Page 14 - 504_sveznanje

F финалан

финалан, коначан; примерен циљу, крајњој сврси. (ледничка), јер их има више од 50.000 (Сајма, Пјајане, Енаре).
Језера су повезана бројним рекама: Кеми, Муонио, Оулу. У
финале (итал.), у спорту, крај, завршетак, завршни део обалској низији расту листопадне шуме које према С пре-
такмичења, борбе, игре, и др. лазе у тајгу и тундру; шуме покривају 76% територије. Број
стан. после II свет. рата споро расте, мада брже у односу на
финализам, становиште према којем све што постоји суседне скандинавске државе. Становништво: Финци 92%,
има неку сврху и свако је догађање усмерено ка одређе- Швеђани 6% (сз. и з. део Ф. и Аландска острва), Лапонци (на
ном циљу; упор. → телеологија. С); евангелисти 84%. Осим Хелсинкија, већи градови: Еспо
(217.000), Тампере (198.000), Ванта (180.000), Турку (174.000).
фине (итал.), крај; ознака за крај неке муз. композиције – Пољопривреда: пшеница, раж, јечам, овас, кромпир; гове-
стоји углавном уз ознаку за понављање → да капо ал фине. дарство. Експлоатишу се бакар, цинк, титанијум, кобалт,
молибден, уран и ванадијум. Јака индустрија: металургија,
Финска, држава у с. Европи, између Ботничког залива на пољопр., дрвна, папир., метал., текстил., целулозе, машин.,
З и Финског залива на Ј. У примор. делу Ф. доминира ни- дуван., хем., прехрам., бродоградња, нафтна. Гл. луке: Хел-
зијски рељеф, а у унутр. и на С су висоравни. Уз обалу су синки, Котка Турку.
бројна ненасељена острва. Клима је умереноконтинент., а
на С у Лапонији – субарктичка. Ф. називају земљом језера фиоритура (итал., цветање), украси у вокалној музици:
мелодијска фигурација у певању.
ФИнСкА (FIN, FI)
Фиренца, гл. град Тоскане, сред. Италија; 352.000 стан.;
Службени назив Република Финска на обалама реке Арно. Још је у сред. веку била велики град
и познато банкарско средиште; данас је један од најлепших
Државно уређење парламентарна република
градова Италије, називају је и „Град цвећа“. Значајан је кул-
Главни град Хелсинки (560.000 стан.) турно-уметн. центар из ренесансног периода, многи Фи-
Службени језик фински и шведски рентинци стекли су свет. славу: Бокачо, Петрарка, Леонардо
да Винчи. Има и индустр. погона (млинови, текстил., инду-
Површина 338.145 km2 стрија стакла и порцелана).
Број становника 5,2 мил. стан. (15,4 стан./km2)
фирнајс, производ добијен загревањем сушивих биљ-
Новчана јединица евро них уља (ланено), или полусушивих уља (сунцокретово) уз
БДП по становнику 31.069 $ (2003) додатак сушила (сикатива); светложуте до браон боје, про-
зиран. Додавањем смола и терпентинског уља на танак слој
ф. настаје лак.
фисија → нуклеарна фисија
фискултура, старији назив за школски предмет физич-
ка култура и образовање, или за појам → физичка култура
уопште.
ФИСУ / FISU (од франц. Fédération Internationale du
Sport Universitaire), међунар. федерација универзитетског
спорта, организује летње и зимске светске студентске игре
(Универзијаде); основана 1949. са седиштем у Паризу.
фитнес, физичка издржљивост, кондиција; физичке ве-
жбе за обликовање тела.
фито-, префикс који у сложеницама значи да се нешто
односи на биљку, биљни (фитоценоза, фитохемија, фито­
терапија).
ФИФА / FIFA (од франц. Fédération Internationale de
Football Association), међунар. фудбалски савез, основан
1904. у Паризу, са седиштем у Цириху; организује фудбал-
ски турнир на ОИ, сваке четврте године, првенства света и
низ др. такмичења.
фи-феномен, оптичка → илузија привидног кретања
светлосне дражи од једне до друге тачке; јавља се када се

984