Page 9 - 504_sveznanje

феудализам

арне бомбе). Све честице полуцелобројног → спина по ФЕТ / FET (енг. Field Effect Transistor – транзистор с ефек-
њему се називају фермиони. Добитник Нобелове награде том поља), униполарни транзистор код кога струју чине
1938. или електрони или шупљине, а не и једни и други, као код
биполарних транзистора.
Фернандел (1903–1971), франц. позор., филм. и ТВ глу-
мац; након филма Позивница за плес Ж. Дививијеа постаје фетишизам, обожавање неког предмета или појаве;
најпопуларнији франц. комичар. Филмови: Црвена крчма К. придавање натприр. особина нечему обичном; саставни
Отан-Ларе; Дон Камило и Повратак Дон Камила, оба Ж. Ди- део магијских ритуала. Маркс говори о ф. робе и новца као
вивијеа. облику отуђења у капитализму: новац одређује људску
судбину. Фројд ф. означава сексуалну настраност: еротске
фероелектрични материјал, материјал који има фантазије симболички се везују за неке обичне предмете
особину да остане трајно наелектрисан пошто се унесе у (ципеле, мајице, власи косе и сл.).
електр. поље па изнесе из њега; када се фероелектр. елемент Фернандел
изложи притиску, на његовим крајевима јавља се изузетно фетус, плод сисара у периоду развића у телу мајке, који
велики електр. напон, због кога њиме не може да тече велика следи после ембрионалног периода и траје до доласка на
струја – елемент има веома велику унутр. отпорност. свет; он има осн. план грађе одраслог организма; код људи,
ф. је плод после осме недеље трудноће.
феромагнети, магнетни материјали на бази гвожђа;
имају велику магнетну пропустљивост; примењују се у
електроенергетици, за израду лимова трансформатора ве-
ликих и средњих снага, и у електроници и телекомуника-
цијама за трансформаторе малих снага. Да би се спречили
губици услед вихорних струја, ови материјали извлаче се у
танке лимове с додатком силицијума или се синтерују од
феромагнетног праха.
феромони, хем. супстанца коју организам испушта у
спољ. средину а изазива реакцију у понашању или физио-
логији јединке исте или др. врсте.
фер-плеј, у спорту, игра која се одликује поштеним (ко-
ректним) односом према противничким такмичарима.

фертилитет / плодност, способност рађања; од- Фетус
носи се на жене у репродуктивном периоду (15–49 г.): у ви-
сокофертилитетним државама жене рађају 5 до 7 деце; у феуд, врста ненаследног земљишног поседа који је го-
нискофертилитетним – око 2 деце (у Србији жене рађају у сподар, сизерен, давао своме → вазалу за верно обављање
просеку мање од двоје деце); супр. → стерилитет. Ферти­ војне службе. Вазал ф. није смео да продаје, поклања и
лизација – оплођење, спајање полних ћелија (гамета), при дели; могао је да се наследи само уколико је и наследник
чему мушка (сперматозоид) продире у женску (јаје) и у њој заснивао тј. обнављао вазални однос према истом госпо-
меша садржај свог једра (хроматински материјал) са садр- дару (→ феудализам, → бенефициј).
жајем једра јајне ћелије; без спајања једара нема оплодње.
Оплођена јајна ћелија постаје зигот. Постоји спољ. (када феудализам, друштвено-економско уређење својстве-
женка проспе јајне ћелије а мужјак по њима нанесе спер- но епохи → сред. века. Темељи ф. друштва и поретка ус-
му) и унутр. оплођење (мужјак избацује сперму у унутра- постављају се између 5. и 8. в. а трају до поч 16. в., када се
шњост женских полних органа). Ин витро оплођење је успостављају први облици капиталистичког уређења. У ф.
вантелесно спајање сперматозоида и јајне ћелије и се на врху друшт. лествице налазио владар, под њим је била
враћање раног заметка у материцу. властела, која је са својим господаром, → сениором, гради-
ла вазалне односе. Заузврат, племство је добијало на ко-
Фес, град у сев. Мароку, 1 мил. стан.; најстарији од четири ришћење феуде. На имањима властеле–феудалаца живело F
мароканска царска града. У њему је најстарија џамија у сев. је зависно становништво, кметови. Они су према господару
Африци, као и исламски универзитет, основан 859. Центар имали радне ренте, које су се састојале у одређеном оба-
је трговине и нар. радиности. везном раду на поседу, и натуралне ренте, које су под-
разумевале давање одређених земљорадничких или
фестивал, вишедневна приредба; национ. или међу- сточарских производа феудалцу. Постојала је и новчана
нар., периодична или пригодна; уметничка (музичка, позо- рента, плаћање у новцу. У ф. држава је била тесно повезана
ришна, филмска) манифестација; најчешће осмишљена с са Црквом, која је својим земљишним поседима такође
одређеним програмским циљем. Данас су у Србији значај- била укључена у феудални систем. У Србији се ф. постепено
ни ф. међунар. карактера ФЕСТ (1971), Палићки ф. (1992), БЕ- изграђивао под визант. утицајима; врхунац је доживео у
ЛЕФ, БИТЕФ, БЕМУС. периоду од 13. до сред. 15. в.; коначни крај у Европи ф. је

979