Page 13 - 502_Memo
P. 13
Nervni sistem i ~ulni organi
Nervni sistem mozak brahijalni siva masa zadnji rogovi
(rameni) splet zadnji koren centralni
ervni sistem obuhvata nervne centre i ner- ki~mena kanal
Nve; on je uklju~en u tako razli~ite uloge mo`dina spinalna
kao {to je prenos ~ulnih signala, motorika, me|urebarni ganglija bela masa
funkcionisanje unutra{njih organa, pam}enje, nerv prednji
intelektualne funkcije. slabinski koren
splet
Centralni nervni sistem (CNS) sadr`i nervna prednji ro- 3. ^ovek i njegovo zdravlje 3. ^ovek i njegovo zdravlje
govi
nervno tkivo od kojeg su sa~injeni mozak i ki- lakatni vlakna
~mena mo`dina, osim nerava. Obavijen je nerv meka
mo`danom opnom i za{ti}en bistrom te~no- ovojnica
{}u ~ija zapremina varira od 130 do 150 ml: podlak- pau~inasta ki~meni nerv
ti~ni nerv
cerebrospinalna te~nost. Nju lu~e izvesne spe- ovojnica ~vrsta prednji rub
ovojnica
cijalizovane mo`dane }elije koje resorbuje
CNS. On se opet sastoji od milijardi nervnih u Nervi i ovojnice ki~mene mo`dine e
i
c
e
m
e
n
k
i
~
n
v
i
r
N
e
o
j
v
i
o
e
d
i
n
o
m
`
}elija tesno uzajamno povezanih posredstvom Sme{tena u ki~menom stubu, u zadnjem pr{ljenskom delu,
sinapsi (spojnica) i jednog tkiva za podr{ku, ki~mena mo`dina je duga oko 45 cm i nastavlja se na pro-
du`enu mo`dinu. Ona je omotana trima membranama ili
neuroglija ili lepljivog tkiva. karli~ni splet ovojnicama: ~vrsta ovojnica (dura mater), pau~inasta i meka
Periferni nervni sistem sastoji se od nera- ovojnica (pia mater). Izme|u njih te~e ve}i deo mo`dano-
va i njihovih ganglija. On obuhvata: ishijadi~ni nerv ki~menih te~nosti. Iz svake strane mo`dine izlazi 31 nervni
koren (prednji i zadnji) da bi obrazovali 31 ki~meni nerv.
– somatski sistem, koji omogu}ava da se Prednji korenovi sadr`e motori~ka, a zadnji korenovi senzor-
opa`aju nadra`aji koje prenose ~ulni organi, i na nervna vlakna. Ki~mena mo`dina sadr`i dve vrste nervnih
koji upravlja voljnim i motori~kim radnjama; tkiva: sivu masu, koja se sastoji od neurona i glijalnih }elija, i
belu masu izgra|enu od mijelinizovanih nervnih vlakana.
– vegetativni (autonomni) sistem, koji Kroz sredinu sive mase prolazi centralni kanal koji povezuje
upravlja organima bez uplitanja volje. On sâm sve ~etiri mo`dane komore i kroz koji te~e mali deo mo`da-
no-ki~mene te~nosti. Jednostavne motori~ke radnje, kao {to
sadr`i 2 sistema suprotnih funkcija: simpati~ki je trzaj ruke u slu~aju da se ope~e, mo`e preneti siva mo`da-
i parasimpati~ki. na masa ne ~ekaju}i da informacija dospe do mozga. Za-
Nervi se me|u sobom razlikuju prema sas- uzvrat, slo`ene informacije i naloge prenosi bela masa.
tavu nervnih vlakana: ~ulna vlakna prenose ~ul-
ne poruke do CNS-a (~ulni nervi), motorna
vlakna prenose naloge CNS-a do mi{i}a (mo- u Glavni nervi i nervni splet t gljivasta pupoljak ~ula receptor
r
v
l
e
e
e
r
i
n
ukusa
i
p
i
s
n
v
l
n
G
n
i
v
a
torni nervi), vegetativni nervi inerviraju utrobu Postoji 12 pari lobanjskih nerava, vezanih za encefalon, i 31 par papila ukusa
i `lezde. Mnogi nervi su me{oviti i sadr`e vi{e ki~menih nerava povezanih s ki~menom mo`dinom: 8 pari vrat-
vrsta vlakana. Izvesna nervna vlakna mijelini- nih nerava, 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 krsnih i 1 trti~ni nerv. Izves-
ne prednje i zadnje grane tih nerava prepli}u se obrazuju}i mre`u
zovana su – okru`ena belim mijelinskim omo- nervnih niti ili splet, poput brahijalnog (ramenog) spleta (koji
ta~em koji ubrzava prenos nervnih impulsa. stvara nerve gornjih udova), slabinskog (inervacija spoljnih polnih
Nervni impuls se prenosi kroz vi{e neu- organa i donjih udova), karli~nog (bedreni, ishijadi~ni nerv) ili sa-
kralnog spleta (inervacija trbu{nih organa).
