Page 8 - 504_sveznanje
P. 8

F           феминизам



                   -политичког, научно-популарног, културолошког или заба-  феноли, орган. једињења с једном или више хидроксил-
                   вног карактера; објављује се у дневним или периодичним   них група везаних за угљеников атом у ароматичном језгру;
                   новинама, увек на одређеном месту.   чврсти су или течни, безбојни; јаче киселине од алкохола a
                                                        слабије од карбоксилних киселина. Састојак катрана, каме-
                   феминизам, покрет за полит. и екон. права жена; за-  ног угља.
                   хтеви ове врсте формулишу се почев од 18. в.: тражи се
                   право на једнакост, ограничавање радног времена, једнаке   фенологија, проучавање периодичности појава код
                   плате за једнак рад, право на образовање, право гласа, уки-  биљака – нпр. време цветања у зависности од климатских
                   дање двоструког сексуалног морала, итд. Тек после I свет.   услова.
                   рата жене почињу да добијају право гласа (политички ф.
                   сифражеткиња) и право на образовање на свим нивоима.   феномен, појава; оно што се појављује и приказује чу-
                   После II свет. рата захтеви жена за унапређивање сопстве-  лима; супр. → суштина; колокв., необична и изузетна поја-
                   ног друшт. положаја постају општеприхваћени. Ф. је и скуп   ва, изузетак.
                   учења и теорија које за циљ имају критику патријархата и
                   афирмацију жена и „женскости“.       феноменологија, наука о појавама; учење о појав-
                                                        ним облицима стварности, или код → Канта, само сазна-
                   феникс 1. у митологији старих Египћана: птица, отело-  вање и уједно стварање тих облика, „ствари за нас“, које су
                   вљење бога Сунца Ра; по легенди, живи 500 г., предосећа   доступне нашој свести, насупрот недоступној „ствари по
                   смрт, изгори у свом гнезду, а затим поново оживи из пепе-  себи“; код → Хегела, ф. је пут развоја духа од најнижих до
                   ла; симбол бесмртности, поновног рођења, вечности; 2.   највиших облика – од предметне свести, преко самосвести,
                   фиг., особа која се након многих патњи и страдања поново   до апсолутног знања; код → Хусерла, метод сазнавања
                   опорави, уздигне.                    суштине појава, који филозофију уздиже до „строге науке“.
                                                        фенотип, скуп свих особина јединке, било да су морфо-
                                                        лошке, физиолошке или особине понашања; у ужем смислу,
                                                        једна особина; ф. зависи од → генотипа, али и од средин-
                                                        ских услова у којима се развиће организма одвија. Утицај
                                                        срединских фактора на вредност ове особине посебно је
                                                        изражен код квантитативних особина, које су детерминиса-
                                                        не великим бројем гена (полигено наслеђивање), као што
                                                        су висина, тежина, интелигенција и сл.

                                                        Ферари, Рахела (1911–1994), срп. глумица, чланица
                                                        ЈДП од оснивања. Значајне улоге остварила у представама:
                                                        Ујка Вања, Рибарске свађе, Школа оговарања, Љубов Јароваја,
                                  Феникс                Родољупци, Арсеник и старе чипке, Ожалошћена породица,
                                                        Идеалан муж, Учене жене, и др. Добитница је многих најзнач.
                                                        награда.
                   фенил-група, најједноставнија ароматична група,
                   С H  одн. С H ; обележава се и Ph.   Ферјанчић, Божидар (1929–1998), срп. историчар,
                      -
                           .
                    6 5   6 5
                                                        члан САНУ; докторирао с темом Деспоти у Византији и ју­
                   Феничани, народ семитског порекла, који је у ст. веку   жнословенским земљама; предавао Историју Византије на
                   живео на подручју данашњег Либана; никада нису створи-  Филозофском факултету у Београду, на месту шефа Катедре
                   ли јединствену државу: живели су у градовима–државама,   за византологију и директора Византол. института насле-
                   од којих су најзначајнији Тир, Сидон и Библос. Феничански   дио свог професора Г. Острогорског. Својим радом стекао
                   градови су у ст. веку признавали врховну власт Вавилона,   углед једног од највећих свет. византолога, допринео ства-
                   Египта, Асирије, Персије и Александра Македонског. Најви-  рању београд. византолошке школе. Најзначајнија дела: Те­
                   ше су се бавили занатством и трговином – извозили су   салија у 13. и 14. веку, Византијски и српски Сер у 14. столећу,
                   дрвну грађу, вино, маслиново уље, производе од злата,   Племство у епирској држави прве половине 13. века, Визан­
                   сребра и ћилибара, као и пурпурно платно, бојено бојом   тија и Јужни Словени, Стефан Душан (коаутор → С. Ћирко-
                   која се добија из једне врсте морских пужева; њихови трго-  вић), и др.
                   вци пловили су по читавом Средоземљу; у потрази за мета-
                   лима и ћилибаром долазили су и до обала Француске и   ферментација → врење
                   Британије. Ф. су током старог века основали и низ → коло-
                   нија на обалама зап. Средоземља; најзначајнија међу њима   ферменти → ензими
                   била је → Картагина у сев. Африци. За собом су оставили
                   и значајне култ. тековине: створили су прво гласовно пи-  Ферми, Енрико (1901–1954), итал. физичар, допринео
                   смо – алфабет, које су касније преузели Грци и др. народи.  разумевању бета распада, конструкцији првог нуклеарног
       Енрико Ферми                                     реактора и квантној теорији. Током II свет. рата био један од
                   фенолат, феноксидни јон, анјон фенола, С H О . -  гл. учесника у пројекту Менхетн (прављење прве → нукле-
                                             6 5

                 978
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13