Page 14 - 502_Memo

Razdoblja `ivota

Rast

^ovek i njegovo zdravlje
^ovek i njegovo zdravlje
Fizi~ki razvoj M = srednja vrednost rast snimku ru~nog zgloba. Ukoliko nema nekih
s =standardno odstupanje
problema, hronolo{ka starost se poklapa sa
+3s 178 stasito{}u i oko{tavanjem.
e`ina deteta ro|enog na vreme (zna~i iz- +2s 172 Dete brzo napreduje od ro|enja do 4.
Tme|u 37. i 41. nedelje trudno}e) kre}e se +1s 166 godine (u prvoj godini dosti`e 100 cm), zatim
izme|u 2,5 i 4,5 kg, njegova du`ina izme|u M160cm ujedna~eno raste tempom od 5-6 cm godi{nje
45 i 55 cm, obim glave oko 35 cm. Glava mu -1s 154 do po~etka puberteta, kada se razvoj pono-
-2s 148
je nesrazmerna u odnosu na telo. Njegova lo- -3s 142 vo ubrzava.
banja, jo{ mekih kostiju, sadr`i dva opipljiva Rast razli~itih organa nije istovetan.
otvora, ili fontanele. Jednu na prednjem delu te`ina Mo`dani razvoj je vrlo aktivan u prvoj godini
glave, pre~nika 2-3 cm, drugu na zadnjem. +3s 73 `ivota i prakti~no se zavr{ava sa 5 godina. Rast
One }e kasnije srasti, prva posle 8 do 24 me- +2s 67 udova je br`i pre puberteta, dok se rast ki~me
seci (u proseku posle godinu dana), druga ubr- +1s 61 ubrzava tek pri njegovom zavr{etku. Razvoj
zo po ro|enju. M 55 kg polnih `lezda ostvaruje se za vreme puberteta.
Dete se razvija fizi~ki, intelektualno i -1s 49
emotivno. Fizi~ki razvoj pokre}e istovreme- -2s 43
no i proces telesnog rasta razli~itih delova te- -3s 37 u u Kalendar glavnih psihomotori~kih aktivnosti t i
h
p
n
i
e
n
d
K
a
l
l
a
v
a
r
g
r
i
t
o
t
o
a
i
h
~
k
k
i
s
o
v
n
o
m
i
s
h
r
d
n
o
o
o
t
d
e
~
j
o
l
a
m
g
o
n
la (pove}anje visine i te`ine), umno`avanje k kod normalnog odoj~eta a
3. 3. }elija, i fenomen sazrevanja. Ovaj poslednji U Uzrast s t P Psihomotori~ki razvoj j
o
h
t
o
m
r
z
a
i
s
a
r
o
z
v
i
o
i
r
k
~
odgovara usavr{avanju gra|e i funkcionisanja
r
i
r
n
j
e
o
|
organa tokom njihovog razvoja prema zrelom 1 4 8 12 16 20 god. p pri ro|enju u o~uvanje arhai~kih refleksa (auto-
matski hod; sposobnost da se stvari
dobu (polno sazrevanje, menjanje zuba...). hvataju {akom; Morov refleks: tr-
~
i
c
v
o
j
r
i
v
u
K
u u Krivulja rasta kod devoj~ice e zanje ruku kao reakcija na zvuk ili
e
r
a
s
l
j
a
o
d
d
t
a
k
Da bi se smatrao skladnim, promena stasa i te`ine mora unutra{nji do`ivljaj…)
biti u skladu s odre|enim merilima:
6
l
e
n
e
d
l
b
i
~
n
e
u
z
M Mle~ni zubi i – da se kre}e u okvirima srednje vrednosti, odre|ene 4 4-6 nedelja j a uzvratni osmeh
s
c
e
m
e
o~njak sekuti}i o~njak prema polu na krivulji te`ine i rasta koji odgovaraju uz- 3 3 meseca a stabilno dr`anje glave,
rastu. Ustanovljena su merila za svaku zemlju;
„gugutanje“
pretkutnjak pretkutnjak – da se brzina promene rasta kre}e oko prose~ne. „Na- 4 4-6 meseci c i po~inje da hvata predmete
6
m
e
e
s
ru{avanje krivulje“ zahteva istra`ivanje uzroka koji
mo`e otkriti neko skriveno oboljenje. Mora se usposta- 6 6-7 meseci c i okre}e se kada le`i na stomaku,
e
7
e
m
s
viti pravilan odnos izme|u te`ine i visine, nezavisno od prati zvuk, preme{ta stvari iz jedne
uzrasta. ruke u drugu
s
m
9
e
e
^inioci koji uti~u na rast. Telesni raz- 8 8-9 meseci c i sedi sâmo, bez pridr`avanja,
puzi
kutnjak kutnjak voj deteta zavisi od slede}ih karakteristika: 9 9 meseci c i hvata predmet palcem i
m
e
s
e
– genetske karakteristike. Visina i te`ina za- ka`iprstom
vise od roditeljskih osobina; 1 10 meseci c i hoda ~etvorono{ke, samo ustaje, iz-
e
e
0
m
s