rona. On koristi elektri~ne fenomene i oslo-
bo|enje hemijskih supstanci, neuroprenos-
nika, na nivou sinapsi kao {to su acetil-holin • Neurolo{ke i o~ne bolesti, kon~asta
papila
e
s
t
k
{
i
b
~
e
n
e
i
l
o
o
l
o
N
o
r
e
u
(voljni i parasimpati~ki nervni sistem), adre- Videti: str. 242
nalin i noradrenalin (simpati~ki sistem). u Jezik k
i
J
e
z
i
n
j
i
a
o
L
b
o
R
e
O
l
j
r
i
a
o
t
R
• Respiratorne bolesti i ORL oboljenja, Zahvaljuju}i brojnim papilama, receptorima ukusa na gornjoj
e
p
s
r
o
b
e
l
t
s
e
n
str. 243 povr{ini jezika i njihovim pupoljcima, ~ovek je u stanju da
du`ica beonja~a o~ni mi{i} Ilustracije raspozna ukuse. Jezik je osetljiv na ~etiri osnovna ukusa (sla-
`
P
r
o
k
• Presek ko`e, str. 196 no, slatko, gorko, kiselo), koji se mogu uzajamno
e
s
e
k
e
kombinovati. Svaka oblast jezika specijalizovana je za
otkrivanje samo jednog od tih ukusa.
so~ivo
o~na vo- sfenoidni sinus mirisno zadebljanje nakovanj komora bubne opne
dica mre`nja~a bubna opna vestibula
`uta mr- ~eki} polukru`ni kanal
zenica lja ~eoni sinus vestibularni
o~ni nerv nerv
ro`nja~a nosna kost kohlearni
kapak staklasto u{na nerv
telo {koljka kohlea ili
hrskavica nosa pu`
nos spolja{nji Eustahijeva
u{ni kanal
truba
u Oko o nozdrva uzengija srednje
k
O
^ovek ima dva oka koja o svakom predmetu daju 2 slike u sluzne spolja{nje uho uho unutra{nje uho
3 dimenzije, koje se malo razlikuju jedna od druge. O~ni membrane
kapci, zastrti iznutra o~nom spojnicom i oivi~eni trepavica-
ma, {tite o~nu jabu~icu. Suze, koje lu~e suzne `lezde, ukla- u Uho o
h
U
njaju strana tela i {tite oko od bakterija zahvaljuju}i Uho je organ ~ula sluha, ali i ~ula za ravnote`u. Spolja{nje
odre|enim proteinima (lizozim i laktotransferin). Ro`nja~a otvor Eustahijeve trube uho sadr`i u{nu {koljku, spolja{nji slu{ni kanal i bubnu opnu
(meko prozirno so~ivo) i o~no so~ivo (~vrsto bikonveksno koja vibrira pod dejstvom zvu~nih talasa izvan infrazvuka i
o
N
so~ivo) obezbe|uju izo{travanje udaljenih i bliskih predmeta u Nos s ultrazvuka. Srednje uho je mala pljosnata {upljina u sle-
(akomodacija). Du`ica odre|uje boju oka. Zenica, menjaju}i ^ovek mo`e da razlikuje oko 3.000 mirisa od kojih neki, fe- poo~noj kosti, povezana s nosnim {upljinama preko Eus-
veli~inu otvora, pode{ava koli~inu svetlosti koja ulazi u oko. romoni sadr`ani u znoju, uti~u na njegovo seksualno po- tahijeve trube. Ona poja~ava vibracije bubne opne posred-
Kod normalnog oka slika predmeta se obrazuje na na{anje. Pet miliona receptora mirisa sme{teno je u sluzo- stvom tri ko{~ice koje se redom pokre}u (~eki}, nakovanj i
mre`nja~i, gde je primaju dve vrste ~ulnih }elija: ~epi}i, od- ko`i, kojom je oblo`en svod nosnih duplji, i skoncentrisano uzengija). Ova poslednja prenosi vibracije unutra{njem uhu
govorni za vi|enje boja, i {tapi}i, aktivni pri slaboj svetlosti. na povr{ini od 6 cm 2 . Otud na hiljade nervnih vlakana vodi ili lavirintu, koji zvuk pretvara u elektri~ni signal koji do moz- 203
]elije mre`nja~e pretvaraju vizuelne poruke u nervne impul- do mirisnog zadebljanja, releja koji {alje informacije do sle- ga dovodi slu{ni nerv. Drugi deo lavirinta odgovoran je za
se, koje do oka prenosi o~ni `ivac. poo~nog re`nja mo`dane kore zahvaljuju}i drugim nervnim odr`anje ravnote`e.
vlaknima (ili aksonima).
