Page 13 - 504_sveznanje

ФИнА / FINA

филозофема, исказ, учење или само изрека неког фи-
лозофа.
филозофија, љубав према мудрости; тежња yа саз-
нањем истине о свету и животу; учење о истинском знању.

филологија, историјски усмерено проучавање језика,
усмене и писане књижевности и духовне културе поје-
диних народа. Језик је за њу средство за расветљавање
истор. и култ., дакле, ванјезичких података. Тиме се разли-
кује од → лингвистике, којој је сам језик као појава предмет
и циљ истраживања.

Филмска екипа филтер, цедиљка или сличан шупљикав предмет (ткани-
на) за прочишћавање течности; код машина, посебан уређај
филмски медиј, средства која служе као материјал- у коме се радни флуид чисти од могућих примеса, нпр.
ни посредник између оних који стварају одређени арте- продуката оксидације уља, продуката насталих хабањем
факт и оних који га као гледаоци користе; то су филмска: делова или од честица које доспевају споља. У зависности
техника, оруђа, инструменти, технологија, материјали, за- од природе и облика материјала, могу бити површински
тим филмски: израз, форма, изражајна средства, поступци, или дубински.
параметри, па језик, граматика, конвенција, систем, умет-
ност. филтрација → цеђење
филмски планови, однос између величине објекта филхармонија, симфонијски оркестар; муз. удру-
или фигуре и видног поља објектива камере назива се жење, данас најчешће оркестарско, које постоји у свим
план, тј. обим обухваћене садржине у кадру. Врсте планова: већим градовима као окосница музичког живота.
далеки (тотал), општи, средњи општи, средњи, америкен,
средњи крупни, крупни план.

филм ноар / film noir, један од најзначајних права-
ца у уметн. развоју амер. филма (с одразом и на европски,
Ж. П. Мелвил), настао у петој деценији 20. в. Користећи се
већ постојећом жанровском матрицом (криминалистички
филм) као основом, ф. н. тематски и идејно слика „мрачни и
брутални полусвет с периферије амер. градова“. Међу
најзначајније представнике спадају Ф. Ланг (Жена у излогу), Б.
Вајдлер (Џунгла на асфалту), Џон Хјустон (Малтешки соко),
Х. Хокс (Дубоки сан), О. Велс (Зрно зла).
филм-истина / cinema vérité, филм у коме се на
документаристички нескривен начин, чак и директним ме-
шањем аутора у оно што (се) снима, или провоцирањем
одређеног геста, емоције и акције, односно применом ан-
кетног метода кроз дијалог са „случајним“ актерима, реали-
зује одређена (често полит. ангажована) идеја. По узору на
совјетску кино-правду Д. Вертова, овај правац јавио се у
Француској крајем 1950. филмом Хроника једног лета Ж.
Руша, коме ће се потом придружити Е. Морен, К. Маркер, М.
Офилс, Ф. Рејхенбах. Филхармонија
F
филогенија, еволуциона историја неке групе организа- филц, текстил. материјал, производи се пропуштањем
ма која се одражава на → еволуциону (филогенетску) срод- мокрог и загрејаног влакна кроз ваљке; прави се од вуне,
ност врста унутар групе која се истражује (нпр. класа → козје, телеће и кравље длаке (груби), од длаке зеца, дабра
сисара): почиње се од времена њеног настанка, затим фор- (фини). Примена: израда шешира, тапетирање намештаја.
мирања нових група које су у сродничкој вези с исходном
групом; утврђују се и њихови предачко-потомачки односи ФИнА / FINA (од франц. Fédération Internationale de
(филогенетске везе) и време раздвајања (преко фосилних Natation Amateur), међународна аматерска пливачка феде-
налаза или „молекуларног сата“, заснованог на степену гене- рација, основана 1908. у Лондону; у њеном саставу делују
тичке различитости); сродније врсте имају ближег заједнич- посебне комисије за: пливање (од 1952), ватерполо (од 1928),
ког претка од филогенетски удаљених врста. скокове у воду (1928) и синхронизовано пливање (1956).

983