Page 18 - 504_sveznanje
P. 18

F           фон- / фоно-



                   фон- / фоно-, префикс који у сложеницама значи да се   фораминифере, једноћелијски хетеротрофни еука-
                   нешто односи на глас, звук (фонометрија, фоноскоп, фоно­  риотски организми, сродници амеба. Имају спољ. скелет у
                   тека).                               виду кречњачке љуштурице различитог облика. Највећи
                                                        број врста живи у топлим морима, претежно живе на дну, а
                   фонема → фонологија                  има и оних које воде → планктонски начин живота. Љушту-
                                                        рице угинулих ф. таложе се на дну мора и стварају дебеле
                   фонетика, лингвистичка дисциплина која се бави физич-  наслаге (око једне трећине морског дна покривено је љуш-
                   ком (физиолошком и акустичком) страном → говора. Њена   турицама ф.); у прошлости Земље ове наслаге су се на не-
                   осн. јединица је → глас – најмањи одсечак артикулисаног   ким местима нашле ван воде – од њих су настале кречњачке
                   звука у говору, материјална реализација фонеме (→ фоноло-  стене.
                   гија). Даје опис и класификацију говорних гласова – њиховог
                   произвођења, преношења кроз звучне таласе и пријема, тј.   Форд, џон (1894–1973), амер. редитељ и продуцент; де-
                   препознавања. Ф. се занима за све гласовне манифестације   финисао је вестерн као жанр (нијансирани ликови, акција и
                   које човекови → говорни органи могу да произведу и при-  лирика, осећај за ритам радње): Поштанска кочија, Како је
                   ме; начин на који се гласовне вредности користе у системи-  била зелена моја долина (Оскар за режију), Носила је жуту
                   ма појединих језика предмет је фонологије.   траку, Рио Гранде, Трагачи, Човек који је убио Либерти Валан­
                                                        са, углавном са Џ. Вејном у гл. улози. Режирао је и многе
                   фонограф, инструмент за снимање звука, конструисан   драме (Потказивач, Плодови гнева, оба Оскар за режију),
                   крајем 19. в.                        комедије (Тихи човек, Оскар за режију), ратне (Цена славе),
                                                        авантуристичке (Могамбо) и документарне филмове (Битка
                   фонологија, лингвистичка дисциплина која се бави гла-  за Мидвеј и 7. децембар, оба Оскар).
                   совним системима појединих језика; тиме се разликује од →
                   фонетике, која проучава физичка својства појединих гласова.
                   Њена осн. јединица је фонема: дистинктивна (ра зликовна)
                   јединица гласовне структуре – нпр. разлика између фонема
                   с и ч носи разлику у значењу срп. речи син и чин. Фонема
                   није физичка него апстрактна јединица, функционалан еле-
         Џон Форд  мент у систему чији је члан, а у говору се остварује као глас.
                   У писаном језику фонеми одговара → графема.
                   фонон, квант вибрације кристалне решетке; има многе
                   особине стандардне квантномеханичке честице. Опис
                     осцилација решетке преко фононског гаса пресудан је за
                   успешно објашњење великог броја феномена у физици
                   чврстог стања (топлотна и електр. проводљивост, оптичке   Џон Форд са Џоном Вејном
                   и еластичне особине материјала, специфична топлота). На
                   апсолутној 0 у материјалу их нема; ф. великих таласних ду-  форлана, стара итал. жива игра по карактеру блиска →
                   жина одговорни су за простирање звука кроз чврста тела.  жиги.
                   фонтана (лат.), почетак, извор; водоскок, или чесма с   форма → облик
                   једном или више лула за воду, с базеном, често архитектон-
                   ски обликована и вајарски украшена, позната већ у ант.   форма књижевног дела, начин на који чињенице,
                   доба а нарочито у доба ренесансе и барока, у дворским   материјалне и духовне, као и њихови односи, постоје у
                   парковима, на градским трговима; градска чесма; буре за   делу; начин на који се излажу и представљају. Од поимања
                   воду; хигијенска чесма за пијење воде са млазницом.  ф. зависе и поимање и одређење природе књиж. твореви-

                   Фонтана, Лучио (1899–1968), итал. сликар и скулптор;
                   створио је и промовисао појам „спацијализам“ у уметности,
                   нови концепт схватања простора. Познат је по изложеним
                   расеченим платнима на блинд раму, чиме је створио идеју
                   о „унутрашњем простору слике“. Гл. дела: Разрезано плат­
                   но, Концепт простора.
                   Фонтејн, Маргот (1919), енг. балерина, примабалери-
                   на Sadler’s Wells Balet-а; игра највеће класичне балете: Жизе­
                   лу, Лабудово језеро и Успавану лепотицу, тесно сарађује с
                   кореографом Фредериком Аштоном – игра у његовим ба-
                   летима Маргерита и Арман, Пепељуга, и др.; била је дугого-
                   дишња партнерка Рудолфа Нурејева, сматра се једном од
                   три највеће балерине 20. в.                         Фонтана


                 988
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23