Page 6 - 502_Memo

Osnovni pojmovi biologije

Odbrana organizma

3. ^ovek i njegovo zdravlje
3. ^ovek i njegovo zdravlje
Sredstva odbrane na~no, prirodne ubice razaraju odre|ene tu- napadnuto tkivo antigen krvni sud
morne }elije ili }elije zara`ene virusima na ne-
specifi~an na~in. bakterija
a bi se za{titio od napada, organizam ras- Preme{tanje polinukleida na mesto infek- makrofag tki-
Dpola`e razli~itim sredstvima. Prva grupa cije (hemotaksija), njihovo aktiviranje, itd., vr{i va
se sastoji od fizi~kih i hemijskih prepreka, koje se pod uticajem molekula sadr`anih u krvi.
~esto deluju zajedni~ki. Druga grupa se zasni- ]elije inficirane nekim virusom lu~e nove pro- odbrana
va na imunolo{kom sistemu. teine da bi za{titile susedne }elije.
Mo`da najbolju za{titu predstavlja ko`a,
jer debljina epiderma ograni~ava prodor infek- Specifi~ni imunitet. Kasnije aktiviran, fagocitoza
tivnih ~inilaca. Lu~enje sluzi iz prirodnih ot- on ima sposobnost da deluje naro~ito protiv
vora isto tako obezbe|uje odbrambenu funk- antigena i da ga pamti. Ova ~injenica obja{nja-
ciju, zato {to omogu}ava da se klice hvataju u va da se strana supstanca uglavnom br`e i de- limfni sud
zamku. Dlake u nosu filtriraju izvesne ~esti- lotvornije elimini{e prilikom kasnijih konta-
ce. Sloj trepljastih }elija prekrivenih sluzi, pok- kata. Na tom pojmu se zasniva na~elo limfni ganglion
limfocit
riva cevasti du{nik i bronhije, omogu}ava da vakcinacije. Postoje dve nerazlu~ive vrste spe- predstavljanje T-CD4
se ukloni pra{ina kao i strana tela koja su prod- cifi~nog imuniteta: humoralni (telesnih soko- antigena
rla u disajne puteve. va) i }elijski imunitet.
Brojne supstance tako|e sudeluju u tim Humoralni imunitet se zasniva na lu~enju
odbrambenim mehanizmima, jer imaju anti- osobenih proteina, antitela (ili imunoglobuli-
bakterijsko dejstvo, poput lizozima, enzima na), koji se ustremljuju na antigen. Imunoglo-
prisutnog u maj~inom mleku, pljuva~ke i iz- buline proizvode plazmociti. Postoje razne ostaci bakterije specifi~na
antitela
lu~evina iz nosa, laktotransferina sadr`anog u klase (IgA, IgD, IgM, IgG, IgE, itd.). IgA u~est-
suzama ili molekula otkrivenih u znoju. @elu- vuju u lokalnim i sluznim odbranama. IgM su
da~no lu~enje hlorovodoni~ne kiseline uti~e prvi imunoglobulini koji se sintetizuju posle
na uni{tavanje izvesnih mikroba. dodira sa stranom materijom; IgG koji ih za- aktiviranje drugih
tim zamenjuju kru`e organizmom i igraju limfocita
va`nu ulogu u borbi protiv infekcija; IgE su
ume{ani u alergijske reakcije i odbranu od pa- citotoksi~ni
Imunolo{ki razita. Funkcija IgD je slabo poznata, ali bi ova limfocit T
klasa imunoglobulina mogla doprinositi doz-
sistem revanju limfocita.
]elijski imunitet uvodi jednu posebnu ka-
tegoriju belih krvnih zrnaca, limfocite B i T, limfocit B
especifi~ni imunitet. On stavlja u koji nastaju u ko{tanoj sr`i i timusu (maloj `le- preobra`aj u
Ndejstvo odre|ene vrste belih krvnih zrna- zdi u osnovi vrata), a dozrevaju i mno`e se u plazmocit
ca, poput polinukleida, ~ije je jedro sastavlje-
no iz vi{e delova i izgleda vi{estruko (otud im lu~enje velikog broja
