Page 12 - 502_Memo

Organi i glavne funkcije

Mozak

3. ^ovek i njegovo zdravlje
3. ^ovek i njegovo zdravlje
Uloga encefalona gornji deo lobanje i me|usobno op{te preko misfera upravlja levom stranom i obrnuto.
korpusa kalozuma.
Mo`dana kora je specijalizovana, svaki njen
Korteks (mo`dana kora) predstavlja re`anj predstavlja preciznu funkcionalnu zo-
ncefalon ~ini gornji deo centralnog nerv- povr{inski sloj hemisfera i sa~injen je od sive nu. Slepoo~ni re`anj ima slo`enu ulogu (mi-
Enog sistema dok njegov donji deo obrazuje mase (}elijsko telo neurona). On vr{i slo`enu ris, sluh i op{tu asocijativnu ulogu izme|u raz-
produ`ena mo`dina. On obuhvata veliki mo- analizu informacija i sedi{te je svesti. Ova si- li~itih re`njeva). Temeni re`anj je sredi{te
zak, koji se sastoji od dve mo`dane hemisfe- va masa okru`uje sloj bele mase koja se sas- svesne ~ulnosti, potilja~ni re`anj je odgovo-
re i me|umozga, ili diencefalona (talamus, hi- ran za vid, ~eoni re`anj za vi{e funkcije
potalamus, hipofiza), malog mozga i potilja~ni re`anj mo`dane ~eoni (mi{ljenje…) i voljnu motoriku. Svaka zona
hemisfere
mo`danog stabla, a kontroli{e ve}inu telesnih re`anj na{e ko`e projektuje se na povr{inu na{e
funkcija. Tako on reguli{e rad utrobe, disajni mo`dane kore na na~in koji nije proporcijalan
pribor i krvotok, uklju~en je u odr`anje ravno- stvarnoj veli~ini odre|enog dela. Tako {aka,
te`e, kontrolu pa`nje, emocija, polnog nago- koja predstavlja oko 1% na{e telesne povr{ine,
na, sna, pam}enja, integrisanje ~ulnih poruka, na nivou ~ulnog i motori~kog korteksa zauzi-
svesnu motoriku. Za vi{e duhovne funkcije, ma gotovo polovinu povr{ine koja pripada ce-
kao {to su govor i obrada misli, odgovorna je temeni lom telu. Centar za jezik, Brokina zona, nala-
re`anj
mo`dana kora. zi se u sredini 3. leve ~eone vijuge.
Ovaj izuzetno slo`en rad velikog moz-
ga mogu} je zahvaljuju}i stotini milijardi neu-
rona od kojih je mozak izgra|en. Mada je nje-
gova masa manja od 1,5 kg, on sâm tro{i vi{e Mo`dane funkcije
od ~etvrtine hrane iz telesne krvi. mali mo- slepoo~ni
re`anj
Veliki mozak obuhvata jednu primitivnu zak
celinu, ili mo`dano stablo, koje upravlja u Mo`dane hemisfere. . ozak upravlja ve}inom su{tinskih ili vi-
d
a
`
M
o
n
f
s
e
e
r
h
e
m
i
e
Dve mo`dane hemisfere predstavljaju 70% encefalona. Mtalnih funkcija.
One su protkane vijugama i izdeljene brazdama u
re`njeve: ~eoni napred, slepoo~ni i temeni sa strana,
potilja~ni pozadi. Pam}enje. Ono koristi vi{e mo`danih
struktura, naro~ito hipokampus, hipotalamus
i glavi~asta tela, a kao neuroprenosnik
toji od nervnih vlakana, omotanih mijelinom, uklju~uje acetilholin.
koja obezbe|uju veze izme|u nervnih }elija. Ono se {kolski deli na kratkoro~no (ne-
Siva masa mo`dane kore produ`ava se u du- koliko minuta) i dugoro~no pam}enje i
binu mozga da bi obrazovala sredi{na siva jed- obuhvata 3 faze: u~enje, skladi{tenje podatka
ra (repato jedro, so~ivasto jedro, podtalami~ko i izvla~enje iz se}anja. Mada pam}enje slabi s
jedgro ili Lijsovo telo, i locus niger, koji u~est- godinama, mo`dane ve`be i intenzivan
vuje u upravljanju voljnim kretnjama). Mo`da- duhovni rad poma`u njegovom odr`anju.
