Page 19 - 502_Memo
P. 19
Starenje
Starenje ]elije osim toga u Razli~ite manifestacije starenja a
m
e
t
i
n
a
i
z
a
R
~
i
l
f
a
t
s
j
e
n
r
e
t
a
e
s
i
j
c
}elija stare i prirodno, neza- z zglobovi v i tro{enje hrskavice (artroza), gubitak gipkosti.
visno od svake muta-
g
l
o
b
o
cije i svakog toksi~nog m mozak k smanjenje za 10-15% zapremine mozga, slabljenje pam}enja, koje
a
z
o
ovek stari zato {to se njegovo telo tro{i, delovanja. To starenje se prvenstveno odnosi na prise}anje nego na skladi{tenje podataka.
r
c
^kao {to se tro{i svaka ma{ina, sve dok ne je programirano genet- s srce e opadanje propusne mo}i srca, smanjenje sposobnosti izlaganja na-
postane nesposobno da vr{i funkcije neophod- ski i moglo bi biti odgo- poru. ^ovek i njegovo zdravlje ^ovek i njegovo zdravlje
i
{
i
ne za `ivot. Za razliku od ma{ine, me|utim, vorno za zna~ajne raz- m mi{i}i } i opadanje mi{i}ne snage, ali ne izdr`ljivosti.
~ovek je sazdan od `ivih }elija koje se nepres- like u dugove~nosti o o~i ~ i pove}anje o~nog pritiska (glaukom), slepilo, katarakta.
i
l
o
r
g
a
o
n
tano obnavljaju i mogle bi da ga odr`e ve~no zapa`ene me|u `ivo- p polni organi n i neplodnost kod `ene, problemi s erekcijom kod mu{karca,
mladim. Dakle, }elijska deoba je verovatno je- tinjskim vrstama. Na slabljenje libida.
dan od glavnih klju~eva starenja. svakom kraju DNK na- u u{i o { i s t i slabljenje sluha.
gubljenje 15% ko{tane mase kod mu{karca i 30% kod `ene.
k kosti
Svaki put kada se jedna }elija deli, enzi- laze se male deonice p plu}a a smanjenje plu}ne povr{ine, slabljenje disajne propusne mo}i, mu~no
}
u
l
mi kopiraju njene genetske informacije nukleokiselina koje se prilago|avanje na napor.
sadr`ane u DNK. Enzimi su dakle puki radni- ponavljaju hiljadama s stomak k smanjenje lu~enja digestivnih sokova, zatvor.
t
o
a
m
ci. Njihov posao je podlo`an gre{kama (pro- puta: telomeri. Oni ne k krvni sudovi v i zadebljanje i gubitak elasti~nosti zidova krvnih sudova, aterom.
n
v
s
i
d
o
r
u
menama), koje sistemi za popravku ne uspe- sadr`e genetske infor-
vaju da isprave. Tokom vremena, promene se macije, ve} imaju pre-
nagomilavaju u toj meri da spre~avaju }elije sudan zna~aj za repliciranje DNK. Zaista, en- i 65 godina kod `ene. Slabljenje kostiju (os- 3. 3.
da korektno ispunjavaju svoje funkcije. zimi nisu u stanju da kopiraju poslednju kariku teroporoza) naro~ito je izra`ena kod `ena pos-
Uz to, izvesne toksi~ne supstance napa- lanca DNK. Na taj na~in, pri svakoj }elijskoj le menopauze. Dlake i kosa se prore|uju i be-
daju }elije. To je slu~aj, naro~ito, sa slobod- deobi, deli} telomera i{~ezava i hromozom se le usled prestanka sinteze pigmenata
nim radikalima, koji nastaju kada }elije skra}uje. Kada se telomer svede na svoj kon- (melanin). Ko`a deblja i gubi elasti~nost, mas-
obra|uju i tro{e kiseonik. Ti slobodni radika- gruetni deo, }elija postaje nesposobna da se no tkivo te`i da se koncentri{e na odre|enim
li napadaju razli~ite sastojke }elije i menjaju reprodukuje i trpi posledice starenja. Sve se mestima, stvaraju}i kese ispod o~iju ili podva-
DNK, dovode}i do mutacija. Postoji me|utim odvija kao da, po tom mehanizmu, svaka ljak. Postepeno smanjenje stasa po~inje pos-
enzim, superoksid dismutaza, koji je u stanju }elija raspola`e nekim unutra{njim satom, ut- le 50. godine, da bi dostiglo 3 cm kod mu{kar-
da ih neutrali{e. Uveden u vinske mu{ice, gen vr|uju}i broj deoba koje bi mogla da izvr{i. ca i 5 cm kod `ene. Telo se sve te`e
odgovoran za stvaranje ovog enzima pro- Taj broj, razli~it zavisno od `ivotinjske vrs- prilago|ava na velike napore. Efikasnost srca
du`ava za 50% njihov `ivot. Vr{ena su broj- te, uslovljava starenje }elije i jedinke. i plu}a opada, isto kao i mitohondrija, koje
na istra`ivanja da bi se prona{le antioksidant- Jedan enzim je, ipak, sposoban da zaus- stvaraju energiju potrebnu }elijama.
