Page 18 - Larus

TIRANOUBICE
II VEK N. E.
(ORIGINAL: 477-476. PRE N. E.)
MERMER, VISINA 185 CM
ARHEOLO{KI MUZEJ, NAPULJ
ne naosa, ispod galerije peristila, prote`e se friz dug
skoro 160 m. Nalik ogromnom zavetnom reljefu, friz
prikazuje sav atinski narod kako se u procesiji penje
ka Akropolju tokom sve~anosti Panateneja ~iji nam
Gest osloba|anja. Ova grupa
idealizovani prikaz daje. podse}a na postupak koji je
postao simboli~an: jedan uz
Govor slike drugog ispru`ene mi{ice, sa
Veliki broj statua posve}enih bogovima i junacima iz- ma~em u ruci, Harmodije i
Aristogiton usmr}uju tirana
ra`ava vi{e ideolo{ki nego estetski uzor. Kao {to i stra- Hipiju. Ova epizoda datira iz
teg svake godine u posmrtnom govoru iskazuje ~ast 510. godine. Prethodnu statuu,
poginulim u ratu porede}i ih sa herojima iz epova, ta- brzo podignutu na atinskoj
agori, koju su odneli Persijanci
ko se i u skulpturi od arhajske do klasi~ne epohe najra- 480. pre n. e. zamenila je malo
dije prikazuju epske i mitske teme. Zbog toga je i bor- kasnije, 477. godine, ova
grupa. @rtva nije prikazana;
ba protiv Amazonki ~e{}e prikazana nego borba protiv
jedino se slave dvojica
Persijanaca. osloboditelja od kojih stariji
Tek od IV veka, s nastankom portreta, osobenost ve- {titi tunikom mla|eg koji
zadaje smrtonosni udarac.
likih dr`avnika po~inje vi{e da se prikazuje.
Po{to je umetnost izrade novca povezana sa civilnom ^esto kopirana grupa.
Ova rimska kopija opona{a
vla{}u koja izdaje taj novac, takva umetnost sna`no je original koji su u bronzi
pro`eta politi~kom i verskom ideologijom. Ve}ina izradili Kritija i Nesiot poznati
po raznim delima. Glava sa
arhajskih nov~i}a prikazuje bogove grada. Me|utim, bradom nedostaje na ovoj
sa Aleksandrovim naslednicima u III veku pre n. e. kopiji; ona je pozajmljena sa
pojavljuje se na njima herojski portret osniva~a Ma- jedne druge sli~ne kopije,
tako|e iz rimskog doba. Kada
kedonskog carstva. su Rimljani kopirali ovakvu
grupu (prona|en je kalup
jedne od glava me|u
ostacima jedne vajarske
radionice u Bajama) morali su
znati smisao ovog ~ina i lako
su ga prisvojili. 43

„ Aleksandru je, pre svega, bilo stalo da mu lik ne nagrdi rad
mno{tva umetnika, te, kako bi bio siguran u sliku svoga lika
koji ostavlja potomstvu, on je {irom svog carstva proglasio
edikt o zabrani prikaza careva lika, kako u bronzi tako i u
slikarstvu i urezu; uz to jedino je Lisip mogao do mile volje li-
ti njegov lik u bronzi, samo Apel ga je mogao do~aravati
„
bojama, samo Pirgotel urezivati svojim dletom.
Apulej, Florides, VII, 4-5, II vek n. e.

SAMOUBISTVO GALSKOG RATNIKA
PERGAMSKA {KOLA, RIMSKA KOPIJA
(ORIGINAL U BRONZI: OKO 220. PRE N. E.)
MERMER, VISINA 211 CM
NACIONALNI MUZEJ, PALATA ALTEMPS, RIM

Ideologija pobede. Helenisti~ka umetnost razvila je jaku sklonost ka prikazivanju
izra`ajnih grupa, ponekad nasilnih, u pokretu. Ova grupa, koja prikazuje samoubistvo
jednog Gala ~ija je `ena ve} mrtva, deo je ve}e skulptorske celine u slavu na pobede
Atala I koje je ovaj posvetio bogovima na atinskom Akropolju.
Varvarsko nasilje. Kopije sa~uvane do danas svedo~e o uspehu ovakvih motiva koji
su se lako mogli prilagoditi rimskim osvajanjima. Ponekad shva}eno kao primer
stoicizma, samoubistvo ovog varvara pokazuje, naprotiv, njegovu nespremnost da
prihvati poraz i okrutnost njegovih obi~aja. Slo`ena kompozicija grupe koja se zasniva
na dugim dijagonalama i suptilnim preklapanjima planova, odra`ava i istan~ani smisao
za volumen i izvanredno vladanje uglovima gledanja.