Page 10 - 502_Memo

Organi i glavne funkcije

Kosti, mi{i}i i zglobovi

3. ^ovek i njegovo zdravlje
3. ^ovek i njegovo zdravlje
Kosti p prednja stra- l le|na stra- a
|
a
e
n
r
a
t
a
s
r
r
n
d
e
s
t
j
a
n na
a
n na
o~na duplja Zglobovi
osti skeleta obrazuju konstrukciju koja {ti- lobanja
Kti i podr`ava telesne organe. Lobanja {ti- klju~na kost Zglobovi se razlikuju po stepenu pokretlji-
ti mozak, dok grudni ko{ zaklanja srce i plu}a. vratni Zvosti. Neki zglobovi su nepokretni. Takvi
Kost je prekrivena finim beli~astim slojem – grudna kost pr{ljenovi su {avovi lobanje. Drugi su slabo pokretni, kao
pokosnicom – pro`etom nervima i krvnim su- lopatica zglobovi karlice. Tre}i se pokre}u veoma slo-
dovima koji je hrane. Pod tim slojem nalazi se rebro bodno, poput ramenog zgloba. Svaki zglob
~vrsta kost u ~ijem sredi{tu se krije ko{tana obezbe|uje nivo pokreta potrebnog za funk-
sr`. Njena prvenstvena uloga jeste stvaranje vito nadlaktica cionisanje ko{tanih i mi{i}nih struktura koje
su za njih vezane: za{titu i ~vrstinu za lobanju,
rebro
crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i savitljivost za lakat i koleno, kru`no kretanje
krvnih plo~ica. Kost je `ivi organ koji se raz- `bica grudni za vratne zglobove.
vija. Skelet bebe sazdan je prete`no od hrska- pr{ljenovi Slobodno pokretljivi zglobovi sadr`e hrska-
vi~astih kostiju, a ove vremenom prelaze pre lakatna vi~ave slojeve koji omogu}uju udarac tvrdih
svega u ~vrste kosti pove}anjem koli~ine kal- kost slabinski ko{tanih kapsula, u koje je umetnuta sinovija-
cijuma u njima. Oko{tavanje se zavr{ava iz- bedrena pr{ljenovi lna membrana. Ona okru`uje zglobne povr{ine
kost
me|u 18. i 25. godine, ali se ko{tane }elije stal- karpalne i lu~i sinovijalnu te~nost koja amortizuje dodir
no obnavljaju, {to obja{njava rast i srastanje kosti krsna i podmazuje zglob. Neki zglobovi sadr`e pljos-
pri povredama. Kosti se povezuju na razne metakarpal- kost nate diskove koji ubla`avaju udare: menisku-
na~ine a mesto spajanja naziva se zglob. Kos- ne kosti si, ki~meni diskovi.
ti zgloba uzajamno su povezane ~vrstim ve- falange trti~na
(repna)
zama zvanim ligamenti. kost
~a{ica butna
kost
v
s
v
t
P
e
r
z
a
g
o
l
t
o
b
golenja~a u Pet vrsta zglobova a
Postoji pet vrsta zglobova, od kojih su prikazana ~etiri,
dok je peti „fiksni“ zglob ~ija je svrha da obezbedi {to
li{nja~a ~vr{}i spoj kostiju lobanje.
i
c
v
a
e
s
e
u Presek hrskavice e metatar- tarzalne
P
r
r
s
k
k
h
Skelet embriona ili novoro|en~eta sazdan je od hrska- zalne kosti kosti
vice. falange
L
k
s
e
e
l
i
u
j
d
k
s
u Ljudski skelet t
Lobanja, ki~meni stub i grudni ko{ ~ine 80% od 206 kos-
tiju ljudskog tela.
Lobanja ima 28 kostiju. Na njenom donjem delu nalazi se
veliki otvor koji omogu}ava prolaz ki~mene mo`dine.
Ki~meni stub nosi glavu i {titi ki~menu mo`dinu. Prvih 7
{
o
k
a
n
t
k
r
P
u Presek ko{tanog tkiva a vratnih pr{ljenova od kojih atlas (prvi) i aksis (drugi) –
e
s
e
v
t
i
k
o
g
Ko{tane }elije su prikazane u obliku kru`nih tamnih prethode grupi od 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 karli~nih, te
struktura. 4 trti~na pr{ljena koja obrazuju repnu kost. To ukupno iz-
nosi 33 pr{ljena koji su me|usobno razdvojeni hrska-
vi~avim ki~menim diskovima.
Mi{i}i 1
o
l
i{i} je kontraktivno tkivo koje ~ini vi{e od P Polupokretni zglob b L Loptasti zglob b
o
t
z
p
i
t
s
a
g
i
o
n
t
g
e
z
p
o
k
o
u
l
r
l
Mtre}ine telesne mase. Fenomen mi{i}ne kon- Tip {ake, palca. Pok- Tip kuka ili ramena.
Omogu}ava pokrete u
reti su mogu}i u dva
trakcije poti~e od slo`enih hemijskih reakcija. pravca pod pravim svim pravcima. Loptasta
Razlikujemo tri vrste mi{i}a: popre~no- uglom: oblik svake kost nale`e u odgova-
prugaste, sr~ane i glatke mi{i}e. kosti spre~ava rota- raju}u ~a{icu druge kos-
ti, dok duge kosti igraju
ciju kosti.
Popre~no-prugasti mi{i}i igraju klju~nu 2 ulogu poluge.
ulogu u pomeranju i kretanju. Nervni impuls,
koji dolazi iz mozga ili ki~mene mo`dine, do-
vodi do osloba|anja hemijske supstance (ace-
tilholina) {to dovodi do kontrakcije mi{i}a. Po-
pre~no-prugasti mi{i}i su vezani za kosti preko
tetiva. Jedne tetive savijaju zglobove (fleksori), 3
druge ih opru`aju (ekstenzori). Oni tako|e mo-
gu da odmi~u udove (abduktori) ili da ih primi~u
(aduktori) osi tela. Pri svojim kontrakcijama
mi{i}i tro{e energiju i osloba|aju vodu, ugljen-
dioksid i mle~nu kiselinu. Ova se pri velikim na-
porima akumulira i izaziva gr~ ili umor.
i
m
}
{
i
e
r
v
i
r
t
T
s
Sr~ani mi{i}, miokard, sli~ne je gra|e kao u Tri vrste mi{i}a a
Presek popre~no-prugastog mi{i}a (1) podse}a na stru-
popre~no-prugasti mi{i}i, ali su njegove kon- nu. Uo~ava se snop vlakana, od kojih se svaki sastoji od
trakcije autonomne i nisu voljne. jo{ manjih vlakana. Ove poslednje nazivamo miofibrili.
t
v
i
a
s
i
l
l
u
o
g
o
z
b
d
{
u
k
r
a
g
e
l
d
Glatki mi{i}i upravljaju radom pribora Oni se sastoje od proteinskih vlakana: aktina i miozina. Z Zglob u vidu {arke e S Sedlasti zglob b
Tip zglobova zglavka,
Tip lakta i kolena.
Postoje dve vrste popre~no-prugastih mi{i}a: brzokon-
za varenje, krvnim sudovima, priborom za trahuju}i i sporokontrahuju}i. Sl. 2 prikazuje presek Omogu}ava samo gle`nja, pr{ljenova.
200 mokrenje i drugim organima. To su mi{i}i na glatkog mi{i}a a sl. 3 presek sr~anog mi{i}a. pokrete savijanja i Omogu}ava samo de-
koje se ne mo`e uticati voljom. opru`anja. limi~ne pokrete.