Page 16 - Larus

STATUA RATNIKA
460-440 PRE N. E.
BRONZA, VISINA 198 CM
ARHEOLO{KI MUZEJ, RE|ODI KALABRIJA
{titnike za noge i bokove. Ta nagost heroja ~esto se
sre}e u skulpturi vezanoj za arhitekturu i na reljefima. Original ~udom sa~uvan. Ova
impozantna statua ratnika, nedavno
@ensko telo arhajskih kora uvek je obu~eno; samo se otkrivena u otvorenom moru u blizini
Afrodita prikazuje naga u IV veku, zapo~inju}i tako tra- grada Re|o di Kalabrija, jedan je od
retkih gr~kih originala u bronzi koji je do
diciju `enskog akta koja }e se razviti tek u IV veku i u
danas sa~uvan. Ratnik u stoje}em
doba helenizma. stavu, blago okrenut udesno, savijenom
Istovremeno, gr~ka umetnost istra`uje izra`ajnost li- levom rukom dr`ao je {tit, od koga je
preostala samo ru~ka, a u desnoj je
ca u cilju do~aravanja karaktera. Tako nastaju indivi- verovatno nosio koplje. Kvalitet
dualizovani portreti namenjeni predstavljanju velikih modelovanja, fino}a detalja kose, o~iju
imena anti~ke kulture, ali koji ~esto nemaju u sebi ni~eg sa beonja~ama, poluotvorenih usana
kroz koje se vide zubi, ~ine ovo delo
mimeti~kog. Tako ni Homerov portret nije verodos- jednim od najzna~ajnijih radova
tojan ve} izmi{ljen. klasi~nog razdoblja.
Ratnik ili junak? Otkrivena zajedno sa
Trojica velikana V veka jo{ jednom statuom istog tipa, van
Miron, jo{ uvek blizak arhajskim tradicijama, jedan konteksta, bez postolja sa natpisom
koji bi nam otkrio njen identitet kao i
je od prvih koji je sa svojim Diskobolom poku{ao da
ime vajara, ova statua je bila predmet
postigne dinamiku pokreta i to ne putem ta~nog opo- brojnih hipoteza. Bilo je predloga da se
na{anja, ve} racionalnim i skoro geometrijskim raspo- ove statue dovedu u vezu sa delom
Fidije ili Alkamena, dvojice velikih
redom formi. Isto tako, Poliklet iz Arga razra|uje
majstora s kraja V veka. To {to su ratnici
slo`enu analizu odnosa proporcija ljudskog tela i pro- prikazani kao nagi heroji obja{njava se
pisuje „kanon”, u obliku teorijskog traktata, po mode- ili time da su se nalazili u okviru neke
mitolo{ke scene, na primer „Sedmorica
lu arhitektonskih prora~una. Poliklet je posebno cenjen protiv Tebe”, ili na nekom spomeniku u
u I veku n. e, naro~ito u umetnosti Avgustovog doba, ~ast stratega. Ova skulpturalna grupa
koja `eli da usvoji gr~ki model. Stav u kontrapostu (con- bila je verovatno odneta iz nekog
velikog svetili{ta, poput onih u Delfima
trapposto) sa ispru`enom nogom oslonca i spu{te- ili Atini.
nim ramenom, u kom druga noga opu{tena ostaje po-
zadi, skladno spaja stati~nost i ravnote`u figure.
Poliklet je isto tako slavan po svojim istra`ivanjima
proporcija ljudskog tela za koje odre|uje skoro mate- 41
mati~ki na~in prora~una koji se zasniva na merama
falangi i koji je teorijski izra`en pod imenom „kanon”.
Fidija, sa svoje strane, u istom trenutku razvija senzu-
alniju umetnost koja privla~i pa`nju Perikla; on mu po-
verava izradu skulptura Partenona i nadgledanje ce-
log programa namenjenog da osigura ugled Atine.

DISKOBOL
II VEK N. E.
(ORIGINAL: 470. PRE N. E)
MERMER, VISINA 155 CM
NACIONALNI MUZEJ, RIM

Original i kopija. Stav baca~a diska dovoljno je
karakteristi~an da se mo`e dovesti u vezu sa
opisom Mironovog Diskobola koji daje Lukijan u I
veku n. e. Ovde je re~ o jednoj od mermernih
kopija originala u bronzi. Noge baca~a oslanjaju se
na deblo drveta, {to kamenom bloku obezbe|uje
~vrstinu. Ova kopija, iz doba Antonina, svedo~i o uspehu
koji je ovo delo u`ivalo kod rimske publike iz vremena
carstva.
Skulptura i pokret. Miron je te`io da unapredi
prikazivanje pokreta u skulpturi. Zakrivljeno poprsje,
savijene noge, ruke u zamahu, ~ine jedinstven sklop koji
izra`ava svu dinamiku baca~a, trenutak pre bacanja
diska. Ipak, celina ovog pokreta odvija se samo u
jednom planu i skulptura je osmi{ljena tako
da se posmatra u punom profilu.