Page 8 - 502_Memo

Organi i glavne funkcije

Krvotok i disanje

3. ^ovek i njegovo zdravlje
3. ^ovek i njegovo zdravlje
Krv mikrona); li{ene jedra, one igraju va`nu ulogu u bronhiola krvni ka-
– krvne plo~ice su male krvne }elije (2 do 4
pilar
koagulaciji. Kada se neki krvni sud o{teti, one se venula
rganizam sadr`i 4 do 5 litara krvi, crvene lepe i spajaju zatvaraju}i o{te}enje. One zatim, arteriola
Oi lepljive `ivotne te~nosti. Kada se naspe osloba|aju}i deo svog sadr`aja, izazivaju he-
u epruvetu, krv se razdvaja na dva dela: svet- mijske reakcije u kojima deluju faktori koagula-
lo`utu te~nost (plazmu koja predstavlja 55% cije. Tada se obrazuje ugru{ak fibrina.
ukupne zapremine) i zagasitu masu koju ~ine
crvena krvna zrnca.
Plazma sadr`i brojne elemente: alveolna
– hranljive materije, kao {to su masno}e Krvne grupe kesa
(holesterol, trigliceridi, masne kiseline), gluko-
za, amino-kiseline, mineralne soli, vitamini; rvena krvna zrnca se razlikuju prema vrs-
– otpadne materije, kao {to je urea (nas- Cti antigena A, B ili AB na njihovoj povr{ini. alveola
tala razgradnjom proteina) i bilirubin (koji po- Oni pokre}u stvaranje antitela i potencijalno
smrtonosnih reakcija. Osobe sa grupom 0 su
e
o
v
u
}
P
l
a
l
n
a
l
ti~e od razaranja crvenih krvnih zrnaca); univerzalni davaoci ali mogu primati samo krv u Plu}na alveola a
– brojne proteine (hormone, enzime, grupe 0, jer nemaju nikakav antigen. Osobe sa Disanjem, to jest svakod- Bronhije su opremljene
~inioce rasta, proteine uklju~ene u koagulaciju AB grupom su univerzalni primaoci, jer njiho- nevnim udisanjem i trepljama koje trepere i
izdisanjem oko 20.000 li-
izbacuju udahnutu
[fibrinogen…], reakciju na zapaljenje, odbra- va krvna zrnca na svojoj povr{ini imaju istov- tara vazduha, }elije se pra{inu. Plu}a su dve
ne organizma [antitela], transport molekula remeno i A i B antigene. Grupe A i B me|usob- snabdevaju neophodnim sun|eraste mase, prekri-
[albumin]…). no su nespojive za transfuziju. Na crvenim kiseonikom. Ono ih vene membranom, pleu-
rom („plu}na marami-
istovremeno osloba|a
Krvne }elije nastaju u ko{tanoj sr`i i pri- krvnim zrncima prisutni su i drugi antigeni, po- ugljen-dioksida stvore- ca“). Njihova je uloga da
padaju trima kategorijama: put onih iz sistema Rezus (Rh). Ve}ina stanov- nog tokom sagorevanja u obezbede vrlo brze raz-
mene, izme|u krvi i vaz-
organizmu. Razni organi
– crvena krvna zrnca (ili eritrociti) jesu nika je Rezus pozitivno (Rh+). sudeluju u disanju. Vaz- duha, na nivou alveola. U
male }elije veli~ine oko 7 mikrona, bez jed- duh se udi{e kroz `drelo, mozgu postoji centar za
ra. Ona sadr`e pigment (hemoglobin) koji prolazi u grkljan disanje koji odre|uje
mi{i}ni ritam, koji uprav-
i du{nik, zatim u dve gra-
mo`e da vezuje kiseonik i ugljen-dioksid da ne bronhija, koje se unu- lja radom plu}a, prema
bi ih transportovao. @ivotni vek ovih }elija iz- • Odbrana organizma, str. 196 tar plu}a dele u tome koliko ima kiseoni-
r
o
g
i
z
a
n
r
a
n
b
O
d
a
m
a
nosi prose~no 120 dana; Videti: K a r d i o v a s k u l a r n e b o l e s t i bronhijalne re`njeve i ka i ugljen-dioksida u
ogranke koji se
krvi.
– bela krvna zrnca (ili leukociti) jesu bra- • Kardiovaskularne bolesti, str. 232 zavr{avaju alveolama.
a
r
t
l
e
R
s
i
p
t
e
b
e
s
i
r
o
o
n
nioci organizma. Ve}a su od crvenih krvnih • Respiratorne bolesti, str. 243