ne komore, ili ventrikule, ispunjene glaveno-
ki~menom (cerebro-spinalnom) te~no{}u, San. San je veoma bitan za `ivot. Unu-
postoje u obema hemisferama (bo~ne ventri- tra{nji sat sme{ten u suprahijazmatskim jez-
kule). One se sre}u da bi obrazovale 3. mo`da- grima hipotalamusa odgovoran je za njegovo
nu komoru u predelu me|umozga, zatim, javljanje u pravilnim intervalima. San obuhva-
ni`e, 4. mo`danu komoru koja se produ`ava ta 2 faze:
a
|
a
G
r
u Gra|a encefalona a u centralni kanal koji ide sredinom ki~mene – laki san, od oko 90 minuta (koji se i sam sas-
e
l
a
o
n
c
n
f
e
Na ovoj shemi se vide talamus (1), hipotalamus (2), hi-
pofiza (3), mo`dane hemisfere (4), `uljevito telo (5), mo`dine. toji iz 4 stadijuma), kada je mo`dana aktiv-
mo`dana kora (6) i mali mozak (7). Dve mo`dane hemisfere nemaju istovet- nost slabog intenziteta;
nu ulogu i, kod ve}ine ljudi, jedna hemisfera – duboki san, od oko 20 minuta, koji se ka-
dominira drugom (leva, kod de{njaka). Po{to rakteri{e brzim pokretima o~iju, za koje vre-
sr~anim i disajnim ritmom, telesnom tempe- se nervna vlakna ukr{taju na sredini, desna he- me se emituje ve}ina snova.
raturom… i povezuje mozak sa ki~menom Obe vrste sna ponavljaju se 4-5 puta tokom
mo`dinom. Mo`dano stablo se i samo sastoji no}i i ispoljavaju se karakteristi~nim elek-
iz tri dela; odozdo nagore: produ`ene mo`di- tri~nim promenama na elektroencefalogramu.
ne, pons (most) i cerebralne no`ice. Lobanjski Funkcija snova je jo{ uvek nedovoljno pozna-
nervi izlaze iz mo`danog stabla. Mre`asta ta, ali bi stanje dubokog sna moglo imati
masa, prisutna u sredini mo`danog stabla, re- va`nu ulogu u procesu u~enja i pam}enja.
guli{e smenjivanje budnog stanja i sna i kon-
troli{e ~ulne uticaje koji idu od ki~mene mo- Emocije. Za ose}anja i pona{anje odgo-
`dine prema encefalonu; tokom odre|enih sati, vorni su hipotalamus i limbi~ki sistem (ili lim-
ona ih poja~ava (budno stanje), tokom drugih bi~ki re`anj), struktura koja je sme{tena s unu-
ih inhibira (san). Sa zadnje strane mo`danog tra{nje strane mo`danih hemisfera i obuhvata
stabla nalazi se mali mozak, ~ije su glavne sredi{na siva jedra. Pona{anje u ishrani,
funkcije odr`anje ravnote`e i motori~ka koor- dru{tveno i seksualno pona{anje zavise od te
dinacija (uskla|ivanje pokreta). Me|umozak, dve mo`dane strukture, koje su tesno vezane
e
N
n
u
r
o
diencefalon, sastoji se od 3. mo`dane komore u Neuron. . za ~eoni re`anj mo`dane kore.
oivi~ene talamusom, ~ija je funkcija da inte- Osnovna jedinica
mo`dane gra|e jes-
gri{e ~ulne poruke da bi ih prosledio do mo- te nervna }elija ili
`dane kore. On se spreda nastavlja na hipo- neuron. Preno{enje
talamus i dve male `lezde: hipofizu, dole, i informacije od jed- Videti: • • Endokrine `lezde, str. 201
i
n
e
d
o
k
r
d
z
n
e
E
`
e
l
nog do drugog neu-
b
l
{
o
k
o
e
N
s
e
i
t
202 epifizu, pozadi. rona ostvaruje se • • Neurolo{ke bolesti, str. 242
e
r
o
u
l
posredstvom elek-
Kona~no, najrazvijenija celina sastoji se
b
e
o
h
i
i
P
s
~
e
g
t
k
e
od dve mo`dane hemisfere koje ispunjavaju tri~nog signala, • • Psihi~ke tegobe, str. 246
nervnog impulsa.