Page 13 - 504_sveznanje
P. 13

ФИнА / FINA

                                              филозофема, исказ, учење или само изрека неког фи-
                                              лозофа.
                                              филозофија, љубав према мудрости; тежња yа саз-
                                              нањем истине о свету и животу; учење о истинском знању.

                                              филологија, историјски усмерено проучавање језика,
                                              усмене и писане књижевности и духовне културе поје-
                                              диних народа. Језик је за њу средство за расветљавање
                                              истор. и култ., дакле, ванјезичких података. Тиме се разли-
                                              кује од → лингвистике, којој је сам језик као појава предмет
                                              и циљ истраживања.

                      Филмска екипа           филтер, цедиљка или сличан шупљикав предмет (ткани-
                                              на) за прочишћавање течности; код машина, посебан уређај
         филмски медиј, средства која служе као материјал-  у коме се радни флуид чисти од могућих примеса, нпр.
         ни посредник између оних који стварају одређени арте-  продуката оксидације уља, продуката насталих хабањем
         факт и оних који га као гледаоци користе; то су филмска:   делова или од честица које доспевају споља. У зависности
         техника, оруђа, инструменти, технологија, материјали, за-  од природе и облика материјала, могу бити површински
         тим филмски: израз, форма, изражајна средства, поступци,   или дубински.
         параметри, па језик, граматика, конвенција, систем, умет-
         ност.                                филтрација → цеђење
         филмски планови, однос између величине објекта   филхармонија, симфонијски оркестар; муз. удру-
         или фигуре и видног поља објектива камере назива се   жење, данас најчешће оркестарско, које постоји у свим
         план, тј. обим обухваћене садржине у кадру. Врсте планова:   већим градовима као окосница музичког живота.
         далеки (тотал), општи, средњи општи, средњи, америкен,
         средњи крупни, крупни план.

         филм ноар / film noir, један од најзначајних права-
         ца у уметн. развоју амер. филма (с одразом и на европски,
         Ж. П. Мелвил), настао у петој деценији 20. в. Користећи се
         већ постојећом жанровском матрицом (криминалистички
         филм) као основом, ф. н. тематски и идејно слика „мрачни и
         брутални полусвет с периферије амер. градова“. Међу
         најзначајније представнике спадају Ф. Ланг (Жена у излогу), Б.
         Вајдлер (Џунгла на асфалту), Џон Хјустон (Малтешки соко),
         Х. Хокс (Дубоки сан), О. Велс (Зрно зла).
         филм-истина / cinema vérité, филм у коме се на
         документаристички нескривен начин, чак и директним ме-
         шањем аутора у оно што (се) снима, или провоцирањем
         одређеног геста, емоције и акције, односно применом ан-
         кетног метода кроз дијалог са „случајним“ актерима, реали-
         зује одређена (често полит. ангажована) идеја. По узору на
         совјетску кино-правду Д. Вертова, овај правац јавио се у
         Француској крајем 1950. филмом Хроника једног лета Ж.
         Руша, коме ће се потом придружити Е. Морен, К. Маркер, М.
         Офилс, Ф. Рејхенбах.                              Филхармонија
                                                                                              F
         филогенија, еволуциона историја неке групе организа-  филц, текстил. материјал, производи се пропуштањем
         ма која се одражава на → еволуциону (филогенетску) срод-  мокрог и загрејаног влакна кроз ваљке; прави се од вуне,
         ност врста унутар групе која се истражује (нпр. класа →   козје, телеће и кравље длаке (груби), од длаке зеца, дабра
         сисара): почиње се од времена њеног настанка, затим фор-  (фини). Примена: израда шешира, тапетирање намештаја.
         мирања нових група које су у сродничкој вези с исходном
         групом; утврђују се и њихови предачко-потомачки односи   ФИнА / FINA (од франц. Fédération Internationale de
         (филогенетске везе) и време раздвајања (преко фосилних   Natation Amateur), међународна аматерска пливачка феде-
         налаза или „молекуларног сата“, заснованог на степену гене-  рација, основана 1908. у Лондону; у њеном саставу делују
         тичке различитости); сродније врсте имају ближег заједнич-  посебне комисије за: пливање (од 1952), ватерполо (од 1928),
         ког претка од филогенетски удаљених врста.  скокове у воду (1928) и синхронизовано пливање (1956).


                                                                                983
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18