Page 11 - 504_sveznanje

Таџикистан

физиологија → интерна медицина ма супстанце (нпр. електронско п. или п. које одговара
било којој другој честици).
физиолошка психологија, теоријска и гранична
дисциплина која проучава физиолошке основе псих. живо- фиксација, повезивање, спој; у психоанализи, утврђи-
та људи: осн. поставка ф. п. је да нервни (посебно, мозак) и вање сексуалних нагона на неком од ранијих стадијума,
ендокрини систем одређују псих. живот. снажна везаност → либида за раније психосексуалне ста-
дијуме (орални, анални), што отежава даљи развој. Сада-
физис, природа. шње понашање, циљеви и карактер одраслог давно су
несвесно одређени ф. из прошлости; до ње долази услед
физичка култура, део опште културе; скуп актив- прекомерног задовољења или → фрустрације у неком од
ности и мера за стицање, развој и неговање људског орга- ранијих стадијума развоја. Ф. отежава развој и олакшава →
низма, одржавање здравља и стваралачких способности регресију.
путем телесних вежби. Те активности и мере укључене су
како у наставне планове и програме за школски предмет фиксир / фиксатор, средство које се користи за
физичко васпитање, тако и у различите видове рекреатив- заштиту цртежа (који је рађен угљеном или графитном
них спорт. активности. оловком) или слике (изведене сувим пастелом). Добија се
најчешће раствором шелака у алкохолу а наноси се финим
физичка хемија, грана хемије која се бави проуча- прскањем с удаљености од најмање 20 cm; хем. средство
вањем хем. појава и особина преко физич. процеса, као и којим се филм или фотографија учвршћују, штите од дејства
развојем техника за њихово испитивање. светлости.
физичке величине, величине које изражавају фикција, оно што је измишљено, што се сматра као да
мерљива својства → материје; одређене су с најмање два постоји а стварно не постоји. Термин за приповед. књижев.
податка: бројна вредност и мерна јединица. Ф. в., и одгова- и сличне уметн. творевине „измишљање садржаја“.
рајуће јединице; деле се на основне и изведене (→ Међу-
нар. систем јединица), затим на векторске (брзина, убрзање, фила (грч.), племе; у ант. Грчкој, родовска, племенска
импулс, ...) и скаларне (маса, температура, ...), а постоје и заједница, род; касније, административна територијална
сложеније (тензорске, спинорске). јединица.

физичке промене, промене при којима се не мењају Филаделфија, град у ји. делу Пенсилваније, САД, на
битне особине супстанци; обухватају промене агрегатног ушћу река Делавер и Скајлкил; 1,5 мил. стан.; у Ф. се налази
стања (топљење, испаравање, очвршћавање), промене најстарији уметн. музеј у држави и прва амер. болница, цен-
облика, уситњавање кристала, растварање, зрачење све- тар је трговине и финансија.
тлости из усијаних тела.
физички закони, искази о → физичким величинама
или њиховим везама, записани најчешће у форми матема-
тичких релација (израза или формула), који су се у свим
досадашњим емпиријским проверама показали као тачни
или приближно тачни (закон одржања енергије, Кулонов
закон, једначина стања идеалног гаса, → Кеплерови зако-
ни, закон акције и реакције, Омов закон, закон зрачења
апсолутно црног тела, термодинамички принципи...). До
њих се најчешће долази генерализацијом емпиријских
чињеница, мада нису ретки ни случајеви да се до закона
стигне на основу теоријских аргумената (нпр. закони оп-
ште теорије релативности → Ајнштајнова теорија релати-
витета). Филаделфија
физичко поље, један од осн. облика материје, по- Филеки, Стјепан (1928), срп. графичар, дизајнер, кали- F
средством кога се остварује узајамно деловање у природи: граф; дуго година је на Академији примењених уметности у
интеракција једног тела на друго не врши се непосредно, Београду предавао писмо; ангажовао се на оживљавању и
већ једно тело делује на друго посредством п. Разликујемо усавршавању ћириличног писма и његовој стандаризацији:
гравитационо, електромагнетно и п. нуклеарних сила. У организовао бројне изложбе: осим → калиграфског, извео је
савременој физици, п. је било која → физичка величина за- 30 писама ћирилице за коришћење у електронским медији-
дата као функција просторних (или просторно-времен- ма, а међу њима и букварско.
ских) координата; оно је хомогено у неком делу простора
ако је у том делу простора свуда исто, тј. константно. У филигран (лат.), нит, жица; уметнички, мрежаст, орна-
квантној теорији се, уз п. преносилаца интеракције, рав- ментални рад од врло танке бакарне, сребрне или златне
ноправно разматра и оно што бисмо могли назвати пољи- жице, са ситним куглицама од истог метала, познат још у

981