Page 19 - 504_sveznanje
P. 19

Фостер

         не, а не може се ни замислити ни одредити ако се истовре-  упаљеним моторима, с позиција одређених на основу вре-
         мено не мисли и на → садржину. Унутр. ф. одређеног књиж.   мена с претходног званичног тренинга. Најпознатија је Ф. 1:
         дела назива се структура (скуп најбитнијих компози-  до 3.000 ccm (1.500 с турбокомпресором), око 405 kW (550
         цијских, стилских и језичких особености).  KS), 12 цилиндара, резервоар 250 l, шир. возила 250 cm, вис.
                                              90 cm (без рол-бара), минимална теж. 575 kg, брзина око
         формалдехид → метанал                320 km/h; сабирањем резултата с одређених трка широм
                                              света израчунава се редослед возача за првенс. света.
         формализам, свако пренаглашавање значаја форме;   Постоје и категорије нижег ранга: Ф. 2 (бодује се за првенс.
         стављање форме испред садржаја, или њихово раздвајање;   Европе): до 2000 ccm 4, око 295 kW (400 KS), 6 цилиндара,
         свођење садржаја нечег на његов формални израз (у логи-  резервоар 180 l, шир. возила 200 cm, вис. 90 cm, минимална
         ци, математици, уметности); метод у науци о књижевности   теж. 500 kg, брзина око 280 km/h; Ф. 3 (одређене трке бо-
         који инсистира на значају форме у књиж. делу.  дују се за првенс. Европе): до 2000 ccm 4, око 235 kW (320
                                              KS), 4 цилиндра, резервоар 180 l, шир. возила 200 cm, вис.
         формалин, водени раствор (40%) формалдехида (мета-  90 cm, минимална теж. 450 kg, брзина око 250 km/h.
         нала, HСHО), ρ = 1,075–1,085 g/cm ; садржи метанол као ста-
                            3
         билизатор. Ако се чува на темп. испод 25 С, издваја се бели   формулативност, у нар. књижевности, суштинска
                                о
         полимер метанала. Примена: дезинфекционо средство,   законитост: продуктивна способност креирања → фор-
         средство за чување биол. узорака.    мула као својеврсних градивних јединица усменог стила; у
                                              склопу „естетике истоветности“ означава структурне обра-
         Форман, Милош (1932), чехослов.-амер. редитељ и   сце, сижејне моделе и елементе уређености књиж. света у
         сценариста; кроз комично сликање малих, затворених сре-  корелацији с поступцима импровизације као др. суштин-
         дина нуди полит. метафору друштва у целини: Аудиција,   ском премисом постојања усменог дела.
         Црни Петар, Гори, гори, моја госпођице; по преласку у САД
         овај приступ закључује Летом изнад кукавичјег гнезда (5   форос, новчани допринос који су плаћали чланови Дел-
         Оскара). У амер. фази режира Косу, о хипи-покрету, с јаком   ског, односно → Атинског поморског савеза; Атињани су га
         антиратном поруком, а затим се истиче биограф. филмови-  користили за изградњу храмова, плаћање магистрата, чла-
         ма (Амадеус, 8 Оскара, Народ против Ларија Флинта, Човек   нова Већа пет стотина, војника и морнара.
         на Месецу).
                                              форте (итал.), јако, снажно; ознака за → динамику.
         формат (лат.), облик и величина; одређене димензије                        Милош Форман
         (табачне хартије, листа књиге, уметн. слике, фотографије),   фортификација, утврђење, тврђава; грана војно-ин-
         назив за ширину филм. траке и изрез екрана који користи   жењерске струке којој је задатак утврђивање места (терена).
         филм. дело; фиг. ,,човек од формата“ каже се за изванредну
         личност, човека великих способности.   фортран (енг. FORmula TRANslator), први рачунарски је-
                                              зик вишег нивоа, развијен 1953. у IBM лабораторијама; на-
         форме излагања, облици казивања у књиж. делу: →   мењен је превасходно за сложене математичке прорачуне
         нарација, → дијалог, → монолог, → унутрашњи монолог, →   и, мада је развијен пре више од 50 г., још увек се користи за
         дескрипција (опис), уметн. поступци у епским, лирским и   науч. и инжењер. прорачуне.
         драмским књиж. врстама. Термин „форме приповедања“
         односи се на приповедање у првом, другом или трећем   форум, у старом Риму, трг на коме се одвијао јавни жи-
         лицу. Најраспрострањеније је приповедање у 3. лицу, при-  вот (полит., судски и трг.); обично су били у центру насеља,
         поведање у 1. лицу често је у модерној литератури а у 2.   у мањим местима у средини ф. налазила се пијаца, с дућа-
         лицу најмање је присутно (обично у тзв. епистоларној лите-  нима и радионицама уоколо; најпознатији је римски (Forum
         ратури, приповеткама и романима састављеним од препи-  romanum), са бројним дућанима, храмовима, базиликама,
         ске гл. јунака – нпр. у Увелој ружи Б. Станковића, у нар.   тријумфалним луковима. Био је простор за окупљање, са-
         приповеткама, где се казивач обраћа слушаоцима).  станке, скупштине и суђења; означава и суд као институ-
                                              цију; фиг.: јавно место за изношење ставова о друшт.
         формула 1. у математичкој пракси, осмишљена комби-  питањима.
         нација симбола која представља запис неког тврђења; 2. у
         књижевности, динамички усмени образац, посебно функ-  форхенд (енг.), у спорту, ударац лопте или плочице ре-  F
         ционалан на почетку и на крају „текста“ – у песми складне   кетом или палицом кад је рука у којој је реквизит окренута
         композиције од доброга певача, она није пуко механичко-   дланом према лопти или плочици (стони тенис, тенис, хо-
         -статично средство у функцији импровизације већ инте-  кеј, и др.).
         грално својство поетике усменог певања; из решавања →
         „хомерског питања“ развила се чувена Пери-Лордова тео-  фосили, остаци биљног и животињског света из геол.
         рија епске ф. као групе речи „која се редовно користи под   прошлости, стварани у време њиховог живота или непо-
         истим метричким условима да изрази дату основну идеју“;   средно после изумирања, сачувани у седиментним стена-
         3. у спорту, такмичење отворених спорт. аутомобила једно-  ма. Ф. чини скелет или делови скелета, меки делови
         седа минималне каросерије и с точковима без блатобрана;   организма, трагови неке животне функције, лишће или др-
         вози се на асфалтно-бетонским пистама, стартује се с већ   венасти делови биљака.


                                                                                989
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24