Page 14 - 504_sveznanje
P. 14

F           финалан



                   финалан, коначан; примерен циљу, крајњој сврси.  (ледничка), јер их има више од 50.000 (Сајма, Пјајане, Енаре).
                                                        Језера су повезана бројним рекама: Кеми, Муонио, Оулу. У
                   финале (итал.), у спорту, крај, завршетак, завршни део   обалској низији расту листопадне шуме које према С пре-
                   такмичења, борбе, игре, и др.        лазе у тајгу и тундру; шуме покривају 76% територије. Број
                                                        стан. после II свет. рата споро расте, мада брже у односу на
                   финализам, становиште према којем све што постоји   суседне скандинавске државе. Становништво: Финци 92%,
                   има неку сврху и свако је догађање усмерено ка одређе-  Швеђани 6% (сз. и з. део Ф. и Аландска острва), Лапонци (на
                   ном циљу; упор. → телеологија.       С); евангелисти 84%. Осим Хелсинкија, већи градови: Еспо
                                                        (217.000), Тампере (198.000), Ванта (180.000), Турку (174.000).
                   фине (итал.), крај; ознака за крај неке муз. композиције –   Пољопривреда: пшеница, раж, јечам, овас, кромпир; гове-
                   стоји углавном уз ознаку за понављање → да капо ал фине.  дарство. Експлоатишу се бакар, цинк, титанијум, кобалт,
                                                        молибден, уран и ванадијум. Јака индустрија: металургија,
                   Финска, држава у с. Европи, између Ботничког залива на   пољопр., дрвна, папир., метал., текстил., целулозе, машин.,
                   З и Финског залива на Ј. У примор. делу Ф. доминира ни-  дуван., хем., прехрам., бродоградња, нафтна. Гл. луке: Хел-
                   зијски рељеф, а у унутр. и на С су висоравни. Уз обалу су   синки, Котка Турку.
                   бројна ненасељена острва. Клима је умереноконтинент., а
                   на С у Лапонији – субарктичка. Ф. називају земљом језера   фиоритура (итал., цветање), украси у вокалној музици:
                                                        мелодијска фигурација у певању.
                         ФИнСкА (FIN, FI)
                                                        Фиренца, гл. град Тоскане, сред. Италија; 352.000 стан.;
                    Службени назив  Република Финска    на обалама реке Арно. Још је у сред. веку била велики град
                                                        и познато банкарско средиште; данас је један од најлепших
                    Државно уређење  парламентарна република
                                                        градова Италије, називају је и „Град цвећа“. Значајан је кул-
                    Главни град  Хелсинки (560.000 стан.)  турно-уметн. центар из ренесансног периода, многи Фи-
                    Службени језик  фински и шведски    рентинци стекли су свет. славу: Бокачо, Петрарка, Леонардо
                                                        да Винчи. Има и индустр. погона (млинови, текстил., инду-
                    Површина    338.145 km2             стрија стакла и порцелана).
                    Број становника  5,2 мил. стан. (15,4 стан./km2)
                                                        фирнајс, производ добијен загревањем сушивих биљ-
                    Новчана јединица  евро              них уља (ланено), или полусушивих уља (сунцокретово) уз
                    БДП по становнику  31.069 $ (2003)  додатак сушила (сикатива); светложуте до браон боје, про-
                                                        зиран. Додавањем смола и терпентинског уља на танак слој
                                                        ф. настаје лак.
                                                        фисија → нуклеарна фисија
                                                        фискултура, старији назив за школски предмет физич-
                                                        ка култура и образовање, или за појам → физичка култура
                                                        уопште.
                                                        ФИСУ / FISU (од франц. Fédération Internationale du
                                                        Sport Universitaire), међунар. федерација универзитетског
                                                        спорта, организује летње и зимске светске студентске игре
                                                        (Универзијаде); основана 1949. са седиштем у Паризу.
                                                        фитнес, физичка издржљивост, кондиција; физичке ве-
                                                        жбе за обликовање тела.
                                                        фито-, префикс који у сложеницама значи да се нешто
                                                        односи на биљку, биљни (фитоценоза, фитохемија, фито­
                                                        терапија).
                                                        ФИФА / FIFA (од франц. Fédération Internationale de
                                                        Football Association), међунар. фудбалски савез, основан
                                                        1904. у Паризу, са седиштем у Цириху; организује фудбал-
                                                        ски турнир на ОИ, сваке четврте године, првенства света и
                                                        низ др. такмичења.
                                                        фи-феномен, оптичка → илузија привидног кретања
                                                        светлосне дражи од једне до друге тачке; јавља се када се


                 984
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19