Page 11 - 502_Memo

Endokrine `lezde

Endokrini maô – „izazivam“) – materije razno{ene pu- hipotalamus mozak

sistem tem krvi koje prenose poruke na daljinu pre-
ma odre|enim ciljnim }elijama. Koli~ina hor-
mona koji kru`e telom mo`e rasti ili se hipofizna tireoli-
berin
ndokrini ili hormonalni sistem uskla|uje smanjivati u zavisnosti od situacije. Hormo- }elija
Esa nervnim sistemom brojne telesne funk- nalno stanje je zapravo vrlo slo`ena ravnote`a.
cije, naro~ito one koje se ukr{taju sa rastom, Na prvom mestu, ritam lu~enja nekog hormo- stimulin tiroksin
razmno`avanjem, metabolizmom, reakcijama na zavisi od koncentracije materije ~ije prisust- vena arterija 3. ^ovek i njegovo zdravlje 3. ^ovek i njegovo zdravlje
na stres. On obuhvata vi{e `lezda koje deluju vo u organizmu on kontroli{e (na primer, pri- tireoidna srce
`lezda
na sve sisteme u organizmu. Neke `lezde, po- sustvo glukoze u krvi niveli{e se produkcijom paratireoidna
put tireoidne, kore nadbubre`ne `lezde, jajni- insulina u pankreasu). Zatim, na njega uti~e i `lezda
ka i testisa, pod kontrolom su male mo`da- sama koncentracija tog hormona u krvi, {to je
ne `lezde, hipofize, kojom dalje neposredno pojava povratne kontrole koju omogu}uju hor-
upravlja druga mo`dana struktura sme{tena moni hipotalamusa i hipofize. Endokrini sis-
odmah iznad nje: hipotalamus. Druge `lezde, tem se tako razlikuje i po sposobnosti da se
poput ~etiri paratireoidne, male `lezde dobrim delom samokontroli{e.
sme{tene iza tireoidne, sr` nadbubre`ne `lez-
de ili endokrini pankreas imaju autonomnije
delovanje.
Sve endokrine `lezde imaju zajedni~ku
i
n
o
n
a
s
n
u
F
i
c
k
j
`
l
n
e
d
e
e
z
i
r
e
t
i
d
e
o
osobinu da lu~e hormone (od gr~ke re~i ho- Hormoni u u Funkcionisanje tireoidne `lezde. .
Funkcionisanje tireoidne `lezde kontroli{u hipotalamus
i hipofiza po principu povratne sprege. Tireoliberin, ili
osad je otkriveno preko 100 razli~itih TRH (thyrotrophin releasing hormone), koji lu~i hipota-
lamus, stimuli{e produkciju tireostimulina ili TSH (thy-
Dhormona. Njihova hemijska priroda je roid stimulating hormone) preko prethipofize. Hormon
trojaka: TSH prelazi u krvotok i dospeva do tireoidne `lezde,
hipotalamus – promenljiva, kao insulin, paratireoidni hor- gde poma`e rast i umno`avanje tireoidnih }elija i akti-
vira sintezu tireoidnih hormona. Kada koncentracija ti-
hipofiza mon, hormon hipofize; roksina i trijodotireonina u krvi postane prevelika, pro-
– sastavljena od steroida izvedenih iz holes- izvodnja TSH se smanjuje. I obrnuto, kada je
paratireoidne terola, kao polni hormoni (estrogen, proges- nedovoljna, ta proizvodnja se aktivira.
i tireoidna teron, testosteron) ili oni koje proizvodi kora
nadbubre`ne `lezde;
– odre|ena hormonima koji, kao tireoidni hor-
moni (tiroksin) ili adrenalin (hormon koji pro-
izvodi sr` nadbubre`ne `lezde) poti~u od aro-
nadbubre`na mati~ne amino-kiseline.
Hormone uglavnom proizvode endokrine Melatonin i
pankreas
`lezde, ali isto tako i odre|ene bubre`ne }elije bioritmovi
(koje stvaraju hormon ume{an u stvaranje cr- rojne biolo{ke, fiziolo{ke konstante i kon-
venih krvnih zrnaca, eritropoetin) i placenta Bstante u pona{anju odvijaju se u organiz-
jajnik (lu~enje vi{e hormona kao horionski gonado- mu u ciklusima od oko 24 h. Smenjivanje da-
tropski hormon, estrogen, progesteron…). Oni na i no}i igra presudnu ulogu u uskla|ivanju
mogu sudelovati, kao u slu~aju estrogena i tih ritmova koje kontroli{e hipotalamus.
progesterona, ili iskazuju suprotne uloge: glu- Melatonin na tom nivou obavlja va`nu funk-
kagon, na primer, uve}ava nivo {e}era u krvi, ciju. Kod ~oveka taj hormon proizvodi is-
dok ga insulin sni`ava. klju~ivo epifiza, sme{tena blizu sredi{ta moz-
Hormoni cirkuli{u vezuju}i za sebe ~esto ne- ga. Koncentracije melatonina su niske tokom
ki protein koji modulira njihovo dejstvo. Oni dana, ali rastu po~ev izme|u 20 i 23 h da bi

