Page 8 - 503_svemir

16 sunčev sistem
Nastanak Sun~evog sistema

odine 1755. Imanuel Kant (1724–1804) dimenzija: naime, neki stenoviti i metalni
nagovestio je da su planete nastale planetezimali nisu se uve}ali, nego su stvorili
Gkondenzacijom od diska materije koji se asteroide. Oni od leda zgusnuli su se stvoriv{i
okretao oko Sunca, koje je pak nastalo u sredi{tu jezgra kometa, od kojih je najve}i deo bio
oblaka gasa i pra{ine. Zatim je, 1796, francuski privu~en gravitacionom silom ve}ih planeta ka
astronom Pjer Simon de Laplas (1749–1827) spolja{njem Sun~evom sistemu.
izneo hipotezu da je Sunce pri svom nastanku
emitovalo niz gasovitih prstenova, od kojih se
svaki zatim kondenzovao i tako stvorio planete. Toplota i hladnoća
Kasnije su razli~ite planete postajale pojedina~ne
rotiraju}e magline koje su stvorile sopstvene Pre otprilike 4,5 milijardi godina Sunce je
porodice satelita. po~elo da se formira i zra~i energiju. Emitovana
Astronomi danas smatraju da je Sun~ev sistem toplota je uticala na sastav gasa i sitne pra{ine
stvoren od magline sa~injene od gasa i pra{ine u razli~itim oblastima magline. Temperatura
koja je, zahvaljuju}i nekom spoljnom doga|aju, u njenom sredi{tu bila je suvi{e visoka da bi ti
mo`da eksploziji obli`nje supernove, po~ela da deli}i mogli da postanu ~vrsti; tek kad se spustila
kolabira. Kada se gustina pove}ala, sila te`e je na 1000 °C, materijali kao {to je gvo`|e mogli
ubrzala proces kolabiranja, koji je pored toga su da se zgusnu. Jo{ ni`e temperature omogu}ile
pospe{ila i spora po~etna rotacija zbog koje je su nastanak zale|enih tela. Zbog toga je Sun~eva
maglina dobila diskoliki oblik s protosuncem u maglina bila razli~itog sastava u zavisnosti od
sredi{tu. Temperatura u centru je rasla sve dok udaljenosti od Sunca. Izgleda da je za pokretanje
nije dostigla tako visoke vrednosti da je izazvala Prvobitna maglina procesa formiranja svake planete bila neophodna
nuklearne reakcije, i na taj na~in omogu}ila Prvobitne planetarne ~estice po~ele su da se formiraju od odre|ena minimalna temperatura: 1100 °C za
rotiraju}eg diska koji je okru`ivao protosunce.
Suncu da otpo~ne svoju aktivnost. Merkur, 600 °C za Veneru, 300 °C za Zemlju,
100 °C za Mars i -100 °C za Jupiter.
Od čestica do planeta I Jupiter i Saturn sa~uvali su procenat gasovitog
vodonika i helijuma veoma sli~an onom u
Prva tela koja su se stvorila u toj maglini, da su postali protoplanete pre~nika izme|u prvobitnoj maglini. Pored toga, ove planete
dimenzija od nekoliko kilometara do nekoliko 100 i 500 km. U tom trenutku su stekli loptast imaju mnoge satelite, velikim delom sa~injene
stotina kilometara, nazivaju se „planetezimali“. oblik. Procenjuje se da je planetama Zemljinog
Bile su to mase nepravilnog oblika koje nisu tipa bilo potrebno 100 miliona godina da
imale dovoljnu gravitacionu silu da postanu akumulacijom mase pre|u od protoplaneta do Razli~ite faze u nastanku planeta
loptaste. Potom su, za svega nekoliko desetina sada{njih dimenzija. 1) Protosolarna maglina; 2) Po~ev{i da se rotira, maglina
hiljada godina, ovi planetezimali toliko porasli Nisu od svih planetezimala nastala tela velikih se spljo{tava stvaraju}i disk; 3) Po~inju da se formiraju
planete; 4) Danas.

1 3

2 4