– seksualne karakteristike. U istom uzrastu, govara jednoslo`ne re~i
rast je br`i kod de~aka, sazrevanje kod de- 1 12-118 meseci c i samo hoda
8
s
e
e
m
2
voj~ice; 2 24 meseca a govori (povezuje re~i)
4
e
m
s
c
e
– karakteristike ishrane. Nedostatak vitamina
u
z
j
n
a
i
r
b
T Trajni zubi i i proteina mo`e usporiti razvoj a izvesni ka-
lorijski nedostaci povla~e za sobom prili~no
sekuti}i zaostajanje u visini i te`ini; Psihomotorni
o~njak – psiholo{ke karakteristike. Izvesni oblici – pa- razvoj
pretkutnjaci tuljasti rast, zvani „psihoafektivni“ – delom su
uzrokovani nepovoljnim okru`enjem i nedos-
tatkom ljubavi; sihi~ki razvoj deteta ima razli~ite komponen-
gornji kutnjaci
zubni luk – socijalne karakteristike. Uo~ene su zna~ajne Pte – motori~ku, ~ulnu, spoznajnu, ose}ajnu,
razlike u rastu izme|u dece iz imu}nih i one dru{tvenu – koje je ponekad te{ko razlu~iti i koje
iz skromnijih sredina. Deca su ~esto vi{a od variraju od jednog do drugog deteta.
svojih predaka; Novoro|en~e, ~iji je neurolo{ki razvoj nor-
kutnjaci – endokrine karakteristike. Glavni hormoni malan, ima reflekse koje nazivamo „primitivni“
donji zub- koji uti~u na fizi~ki razvoj deteta su: hormon (sposobnost da stegne {aku oko nekog predmeta,
ni luk
pretkutnjaci rasta (odre|uju visinu), tireoidni i polni hor- da napravi nekoliko koraka kada se dr`i uspra-
moni (sazrevanje); vno). Oni }e nestati ubrzo po ro|enju. Kod dete-
o~njak – parametri vezani za bolesti. Izvesna hro- ta od 1 meseca do 2 godine, analiza psihomotor-
ni~na oboljenja, dugoro~no uzimanje kortikos- nog razvoja uzima u obzir mi{i}ni tonus i
sekuti}i teroidnih preparata, mogu usporiti rast. motoriku, manuelne sposobnosti (hvatanje) i spo-
sobnosti reagovanja, jezik, okulomotori~ku ako-
Nadzor. U praksi, fizi~ki razvoj deteta modaciju (sposobnost pra}enja pogledom). Dete
procenjuje se merenjem obima glave (do 3 go- obi~no prohoda pre 18 meseci i po~inje da govo-
u u Pojava i rast zuba a dine), {to daje podatke o mo`danom razvoju, ri nekoliko re~i izme|u 9 i 15 meseci. Izme|u 24
b
P
r
z
a
j
s
t
u
v
a
a
i
o
Prvi privremeni zubi (donji sekuti}i) javljaju se oko 6-7. merenjem visine (u le`e}em polo`aju do 2-3 i 30 meseci ono mo`e da nacrta vertikalnu ili ho-
meseca, dok se ~itav privremeni niz od 20 zuba potpu- godine, u stoje}em posle tog uzrasta), te`ine, rizontalnu liniju, da `vrlja. Sa 2 godine detetov
no razvija izme|u 2. i 3. godine i traje do uzrasta od 6
godina. Izbijanje stalnih zuba je postupnije i kona~ni analizom krivulje rasta, pra}enjem razvoja zu- re~nik iznosi stotinak re~i i ono zna za „ja“.
razvoj zuba u vilicama zavr{ava se izme|u 12. i 14. go- ba (broj izraslih zuba), sekundarnih polnih ka-
dine. Posle donjih sekuti}a uglavnom se javljaju gornji rakteristika u pubertetu, uzrast u kome se jav-
sekuti}i, pretkutnjaci, o~njaci i kutnjaci. Stalnih zuba Videti: • Pubertet, str. 205
P
e
r
t
u
e
b
t
normalno ima 32 kod osobe starije od 21 godine (8 se- lja menstruacija kod devoj~ice. Starost kostiju,
a
n
n
e
v
h
i
n
D
a
j
e
g
i
kuti}a, 4 o~njaka, 8 pretkutnjaka, 8 kutnjaka, 4 umnja- o ~emu svedo~i sazrevanje hrskavice rasta, • Dnevna higijena, str. 215
204 ka), ali odrasli ~esto imaju 28 zuba, jer kod mnogih ljudi mo`e se izra~unati prou~avanjem broja i di- • Bolesti zuba i usne duplje, str. 235
j
l
e
p
i
t
u
z
s
o
B
e
l
b
n
u
d
e
i
a
s
u
umnjaci i ne izrastu. • De~je bolesti, str. 240
e
j
b
~
D
e
o
t
i
s
l
e
menzija mesta oko{tavanja na radiografskom