e
n
`
k
o
r
n
i
l
k

o
d
`
z
e
d
e
e
d
E
u u Endokrine `lezde kod `ene e naj~e{}e deluju pri slaboj koncentraciji na cil- dosegle vrhunac od 2,5 x 10 -14 g izme|u 1 i 5
n
s
a
l
a
p
i
t
o
m
u
H Hipotalamus. Hormoni koji kontroli{u lu~enje hormona hi- jne organe stupaju}i u dodir sa receptorima h ujutru. Melatonin bi mogao biti povezan sa
pofize (liberini koji aktiviraju stimuline), oksitocin (kon-
trakcije materice pri poro|aju), antidiureti~ki hormon ili sme{tenim na }elijskoj membrani (polipeptid- sezonskim kolebanjima luteinizuju}eg hor-
vazopresin (zadr`avanje vode u bubregu). ni hormoni) ili prisutnim u jedru (steroidni mona (LH), koji odre|uje ovulaciju, pa bi se
f
i
p
H Hipofiza (u dva dela: predhipofiza napred, posthipofiza tako moglo objasniti ~e{}e za~e}e pravih bli-
o
i
a
z
pozadi). Predhipofiza: hormon rasta, prolaktin (produkcija hormoni). Zatim dolazi do ~itavog niza he- zanaca leti, u nekim skandinavskim zemlja-
mleka), hormoni (stimulini) koji aktiviraju rad drugih en- mijskih reakcija i eventualne }elijske sinteze
dokrinih `lezda (nadbubre`nih, jajnika, testisa). novih proteina kroz koje se izra`ava hormon- ma.
Posthipofiza: skladi{tenje antidiureti~kog hormona i ocito- U SAD se melatonin redovno koristi kao do-
cina koje proizvodi hipotalamus. ska poruka. Izvesni hormoni ili njihovi deri- datak u ishrani i taj hormon se propisuje u
T Tireoidna `lezda. Tireoidni hormoni: trijodotironin i tirok- vati koriste se u terapeutske svrhe (insulin u
`
i
d
i
a
e
r
l
z
n
a
o
d
e
sin (bazni metabolizam, razvitak mozga i kostiju). le~enju {e}erne bolesti, progesteroni i estro- razli~ite svrhe (usporavanje starenja, ja~anje
t
`
d
P Paratireoidna `lezda. Parathormon (uve}ava koli~inu kal- imuniteta, prevencija katarakta, opadanje ko-
i
a
l
i
e
r
e
d
r
a
n
o
a
z
a
cijuma u krvi). geni u le~enju menopauze…). se…), ali naj~e{}e bez potvr|enih rezultata.
e
a
`
n
d
e
u
r
b
z
e
`
d
e
b
N Nadbubre`ne `lezde (dva dela: kortiko-nadbubre`ne na
l
kori, medulo-nadbubre`ne u sr`i).
Kortiko-nadbubre`ne: prirodni kortikoidi (reakcija na hit- Mali re~nik
ne situacije), aldosteron (kontrola koncentracija soli i vo-
de), androgen (delta-4-androstenedion, dehidroepian-
n
i
o
drosteron ili DHA, testosteron). e endokrino: odnosi se na lu~enja `lezda (hormonal-
:
r
k
n
d
o
Medulo-nadbubre`ne (veze sa simpati~kim nervnim siste- na) koja se direktno ulivaju u krv bez posredstva ka-
mom): adrenalin i noradrenalin (reakcija na stres, mnogo- nala za izlu~ivanje.
k
a
z
o
M
struke funkcije). Videti: • • Mozak, str. 202
u
i
~
N
t
r
l
e
s
n
e
s
n
m
i
v
i
e
i
o
n
s
a
a
i
k
p
r
z
o
n
k
g
:
r
i
n
k
o
E Endokrini pankreas (Langerhansova ostrvca). Insulin (beta e egzokrino: odnosi se na lu~enje `lezda – izlivanje u • • Nervni sistem i ~ulni i
r
d
n
}elije, smanjenje koli~ine {e}era u krvi), glukagon (alfa spolja{nju sredinu ili u kakvu {upljinu organa s kojim r g a n i
}elije, pove}anje koli~ine {e}era u krvi). o organi, str. 203
b
u
i
e
i
p
r
t
e
t
i
o
r
n
P
o
l
a
g
n
c
j
a
J Jajnici. Estrogen i progesteron (ovulacija, mese~no su stalno povezani, bilo neposredno, bilo posred- • • Polni organi i pubertet ,str. 205 201
i
i
n
a
l
`
i
z
h
e
d
e
j
j
n
b
O
l
o
a
r
k
n
i
n
e
o
d
pranje, polni razvoj, trudno}a). stvom kakvog kanala za lu~enje. • • Oboljenja endokrinih `lezda, str. 244