Page 12 - 503_svemir

20 sunčev sistem
Od ~ega je Sunce?

S koja se razvila u njegovom jezgru pre nekoliko
unce je ogromna lopta u stanju ravnote`e,
miliona godina. Naime, tu svetlost vi{e puta
pre~nika od oko 1,4 miliona km, sa~injena
od plazme (odnosno jonizovanog gasa)
protuberanca
veoma visoke temperature ~iji su osnovni sastojci upija i ponovo ispu{ta na ve}im talasnim Eruptivna
du`inama materija koju ona sre}e na svom putu.
vodonik i helijum. Po dimenzijama, starosti, Sloj Sunca gde se odvijaju ove pojave naziva
temperaturi i masi, Sunce je srednja zvezda; se „radijativnim“, jer se prenos energije kroz
samo ga njegova relativna blizina ~ini tako Sun~evu materiju odvija zra~enjem.
posebnim i va`nim za stanovnike Zemlje.

Uzastopni omotači Konvektivni sloj

Sunce u svojoj unutra{njosti ima slojevitu Jezgro ima polupre~nik od oko 140 000 km, a Spikule
strukturu. U sredi{tu se nalazi jezgro, sedi{te radijativni sloj se prote`e do gotovo dve tre}ine
termonuklearnih reakcija koje stvaraju veliku njegove celokupne du`ine.
koli~inu energije. U njemu temperatura iznosi Kako potom fotoni postepeno prolaze kroz Sun~eve pege
skoro 14 miliona stepeni, a gustina mu je oko sudarne procese, oni gube energiju, sve dok
100 g/cm ; ovi parametri omogu}uju fuziju ona ne postane jednaka toplotnoj energiji
3
vodonika u helijum. Sun~eve materije. Tada u igru stupa pojam
Sun~eva ravnote`a poti~e iz savr{ene jednakosti „konvekcije“. Ta pojava je istovetna onom
izme|u gravitacione sile, zbog koje bi postojala {to se de{ava u {erpi u kojoj vri voda: topla
te`nja da se zbog svoje te`ine uru{i u sebe samo, voda, bli`a plamenu, te`i da se uspne, dok
i toplote koja nastaje u nuklearnim reakcijama ona iznad, hladnija, biva potisnuta ka dnu.
u njegovom sredi{tu i koja pak vr{i pritisak ka Stvara se stoga sistem konvektivnih }elija, u
spolja. kojem gas na ve}oj dubini biva pomeren ka
Energiji proizvedenoj u jezgru potrebno je povr{ini i tamo se hladi da bi se potom vratio
veoma mnogo vremena da stigne do povr{ine: ka unutra{njosti. Deo Sunca iznad radijativnog
oko 10 miliona godina. To zna~i da je svetlost sloja je, dakle, stalno uskome{an ovim
Sunca koja danas sti`e do nas proizvod toplote konvektivnim kretanjima.
Ve} su amaterski teleskopi pokazali da povr{inu
Sunca odlikuje takozvana granulacija: ~ini se da
je sa~injena od mnogobrojnih „pirin~anih zrna“,
Samo prividna ujedna~enost
Snimak Sun~eve povr{ine na posebnim talasnim du`inama koja nisu ni{ta drugo do vrhovi konvektivnih
jasno prikazuje podru~ja ve}e i manje aktivnosti. }elija.
Fotosfera

Vrh konvektivnog sloja utapa se u fotosferu.
To je veoma tanak sloj (debljine od oko 400
km) koji predstavlja pravu „povr{inu Sunca“,

Struktura Sunca
Unutra{njost Sunca je
izdeljena na slojeve. U
sredi{tu je jezgro, okru`eno
radijativnom zonom. Bli`e
spolja{njosti je konvektivna
zona, zatim fotosfera i
hromosfera (gore).

Sun~eva korona
Sun~eva korona snimljena
iz Nasine orbitalne
laboratorije Skajlab. U
sredi{tu je Sunce, pokriveno
maskom.