Page 22 - Larus

ATI~KI CRNOFIGURALNI
KRATER,NAZVAN „FRANSOA VAZA”
KLITIJA I ERGOTIM, OKO 570. PRE N. E.
VISINA 66 CM, NACIONALNI ARHEOLO{KI MUZEJ, FIRENCA

Bogati mitski repertoar. Ovaj ati~ki krater koji je u Kjuziju prona{ao arheolog A. Fransoa, po
kome je i dobio ime, jedna je od najslo`enijih i najbogatijih vaza do danas sa~uvanih. Krater, na
kome su potpisani slikar Klitija i kerami~ar Ergotim, u {est zona predstavlja vi{e od sto pedeset
likova. Glavna zona, na visini odakle kre}u ru~ke, prikazuje olimpijske bogove u poseti Tetidi i
Peleju, Ahilovim roditeljima, posle njihovog ven~anja. U vratnoj zoni prikazani su: lov na
kalidonskog vepra, igre u Patroklovu ~ast, Tezejev ples na ostrvu Delu, borba Lapita i Kentaura. U
trbu{noj zoni, osim bo`anske povorke, vidimo Ahila kako goni Troila i povratak Hefesta na Olimp.
Ahil je jo{ jednom prikazan, mrtav, na volutama, dok se na stopi vaze Pigmeji bore sa `dralovima.
Minijaturisti~ki spomenik. Ukupan izgled ovog kratera istovremeno je monumentalan, po
svojim dimenzijama i broju prikazanih likova, i minijaturisti~ki po malim dimenzijama likova i
minucioznom dodavanju detalja. Klitija savr{eno vlada pismom i imenuje sve svoje likove, njegov
rad odlikuje se grafi~kom ve{tinom poput one majstora-rezbara u bronzi koji su ukrasili {titove
date na dar Zevsu u Olimpiji.

ATI~KI CRVENO-
FIGURALNI PEHAR
PRIPISAN DURISU
OKO 480. PRE N. E.
PRE~NIK 30 CM
GREGORIJANSKI ETRURSKI MUZEJ, VATIKAN
Ponavljanja i varijacije.
Pesnici, ~ija je ve}ina tekstova
ostala izgubljena za
potomstvo, imali su zadatak da
pevaju u spomen junaka iz
pro{lih vremena. Slikari se,
me|utim, nisu ustru~avali da unesu
varijacije u prikazivanje herojskih Dragoceni primer gr~kog slikarstva. Ovaj
motiva. Tako, ovaj Durisov pehar slikani pano deo je dekoracije prostora jednog
prikazuje ina~e nepoznatu scenu. Ipak, groba otkrivenog 1968. godine u Pestumu, ju`no
ve{tina postignutog crte`a i kompozicije od Napulja. Freska je nastala tehnikom a tempera 47
ukazuju nam da ne mo`e biti re~i o neznanju ili gre{ci umetnika. Sa desne strane stoji na podlozi od peska pome{anog s kre~om. Gornji
Atena, sa sovom u ruci, ispred ogromne zmije, zmaja otvorenih ~eljusti koji guta jednog sloj sadr`i mermerni prah koji slici daje sjaj i
~oveka razbaru{ene kose, ispru`enih ruku. Drvo u pozadini o kome visi ov~ija ko`a ~vrstinu. Re~ je o jednom od retkih primera zidnog
(Zlatno runo?) mo`e nas navesti na pomisao da je ovde re~ o Jasonu, vo|i Argonauta, slikarstva gr~ke tradicije koji je o~uvan gotovo u
netaknutom stanju; on nam pru`a mogu}nost da
upletenom u jedan od njegovih do`ivljaja o kome ni{ta ne znamo.
sagledamo razlike izme|u ove vrste slikarstva i
Mitolo{ko se}anje, vizuelno se}anje. Onaj koji je gledao u ovu sliku dok je iz nje slikarstva na gr~kim vazama iz istog perioda.
pio na gozbi mogao je lak{e od nas da potra`i obja{njenje u vezi sa scenom iz
medaljona. Mogao je i da zamisli {ta se dalje de{avalo, koriste}i se kolektivnim Grobno slikarstvo. U prostoru grobnice sa ~etiri
strane kov~ega prikazana je gozba, a na poklopcu
se}anjem koje nama danas delimi~no izmi~e a koje su ovakvi prikazi na vazama
upravo `eleli da probude, posebno u toku gozbe, mestu za razgovor i recitovanje slika gnjurca – grob je po njoj i dobio ime – koja
poezije. verovatno predstavlja skok u onostrano. Iako je
slikarski stil po svemu gr~ki, praksa oslikavanja
GROB GNJURCA grobnica i evociranja u`ivanja prilikom gozbi
OKO 480 PRE N. E. tipi~no je etrurska. U ovom prise}anju nema ni~eg
100 X 265 CM sumornog: ljudi piju, pevaju i razgovaraju kao {to
ARHEOLO{KI MUZEJ, PESTUM to rade i na vazama.