Page 17 - 504_sveznanje

фон


делићима површи S (када је вредност вектора A констант- Ф. могли да врше притисак на Беотију. У → Пелопонеском
на на површини S, а површ S равна, укупан ф. своди се на рату, Фокиђани су прешли на страну Спарте и остали јој
ΔФ = A · S cosφ). У случају ф. електричног, магнетног и гра- верни и током 4. в. пре н. е.
витационог поља, смисао ф. је број линија поља које прола-
зе кроз задату површину постављену у поље. Фокин, Михаил (1880–1942), рус. играч и кореограф,
креирао чувену балетску минијатуру Лабуд за Ану Павлову;
флуор / F, елемент VIIа (17) групе п. с. е., халоген, Z = 9, А = ангажован у Руским балетима Дјагиљева у Паризу. У ства-
r
19; налази се у минералима (флуорит, CaF ; криолит, Na AlF ); ралаштву наследник → М. Петипаа и зачетник модерне
2
6
3
неметал, гас светложуте боје, врло отрован. Најјаче оксида- епохе у балету. Многи његови балети су ремек-дела, играју
ционо средство, окс. бр. –1. Примена → тефлон и фреони. се на балетским сценама широм света. Најпознатији су:
Силфиде, Карневал, Жар птица, Шехерезада, Петрушка, Сан
флуоресценција, појава да нека тела емитују све- о ружи, Дафнис и Клое, Легенда о Јосипу, и др.
тлост када су изложена зрачењу (најчешће ултраљубича-
стом); део енергије кванта упадног зрачења одлази на Фокландска / Малвинска острва, брит. коло-
топлотну енергију а део на побуду молекула (атома) флуо- нија с ограниченом самоуправом у јуж. Атлант. океану; на- Михаил Фокин
ресцентног материјала на виши ниво, да би затим дошло до лазе се 480 km си. од крајњег југа Јуж. Америке, имају 2.600
деекситације уз емисију → фотона. Код флуоресцентних стан. на површини од 12.200 km . 2
материјала до деекситације долази веома брзо (10 s –
-9
10 s), што их разликује од фосфоресцентних материјала. Фокнер, Вилијам (1897–1962), амер. писац, хроничар
-8
Представља облик → луминисценције; назив добио по ми- амер. Ј, сведок пропадања староседелаца под најездом до-
нералу флуориту, код кога је први пут запажен. шљака; учесник I свет. рата; писац сценарија за филмове.
Створио је литерарни град у који смешта своје јунаке; пише
фобија, непримерено снажан, ирационалан → страх од под утицајем → Џојса (роман тока свести). Гл. дела: Бука и
извесних само потенцијално опасних појава; објекат страха бес, Светлост у августу, Коњички гамбит, Дивље палме,
варира од стварно опасног (змија, висина), мало опасног Кад лежах на самрти. Нобелову награду добио 1949.
(лифт, миш), па до безопасног (длака, трг). Оно што је пато-
лошко код ф. није сам страх, већ његова снага и ирационал- фокстрот (енг. fox trot – лисичији ход), једна од попу-
ност (страх је несразмеран опасности). Код ф., сматрају ларних игара које су пратиле џез музицирање.
аналитичари, објекти који провоцирају страх заправо су Михаил Фокин
алузије на неки нагон. По → бихејвиоризму, ф. настаје про- фокус → жижа
цесом → емоционалног условљавања.
фолио (лат., лист) 1. папир пресавијен на један превој –
фовизам (франц. fauves – звери), сликарски стил у коме има 2 листа, 4 странице, и може да се означи као 2º; 2. у биб-
је → боја аутономни, самостални чинилац у стварању сли- лиотекарству, назив за све величине књига од 40 до 45 сm.
ке – сликари бирају жестоке боје; реакција је на → дивизи-
онизам, који је довео до разбијања боје у безброј ситних фолк музика → народна музика
тачкица. Тезу модерне уметности у целини – „тачност није
истина“ – први су формулисали → А. Матис и фовисти: боје фолклор, културна баштина (материјална и духовна)
користе слободно, независно од стварног изгледа. Пред- једног народа, сачувана у усменом предању; интересовање
ставници су: А. Матис, Р. Дифи, А. Дерен, А. Маке, М. Вламенк за најшира подручја традиције. Осн. три нивоа анализе је-
и, кратко време, Ж. Брак и Ж. Руо. зичког фолклорног дела су текст (вербално извођење
одређене песме, приче и сл.), текстура (начин интерпрета-
фозген, карбонилни хлорид, COCl ; безбојни гас, на 0 С ције текста: глас, мелодија, интонација, рефрен, муз. пра-
о
2
претвара се у загушљиву течност, врло отрован. Добија се тња, гестикулација, мимика, и сл., који се остварује у језику
превођењем смеше CO и Cl преко активног угља. Примена: – рима, алитерација) и контекст (конкретна друшт. ситу-
2
реагенс за хлоровање, бојни отров (→ хемијско оружје). ација у којој се остварује усмена комуникација).
Лудвиг Фојербах
Фојербах, Лудвиг (1804–1872), нем. филозоф, у по- фолксдојчери, припадници нем. националне мањине
четку → Хегелов ученик а затим противник његовог → у Југославији, који су у време II свет. рата укључени у поли-
спекулативног идеализма; духу, → апсолуту, супротставља цијско-окупациони апарат; значајан број војно способних F
конкретног човека као чулно, прир. биће; критичар је ре- мушкараца мобилисан је у различите војне јединице, од
лигије и сматра да је човекова мисао створила Бога а не којих су најпознатије: „Бранденбург“, „Виндхорст“ и 7. SS ди-
Божја промисао човека; утиче на → Маркса, мада овај кри- визија „Принц Еуген“; починили су многобројне злочине
тички усваја његов материјализам и назива га → кон- широм Југославије.
темплативним. Гл. дела: Суштина хришћанства, Начела
филозофије будућности и др. фон (грч. phone – звук, глас), субјективна јединица за ме-
рење јачине звука (објективне су Pa / паскал; W/m / ват по
2
Фокида, област у сред. Грчкој, ист. од Беотије; у њој су → метру квадратном и dB / децибел); може да се израчуна само
Делфи. Фокиђани су сред. 5. в. пре н. е. били савезници ако је учестаност звука 1 kHz; на осталим учестано стима
Атињана; овај савез је за Атину био значајан зато што су из одређује се помоћу тзв. изофонских (еквифонских) линија.

987