zrnaca i malobrojnija (1 belo na 700 crvenih
zrnaca). Ona imaju jedro i postoji vi{e vrsta
ovih }elija (polinukleidi, limfociti, monociti);
desna
komora
A B C
Krv puni sr~ane {upljine Sistola (kontrakcija) je Kontrakcija komora istiskuje
(dijastola) najpre pretkomorska krv iz srca
a
a
i
o
r
k
d
K
s
r
c
a
r
.
n
c
e
n
a
C
r
v
n
a
z
k
r
v
u Crvena krvna zrnca. Crvena krvna zrnca prenose ki- u Kako radi srce e
seonik. Njihova sposobnost da menjaju oblik omogu}uje
im da prolaze kroz krvne sudove malog promera. Srce se kontrahuje oko 70 puta u mi- desni) a svaki deo sadr`i pretkomoru lu i sistolu. Za vreme dijastole (A), ili
nutu. Svaki put potisne izme|u 65 i i komoru. Ono je omotano jednom opu{tanja, srce se puni krvlju. Sisto-
100 cm 3 krvi, {to iznosi od 5 do 7 li- membranom, perikardom, a otvori la, ili kontrakcija, prvo se vr{i u pret-
tara u minutu. Tokom 75 godina, su mu zastrti slojem }elija, endokar- komorama (B), zatim u komorama
g glava a ljudsko srce obavi oko 3.000.000.000 dom. Miokard ima veliku slobodu (C). Leva komora potiskuje krv s ki-
v
a
l
otkucaja i upumpa 200.000.000 lita- funkcionisanja. Srce obi~no kuca seonikom u aortu (veliki krvotok);
ra krvi. Sr~ana pumpa radi zahva- pravilnim ritmom i obavlja jedan ci- desna komora potiskuje krv siro-
ljuju}i sr~anom mi{i}u, miokardu. Sr- klus, ili sr~anu revoluciju, koja ma{nu kiseonikom u plu}ne arterije
ce je podeljeno na dva dela (levi i obuhvata dve glavne etape: dijasto- (mali krvotok).
u
k
d desna ruka a l leva ruka a
r
u
r
a
s
k
n
a
v
e
e
u
k
r
i
uC Cirkulacija krvi v i
a
j
r
k
a
c
i
l
veliki mali Cirkulacija omogu}uje da se organi- ka sistema, plu}ni, koji se naziva jo{ O Op{ti krvotok polazi od srca – veli-
o
t
r
v
k
o
{
t
i
k
p
krvotok krvo- ma doturaju kiseonik i drugi mole- i „mali krvotok“, i sistemski (op{ti) kom arterijom zvanom aorta, koja
tok
p plu}a a kuli neophodni za `ivot, sudeluje u ili „veliki krvotok“. se deli u grane, a ove se dalje gra-
}
u
l
leva komora uklanjanju otpadnih materija, poput P Plu}ni krvotok donosi plu}ima, pre- naju u arteriole. Ta cirkulacija se od-
k
i
v
r
u
l
n
}
t
o
o
k
desna ugljen-dioksida. Ona se ostvaruje ko plu}nih arterija, „plavu“ krv siro- vija pod velikim pritiskom i taj krvo-
komora zahvaljuju}i radu jedne pumpe: srca. ma{nu kiseonikom a bogatu ugljen- tok napaja glavne organe. Posle
krv bez Arterije provode krv iz srca prema dioksidom. Na nivou kapilara, prelaska u kapilare, krv, siroma{nu
kiseonika organima; vene je odvode. Limfni kojima su protkane alveole, ta krv kiseonikom a oboga}enu ugljen-di-
sudovi sudeluju u toj povratnoj cir- oksidom, vra}aju u srce male vene
kulaciji i uti~u u venski sistem pos- postaje crvena snabdevaju}i se ki- (venule), vode}i do vena ve}eg pro-
krv redstvom grudnog kanala. Gasne seonikom i osloba|aju}i se svog mera, koje se ulivaju iz donjeg dela
s kiseonikom razmene izme|u srca i organa od- uljen-dioksida. Ona se onda preko tela u donju {uplju venu, i iz gorn-
198 vijaju se na nivou kapilara, veoma plu}nih vena vra}a u levu pretkomo- jeg u gornju {uplju venu. Ta dva ve-
tankih i propusnih grana krvnih su-
lika venska stabla dovode krv u des-
ru srca. Ta cirkulacija se odvija
n noge e dova. Cirkulacija obuhvata dva veli- zahvaljuju}i pritisku. nu sr~anu pretkomoru.
o
g