je vodenasti gel koji sadr`i lupropustljiva, ona sadr`i receptore koji
i
brojne organele, male specijalizovane or- joj omogu}uju da reguli{e prolazak
gane koji omogu}avaju hemijske i fizi~ke
aktivnosti. Centriola je sme{tena u cito- odre|enih molekula, da otkriva prisustvo
plazmi nadomak jedra i mo`e biti jedin- drugih }elija, da reaguje na spolja{nje
stvena ili dvojna. Sastoji se od 9 grupa nadra`aje. Ona se sastoji od dvostrukog
cev~ica i igra klju~nu ulogu u }elijskoj de- sloja lipida (masno}a) koji sadr`e protei-
obi. Endoplazmi~ka mre`a jeste mesto ne i pona{a se poput te~nog mozaika u
ribozom sinteze i grupisanja proteina; to je ta- neprestanom pokretu.
194 mitohondrija
(presek) Gold`ijev aparat