ime). Oni uni{tavaju klice unose}i ih u telo (fa- Mali re~nik plazmocit istih antitela
gocitoza). Makrofazi, druga vrsta krupnih be-
i
t
t
n
l
e
:
o
lih krvnih zrnaca, koja imaju samo jedno jed- a antitelo: protein koji organizam stvara posle uvo- u u Dve vrste specifi~nog imuniteta a
i
r
s
e
t
g
m
n
u
t
D
v
e
v
o
s
f
i
i
e
c
p
t
n
e
i
~
ro ali im citoplazma ima brojne produ`etke, |enja antigena. Antigen (ili bakterija) koje je makrofag progutao, u
tako|e vr{e fagocitozu a uz to sadr`e stranu a antigen: svaka organizmu strana materija, koja je limfnom tkivu se prezentira limfocitu T. Ovaj podsti~e
:
n
i
t
e
g
n
supstancu koju su uvele u druge imunitetske u stanju da po dospevanju u organizam izazove imu- limfocite B da proizvode antitela (humoralni imunitet) i
odmerava aktivnost citotoksi~nih limfocita T (}elijski
}elije koje kasnije deluju, limfocite B i T. Ko- nolo{ku reakciju ili stvaranje antitela. imunitet). Antitela i citotoksi~ne }elije T preme{taju se
prema napadnutom tkivu.
Ko`a odr`avanju unutra{nje temperature tela, zahva- limfnim ganglionima. Limfociti B se pretva-
ljuju}i skupljanju ili {irenju krvnih sudova ko`e raju u plazmocite u limfoidnim organima (sle-
o`a je elasti~ni omota~, koji pokriva oko i lu~enju znoja. Uz to, ko`a deluje i kao ~ulni or- zini i limfnim ~vorovima) posle kontakta s an-
K1,75 m kod odrasle jedinke i predstavlja oko gan zahvaljuju}i nervnim receptorima koje tigenom i onda proizvode antitela koja
2
10 % telesne te`ine. Ko`a {titi od stranih agena- sadr`i. Na kraju, ona stvara zna~ajnu rezervu selektivno usmeravaju protiv njega. Postoje
sa, ali ima i druge funkcije. Tako ona sudeluje u masno}a i proizvodi vitamin D. dve vrste limfocita T:
– limfociti helper (pomo}ni), koji poma`u
makrofazima i limfocitima B pri fagocitozi i
bazalna pora dlaka u u Presek ko`e e
s
e
P
r
k
o
`
e
k
membrana Ko`a sadr`i tri sloja pore|ana jedan nad stvaranju antitela;
ro`asti drugim: epiderm, derm i hipoderm. Epiderm – limfociti T suzbija~i ili citotoksici koji
sloj obuhvata bazalnu membranu koja sadr`i obavljaju suprotne uloge i uni{tavaju naro~ito
melanocite (oni stvaraju melanin, pigment }elije zara`ene virusom kao i kancerogene }elije.
odgovoran za crnjenje ko`e); jedan sloj sluzi,
epiderm (Malpigijev), sastavljen od `ivih }elija koje lu~e Do interakcije izme|u limfocita i raza-
za{titni protein keratin; kona~no, na povr{ini, ranja inficiranih }elija od strane citotoksi~nih
jedan ro`nasti sloj, izgra|en od mrtvih }elija
derm koje se odvajaju (perut) i koji je prekriven limfocita T dolazi samo ako }elije dele iste ge-
hidrolipidnim filmom, lojem. Derm je vezivno ne histokompatibilnosti na svojoj povr{ini.
hipoderm tkivo koje ko`i daje elasti~nost i otpornost, Primena vakcinacije zahteva dakle da se is-
zahvaljuju}i prisustvu elasti~nih i kolagenih
znojna vlakana. Hipoderm se sastoji od re`njeva pita ovaj antigenski sistem, kako bi se izbeglo
`lezda masnih tkiva (masne }elije), odvojenih odbacivanje.
delovima vezivnih tkiva, krvnih sudova
arterija lojna `lez- i nerava.
196 vena da Videti: • Bolesti poreme}aja imunolo{kog g
n
a
o
}
u
a
i
j
m
e
l
i
k
p
s
o
e
t
o
o
e
l
m
{
o
B
r
e
m
a
t
s sistema, str. 226
i
s