ne supstance. tavi sat. To je telomeraza, prisutna u }elijama Zidovi krvnih sudova postaju kru}i i te`i,
embriona, u }elijama zametka (jajnim }elija- dovode}i do pove}anja krvnog pritiska. Jo{ od
ma i spermatozoidima), ali tako|e i u kance- mladosti nastaju masne naslage u arterijama
rogenim }elijama, koje su postale besmrtne. (aterom), utoliko vi{e ako je u pitanju pu{a~
Taj enzim dodaje DNK na kraj hromozoma, ili osoba sa previ{e masno}e u krvi (hiperlipi-
Borba protiv kako bi obnovio telomer. Uvode}i odgova- demija). [to je subjekt stariji to je rizik od
za~epljenja krvnih sudova ve}i, u srcu (infarkt)
raju}i gen u kulture ostarelih ljudskih }elija,
starenja mogu}e je podmladiti ih i izazvati obnavljanje ili u krvnim sudovima u mozgu. To je ~est uz-
u~enje odre|enih hormona, naro~ito deobe. rok opadanja intelektualnih sposobnosti.
L hormona rasta, melatonina ili DHEA Ipak, ako se tkiva stalno razvijaju ona
(dehidroepiandrosteron), opada s godinama. naj~e{}e ostaju sposobna da obezbede bitne
Ta ~injenica se mo`e smatrati jednim od raz- funkcije ~ak i u dubokoj starosti. Neuroni
loga starenja i sve su brojniji Amerikanci koji Znaci ~uvaju sposobnost da uspostave nove veze i
koriste tu supstancu u nadi da }e sa~uvati mla- brojne studije ukazuju da intelektualni rad
dost. Ipak, nau~ni podaci o delotvornosti i ri- starosti predstavlja prevenciju protiv Alchajmerove
zicima takvih le~enja jo{ uvek su ograni~eni. bolesti. Mi{i}i gube snagu, ali ne i izdr`ljivost.
Melatonin je antioksidant kod `ivotinja, ali Ako polna mo} opada, razlozi za to su pre so-
samo kada im se daje u veoma velikim doza- tarenje je posledica `ivota. Ve} u 30. go- ciopsiholo{ki nego fiziolo{ki.
ma. Kod ~oveka, jedini uticaj koji se pokazuje Sdini pam}enje nije isto kao u mladosti. Ko-
jeste regulisanje ciklusa sna i budnog stanja. li~nik inteligencije kulminira izme|u 18. i 25.
Uno{enje hormona rasta uve}ava mi{i}nu i godine, pre nego zapo~ne postepeno da opa-
ko{tanu masu, ali se ~esto te{ko podnosi. da i, u 65. godini, ljudsko bi}e je sahranilo de-
Hormon DHEA je u Francuskoj veoma te- seti deo svojih neurona. O{trina vida po~inje
meljno istra`ivan i koli~ina njegovog prisust-
va u organizmu verno odra`ava fiziolo{ku sta- da opada ve} od 8. godine. Sposobnost ako-
rost. Pomno se istra`uju na~ini kako bi se modacije postepeno opada da bi potpuno
njime mogle ubla`iti posledice starenja. i{~ezla oko 55. godine (dalekovidost). So~ivo
Jedino le~enje ~ija je delotvornost u borbi se zamu}uje (katarakta) a degeneracija `ute Mali re~nik
protiv starenja do danas dokazana jeste hor- mrlje, delom vezana za starost a delom izaz-
monalno le~enje menopauze estrogenom i vana genom sklonosti, ~est je uzrok slepila. h hiperlipidemija: nenormalno uve}anje koli~ine lipi-
p
e
:
l
i
e
m
r
p
j
i
d
a
i
i
progestativom. Time se umanjuje rizik od os- Trepljaste }elije unutra{njeg uha, prva spona da u krvi.
teroporoze i kardiovaskularnih bolesti i u opa`anju zvuka, slabe usled godina i p prezbiakuzija: postepeno slabljenje o{trine sluha
u
a
:
j
z
i
r
e
z
b
a
k
i
mo`da ima preventivno dejstvo na Alchajme- zvu~nih poreme}aja, {to dovodi do umanjenja zbog starenja slu{nog aparata.
rovu bolest. osetljivosti ~ula sluha (prezbiakuzija).
Sastav tela se menja: mi{i}na i ko{tana
masa opada, dok se uve}ava masa masnog tki-
s
k
s
o
l
b
e
e
@
n
i
e
t
va, usled ~ega se menja kontura tela i poste- Videti: • • @enske bolesti, str. . 236
t
o
s
e
i
l
a
r
S
t
a
e
b
k
~
peno raste te`ina do 50 godina kod mu{karca • • Stara~ke bolesti, str. 241 209
