Page 18 - 504_sveznanje

F фон- / фоно-

фон- / фоно-, префикс који у сложеницама значи да се фораминифере, једноћелијски хетеротрофни еука-
нешто односи на глас, звук (фонометрија, фоноскоп, фоно­ риотски организми, сродници амеба. Имају спољ. скелет у
тека). виду кречњачке љуштурице различитог облика. Највећи
број врста живи у топлим морима, претежно живе на дну, а
фонема → фонологија има и оних које воде → планктонски начин живота. Љушту-
рице угинулих ф. таложе се на дну мора и стварају дебеле
фонетика, лингвистичка дисциплина која се бави физич- наслаге (око једне трећине морског дна покривено је љуш-
ком (физиолошком и акустичком) страном → говора. Њена турицама ф.); у прошлости Земље ове наслаге су се на не-
осн. јединица је → глас – најмањи одсечак артикулисаног ким местима нашле ван воде – од њих су настале кречњачке
звука у говору, материјална реализација фонеме (→ фоноло- стене.
гија). Даје опис и класификацију говорних гласова – њиховог
произвођења, преношења кроз звучне таласе и пријема, тј. Форд, џон (1894–1973), амер. редитељ и продуцент; де-
препознавања. Ф. се занима за све гласовне манифестације финисао је вестерн као жанр (нијансирани ликови, акција и
које човекови → говорни органи могу да произведу и при- лирика, осећај за ритам радње): Поштанска кочија, Како је
ме; начин на који се гласовне вредности користе у системи- била зелена моја долина (Оскар за режију), Носила је жуту
ма појединих језика предмет је фонологије. траку, Рио Гранде, Трагачи, Човек који је убио Либерти Валан­
са, углавном са Џ. Вејном у гл. улози. Режирао је и многе
фонограф, инструмент за снимање звука, конструисан драме (Потказивач, Плодови гнева, оба Оскар за режију),
крајем 19. в. комедије (Тихи човек, Оскар за режију), ратне (Цена славе),
авантуристичке (Могамбо) и документарне филмове (Битка
фонологија, лингвистичка дисциплина која се бави гла- за Мидвеј и 7. децембар, оба Оскар).
совним системима појединих језика; тиме се разликује од →
фонетике, која проучава физичка својства појединих гласова.
Њена осн. јединица је фонема: дистинктивна (ра зликовна)
јединица гласовне структуре – нпр. разлика између фонема
с и ч носи разлику у значењу срп. речи син и чин. Фонема
није физичка него апстрактна јединица, функционалан еле-
Џон Форд мент у систему чији је члан, а у говору се остварује као глас.
У писаном језику фонеми одговара → графема.
фонон, квант вибрације кристалне решетке; има многе
особине стандардне квантномеханичке честице. Опис
осцилација решетке преко фононског гаса пресудан је за
успешно објашњење великог броја феномена у физици
чврстог стања (топлотна и електр. проводљивост, оптичке Џон Форд са Џоном Вејном
и еластичне особине материјала, специфична топлота). На
апсолутној 0 у материјалу их нема; ф. великих таласних ду- форлана, стара итал. жива игра по карактеру блиска →
жина одговорни су за простирање звука кроз чврста тела. жиги.
фонтана (лат.), почетак, извор; водоскок, или чесма с форма → облик
једном или више лула за воду, с базеном, често архитектон-
ски обликована и вајарски украшена, позната већ у ант. форма књижевног дела, начин на који чињенице,
доба а нарочито у доба ренесансе и барока, у дворским материјалне и духовне, као и њихови односи, постоје у
парковима, на градским трговима; градска чесма; буре за делу; начин на који се излажу и представљају. Од поимања
воду; хигијенска чесма за пијење воде са млазницом. ф. зависе и поимање и одређење природе књиж. твореви-

Фонтана, Лучио (1899–1968), итал. сликар и скулптор;
створио је и промовисао појам „спацијализам“ у уметности,
нови концепт схватања простора. Познат је по изложеним
расеченим платнима на блинд раму, чиме је створио идеју
о „унутрашњем простору слике“. Гл. дела: Разрезано плат­
но, Концепт простора.
Фонтејн, Маргот (1919), енг. балерина, примабалери-
на Sadler’s Wells Balet-а; игра највеће класичне балете: Жизе­
лу, Лабудово језеро и Успавану лепотицу, тесно сарађује с
кореографом Фредериком Аштоном – игра у његовим ба-
летима Маргерита и Арман, Пепељуга, и др.; била је дугого-
дишња партнерка Рудолфа Нурејева, сматра се једном од
три највеће балерине 20. в. Фонтана

988