Page 9 - 503_svemir

nastanak sunčevog sistema 17

Planetezimali
Prve skupine materije,
zvane planetezimali,
zgu{njavaju se stvaraju}i
sve ve}a tela, dok ne
prerastu u planete.

Diferencijacija
Kada prvobitne planete
dostignu dovoljnu masu,
dobijaju loptast oblik.
Budu}i u otopljenom
stanju, najte`i materijali,
poput gvo`|a, padaju ka
sredi{tu.

od leda, i to ukazuje da u ovom delu mladog Atmosfera
Sun~evog sistema srednja temperatura nikada atmosfere. Merkur je, na primer, nema jer se
nije bila vi{a od 0 °C. Prvobitne atmosfere prili~no su se razlikovale nalazi suvi{e blizu Sunca, dok Venera poseduje
Jezgra d`inovskih planeta nalazila su se u od dana{njih. Najve}i deo gasa sigurno je gust omota~ od ugljen-dioksida koji zadr`ava
oblasti visoke gustine u Sun~evoj maglini, te je proizveden u vulkanskim erupcijama, a u slu~aju Sun~evu toplotu, zbog ~ega je atmosferska
gravitacioni kolaps okolnih gasova koji je usledio Zemlje u atmosferi je prvobitno bilo vodene temperatura dosta vi{a nego na Zemlji. Mars
stvorio planete sa stenovitim jezgrom okru`enim pare, vodonika, ugljen-monoksida, ugljen- pak ima slabu gravitacionu silu i stoga ne uspeva
omota~em od vodonika i helijuma. Jupiter i -dioksida i azota. da zadr`i najlak{e gasove, kao {to su vodonik i
Saturn postali su najve}e planete, budu}i da su Najve}i deo vodonika je zatim nestao, kao {to helijum, ali ipak poseduje atmosferu od azota
uspeli da privuku najve}e koli~ine gasa, dok su se, uostalom, verovatno desilo na svim drugim i ugljen-dioksida. D`inovske planete sa~uvale
se Uran i Neptun, koji su se nalazili u manje unutra{njim planetama, dok je proizvodnja su zbog svoje ogromne mase atmosferu od
gustom podru~ju, razvijali sporije, sakupiv{i zna~ajnih koli~ina molekularnog kiseonika vodonika i helijuma.
manju gasovitu masu. morala da sa~eka pojavljivanje prvih oblika
`ivota i fotosinteze.
Ožiljci vremena I dimenzije i polo`aj planeta unutar Sun~evog
sistema uticali su na prirodu i razvoj njihove
Stenovite planete i sateliti pretrpeli su vremenom
zna~ajne promene. Te izmene su se iskazale
veoma raznovrsnim pojavama, ali ve}i deo
o`iljaka kojima su obele`ene povr{ine planeta
izazvan je padom meteorita koji su napravili
kratere, {to je bila uobi~ajena pojava u prvim
fazama istorije Sun~evog sistema.
Od snage udara meteorit isparava, a njegovi
deli}i bivaju razbacani na velikoj udaljenosti
od kratera. Zahvaljuju}i prou~avanju povr{ine
Meseca, gde je dejstvo erozije veoma svedeno,
moglo se uo~iti da se razmera stvaranja kratera
vremenom izmenila. Pre oko ~etiri milijarde
godina ja~ina meteoritskog bombardovanja bila
je stotinama ili mo`da hiljadama puta ve}a od
sada{nje. Ta stopa je drasti~no opala pre oko tri Orbite planeta
milijarde godina i zbog toga se pomi{lja na jedno Oko planeta u nastajanju
„veliko bombardovanje“, svojevrsnu operaciju stvaraju se mali diskovi
~i{}enja, kada su planete privukle detritus nastao pra{ine od kojih se
iz Sun~eve magline. formiraju sateliti.
Zemlja mora da je pretrpela strahovita o{te}enja
u prvim fazama svoje istorije, ali su tragove toga
kasnije uklonili erozija, vulkanska aktivnost i
pojave vezane za tektoniku plo~a. Merkur, Mars Prvobitni gas
i sateliti d`inovskih gasovitih planeta pokazuju Slikovit prikaz panorame
mnogo o~itije znake tog prvobitnog stvaranja koja se mo`e videti u
kratera. protoplanetarnom oblaku.