Page 6 - 503_svemir

14 sunčev sistem

Geocentri~ni sistem
Pre Kopernikove revolucije Sun~ev sistem je prikazivan
sa Zemljom u sredi{tu. Njoj najbli`e telo bio je Mesec, a
~etvrto po redu udaljenosti bilo je Sunce.

Sun~evom sistemu pak, zahvaljuju}i prisustvu
ve}eg broja planetezimala i obilju vode, nastala
su mnogo masivnija tela okru`ena ~itavim
porodicama meseca. Mase ovih tela bile su
gotovo deset puta ve}e od Zemljine, a njihova
sila te`e je bila dovoljno jaka da zadr`i gustu
atmosferu i da na sebe privu~e deo gasovitog
oblaka koji je i dalje okru`ivao prvobitni Sun~ev
Planete i prstenovi
Sve d`inovske planete okru`ene su sistemom prstenova. sistem. Na taj su na~in u ovoj oblasti nastale
Najupe~atljiviji je Saturnov, prikazan na ovoj slici. d`inovske gasovite planete.

Asteroidi
Odlika d`inovskih planeta tako|e je i prisustvo
prstenova; najpoznatiji i najveli~anstveniji su Od jednog dela najmanjih stenovitih ostataka
Saturnovi, lako vidljivi ~ak i pomo}u malog unutar prvobitnog Sun~evog sistema nastao je
teleskopa, dok su tanji prstenovi Jupitera, Urana pojas asteroida, sme{ten izme|u orbita Marsa i
i Neptuna otkriveni tek prilikom sofisticiranih Jupitera. Godine 1993. svemirski brod Galilej preneo
posmatranja sa Zemlje i slanjem sondi Vojad`er. Najve}i me|u asteroidima mogu se posmatrati je na Zemlju snimke izbliza dvaju asteroida,
Prstenovi su sa~injeni od ~estica pra{ine i leda kao male planete (i zaista se i nazivaju „male Gaspre i Ide, koji su nepravilnog oblika i
malih dimenzija i od delova kamenja sli~nih planete“), dok su drugi tek veliko kamenje prekriveni kraterima. Ida je duga~ka samo
stenama. nepravilnog oblika. Prvi asteroid, Cereru 55 km, ali ima mali mesec, Daktil, pre~nika
(Ceres), otkrio je 1801. italijanski astronom oko 1,5 km.
Poreklo Sunčevog sistema \uzepe Pjaci; on je, s pre~nikom od oko 1000 Nisu svi asteroidi istog sastava i to se mo`e uo~iti
km, i daleko najve}i. Ra~una se da je ukupna po razli~itim na~inima na koje odbijaju Sun~evu
Sunce, i ~itav Sun~ev sistem, nastali su pre oko masa svih asteroida ovog pojasa pribli`no svetlost. Sedamdeset pet odsto njih je veoma
4,5 milijardi godina. Potekli su od rotiraju}eg jednaka hiljaditom delu Zemljine mase. tamne i slabo reflektuju}e boje, ali postoje i
oblaka gasova i pra{ine koji je kolabirao zbog
svoje te`ine, ~ime je stvoren disk u ~ijem sredi{tu
je nastalo Sunce.
Unutar tog diska su, zatim, po~ele da se
zgu{njavaju skupine ~vrstog materijala koje su,
sudaraju}i se me|usobno, stvarale sve ve}a tela,
sve do dimenzija sada{njih planeta. Konkretno,
nasuprot unutra{njosti ove magline gde je
temperatura bila vrlo visoka i gde su nastale
stenovite planete, daleko od sredi{ta stvorile
su se d`inovske planete, koje su zarobile veliku
koli~inu leda i okru`ile se debelim omota~em od
gasa.
U unutra{njem, toplijem Sun~evom sistemu,
planete su nastale od stenovitih ostataka sun~eve
magline, koji su se ~esto sudarali stvaraju}i
tela sve ve}ih dimenzija, zvana planetezimali.
Oni su se me|usobno privla~ili zbog sile te`e
i tako stvorili planete Zemljinog tipa. Zemlja
i Venera, najmasivnije, uspele su da zadr`e
gustu atmosferu; Marsu, manje masivnom,
ostala je veoma razre|ena atmosfera dok je
najmanji Merkur gotovo i nema. U spolja{njem

Merkur, planeta spaljena Suncem
Budu}i da je planeta najbli`a Suncu, Merkur ima veoma
povi{enu povr{insku temperaturu. Zbog tla prekrivenog
brojnim kraterima vrlo je sli~an Mesecu.