Page 10 - 504_sveznanje
P. 10
F ФИА / FIA
доживео после Француске буржоаске револуције 1789, а у уграђени у ове дрвене фигуре (високе преко 12 m); злато у
Србији је укинут поч. 19. в. њима било је резерва државне благајне: отуд се, по потре-
би узимало да би се исковао новац и платили важни држав-
ФИА / FIA (од франц. Fédération internationale de ни издаци, да би се потом враћало у скулптуре. За Ф. се
l'Automobile), међунар. аутомобилистички савез; основан везују и познате фигуре с Партенона које се сада налазе у
1904. са седиштем у Паризу, под данашњим именом делује Британском музеју у Лондону. Он је створио тип Зевса и
од 1946. Атене, по којима је касније обликован лик / тип старијег
мушкарца и девојке.
ФИБА / FIBA (од франц. Fédération Internationale de
Basketball), међунар. кошаркашка организација (федера- фидула, средњовековни жичани инструмент, претеча
ција) која управља свим међунар. кошаркашким такми- савремених гудачких инструмената.
чењима државних репрезентација (до 2001. организатор и
свих евр. клупских међунар. такмичења). Основана 1932. у
Риму, седиште у Женеви, па у Минхену. Значајан допринос
њеном раду дали су срп. кошаркашки радници на челу с
Бориславом Станковићем.
фибула (лат.), копча, спона; копча којом је причвршћи-
ван комад тканине омотан око тела. Ф. је дуго, од бакарног
и бронзаног доба, била и украс; имала је стопу и иглу, на
њој се први пут појављује спирална опруга, да се појача
затезање игле, али као механички изум још дуго није ушла у
практичну употребу.
фигура (лат.), лик, облик; стас, појава, прилика; предста-
ва човека, животиње или измишљеног бића; представа
слике створене речима, сликовит израз, песнички украс;
покрет и слике које се изводе у балету; лик (у шаху, геоме-
трији и сл.). Фидула
фигуративност (лат.), одлика ликовног дела: прика-
зивање лика, фигуре; мотива из реалног видљивог света. За физијатрија (лат.), физикална медицина, грана медици-
исту карактеристику употребљавају се и изрази фигурал не која се бави лечењем помоћу разних физичких средстава
ност и фигурација. Супр. ф. је нефигуративно, нефигурално (електротерапија, краткоталасна терапија, парафинотера-
одн. → апстрактно ликовно изражавање. пија, терапија ултразвуком, хидротерапија, кинезитерапија,
хиропрактика, итд.).
фидбек, повратна веза; 1. систем који контролише сам
себе тако што се, у зависности од излазних података ме- физика, прир. наука која проучава осн. принципе при-
њају карактеристике улазних параметара. Нпр., термо пећ роде, осн. облике кретања и структуру материје у целини;
се аутоматски укључује или искључује на основу темпера- данас ф. проучава материју и њене промене, али и својства
туре коју мери термостат; 2. скуп повратних информа- простора, везу простора с материјом (→ теорија рела-
ција. тивности). Експериментална је наука (осн. извор знања је
експеримент, тј. оглед), али крајњи циљ није сакупљање
ФИДЕ / FIDE (од франц. Fédération Internationale des експерименталних података већ откривање осн. принципа
Ếchecs), међунар. шаховска организација (федерација), (схема) по којима функционише космос у што једностав-
основана ради развоја и унапређења шаховске игре у све- нијој и тачнијој форми (тачније у ф. значи: оно што се боље
ту. Основана је 1924. у Паризу; организује међунар. такми- подудара с експериментом).
чења за појединачна и екипна првенства у мушкој и женској
конкуренцији. физикализам, гледиште према коме се све зако-
нитости у свету могу свести на законе → физике, и да је је-
фидеизам, учење према коме се свако сазнање те- зиком те науке могуће изразити резултате др. научних
мељи на вери у Божје откривење. области.
Фидија / Фидијас (око 500–438. пре н. е.), грч. вајар и физио-, префикс који у сложеницама значи да је нешто у
сликар, ученик Хегијаса и Хагеладаса, један је од најзначај- вези с природом (физиограф, физиогномика).
нијих вајара у историји; стварао у време Периклове влада-
вине, био његов пријатељ. Ф. је у скулптури представник физиологија, наука која проучава како живи органи-
дорског стила; урадио је чувене скулптуре Зевса и Атене зам функционише, на свим нивоима организације – од мо-
Атена Партенос, Фидија Партенос у хризелефантинској техници (комбиновање зла- лекула до целог организма. Традиционално се разликују ф.
та и слоноваче): комади драгоценог материјала били су биљака и ф. животиња.
980