Page 8 - 504_sveznanje

F феминизам

-политичког, научно-популарног, културолошког или заба- феноли, орган. једињења с једном или више хидроксил-
вног карактера; објављује се у дневним или периодичним них група везаних за угљеников атом у ароматичном језгру;
новинама, увек на одређеном месту. чврсти су или течни, безбојни; јаче киселине од алкохола a
слабије од карбоксилних киселина. Састојак катрана, каме-
феминизам, покрет за полит. и екон. права жена; за- ног угља.
хтеви ове врсте формулишу се почев од 18. в.: тражи се
право на једнакост, ограничавање радног времена, једнаке фенологија, проучавање периодичности појава код
плате за једнак рад, право на образовање, право гласа, уки- биљака – нпр. време цветања у зависности од климатских
дање двоструког сексуалног морала, итд. Тек после I свет. услова.
рата жене почињу да добијају право гласа (политички ф.
сифражеткиња) и право на образовање на свим нивоима. феномен, појава; оно што се појављује и приказује чу-
После II свет. рата захтеви жена за унапређивање сопстве- лима; супр. → суштина; колокв., необична и изузетна поја-
ног друшт. положаја постају општеприхваћени. Ф. је и скуп ва, изузетак.
учења и теорија које за циљ имају критику патријархата и
афирмацију жена и „женскости“. феноменологија, наука о појавама; учење о појав-
ним облицима стварности, или код → Канта, само сазна-
феникс 1. у митологији старих Египћана: птица, отело- вање и уједно стварање тих облика, „ствари за нас“, које су
вљење бога Сунца Ра; по легенди, живи 500 г., предосећа доступне нашој свести, насупрот недоступној „ствари по
смрт, изгори у свом гнезду, а затим поново оживи из пепе- себи“; код → Хегела, ф. је пут развоја духа од најнижих до
ла; симбол бесмртности, поновног рођења, вечности; 2. највиших облика – од предметне свести, преко самосвести,
фиг., особа која се након многих патњи и страдања поново до апсолутног знања; код → Хусерла, метод сазнавања
опорави, уздигне. суштине појава, који филозофију уздиже до „строге науке“.
фенотип, скуп свих особина јединке, било да су морфо-
лошке, физиолошке или особине понашања; у ужем смислу,
једна особина; ф. зависи од → генотипа, али и од средин-
ских услова у којима се развиће организма одвија. Утицај
срединских фактора на вредност ове особине посебно је
изражен код квантитативних особина, које су детерминиса-
не великим бројем гена (полигено наслеђивање), као што
су висина, тежина, интелигенција и сл.

Ферари, Рахела (1911–1994), срп. глумица, чланица
ЈДП од оснивања. Значајне улоге остварила у представама:
Ујка Вања, Рибарске свађе, Школа оговарања, Љубов Јароваја,
Феникс Родољупци, Арсеник и старе чипке, Ожалошћена породица,
Идеалан муж, Учене жене, и др. Добитница је многих најзнач.
награда.
фенил-група, најједноставнија ароматична група,
С H одн. С H ; обележава се и Ph. Ферјанчић, Божидар (1929–1998), срп. историчар,
-
.
6 5 6 5
члан САНУ; докторирао с темом Деспоти у Византији и ју­
Феничани, народ семитског порекла, који је у ст. веку жнословенским земљама; предавао Историју Византије на
живео на подручју данашњег Либана; никада нису створи- Филозофском факултету у Београду, на месту шефа Катедре
ли јединствену државу: живели су у градовима–државама, за византологију и директора Византол. института насле-
од којих су најзначајнији Тир, Сидон и Библос. Феничански дио свог професора Г. Острогорског. Својим радом стекао
градови су у ст. веку признавали врховну власт Вавилона, углед једног од највећих свет. византолога, допринео ства-
Египта, Асирије, Персије и Александра Македонског. Најви- рању београд. византолошке школе. Најзначајнија дела: Те­
ше су се бавили занатством и трговином – извозили су салија у 13. и 14. веку, Византијски и српски Сер у 14. столећу,
дрвну грађу, вино, маслиново уље, производе од злата, Племство у епирској држави прве половине 13. века, Визан­
сребра и ћилибара, као и пурпурно платно, бојено бојом тија и Јужни Словени, Стефан Душан (коаутор → С. Ћирко-
која се добија из једне врсте морских пужева; њихови трго- вић), и др.
вци пловили су по читавом Средоземљу; у потрази за мета-
лима и ћилибаром долазили су и до обала Француске и ферментација → врење
Британије. Ф. су током старог века основали и низ → коло-
нија на обалама зап. Средоземља; најзначајнија међу њима ферменти → ензими
била је → Картагина у сев. Африци. За собом су оставили
и значајне култ. тековине: створили су прво гласовно пи- Ферми, Енрико (1901–1954), итал. физичар, допринео
смо – алфабет, које су касније преузели Грци и др. народи. разумевању бета распада, конструкцији првог нуклеарног
Енрико Ферми реактора и квантној теорији. Током II свет. рата био један од
фенолат, феноксидни јон, анјон фенола, С H О . - гл. учесника у пројекту Менхетн (прављење прве → нукле-
6 5

978