Page 7 - 503_svemir

carstvo sunca 15

Tajanstvene komete

Komete su mo`da najfascinantnija tela Sun~evog
sistema. Neke su vezane za Sunce gravitacijom,
prelaze veoma izdu`ene elipti~ne putanje i
ponovno se pojavljuju u redovnim razmacima,
poput ~uvene Halejeve komete. Ona se kre}e
izme|u unutra{njeg Sun~evog sistema i jedne
ta~ke sme{tene izvan Neptunove orbite,
provode}i oko 76 godina u prelasku svoje
putanje. Pa ipak, smatra se da najve}i deo kometa
poti~e iz zone iza Plutonove orbite, iz oblasti
svemira gde se nagomilalo mnogo deli}a leda
preostalih nakon stvaranja Sun~evog sistema.
Smatra se da u ovoj oblasti, zvanoj „Ortov
oblak“ po astronomu koji je pretpostavio njeno
postojanje, ima preko 100 milijardi jezgara
kometa, vidljivih sa Zemlje samo kad bivaju
privu~ena ka unutra{njosti Sun~evog sistema.

„Grudva prljavog snega“

asteroidi sa~injeni od sivkastih stena, i oni s Astronom Fred Vipl opisao je jezgro komete kao Zemljin satelit
metalnim sjajem. „grudvu prljavog snega“, budu}i da je sa~injeno Mesec je jedini prirodni Zemljin satelit. Nema atmosferu ni
Pored asteroida izme|u Marsa i Jupitera, postoje od me{avine leda, stenja i pra{ine. Kada se geolo{ku aktivnost, i zbog toga vreme ne naru{ava njegove
i drugi, koji se kre}u razli~itim putanjama u kometa pribli`i Suncu, zbog sve ve}e toplote led kratere.
drugim krajevima Sun~evog sistema. Neki od po~inje da isparava. Jezgro, dimenzija nekoliko
njih se pribli`avaju Zemljinoj orbiti ili je prelaze, kilometara, biva tada okru`eno prostranim
dok druge dve grupe, zvane „Trojanci“, prate omota~em od gasa, komom, koji se prostire
Jupiterovu putanju. hiljadama kilometara. Kometa je vidljiva upravo ja~a, mlazevi pra{ine i gasa nastali na povr{ini
zbog Sun~eve svetlosti koju reflektuje koma. jezgra okre}u se u pravcu suprotnom od Sunca,
Kako toplota Sunca postepeno postaje sve stvaraju}i duge repove. Mada deluju veoma
veli~anstveno, tipi~ne komete sadr`e veoma malo
materije: oko milijarditog dela Zemljine mase.
Svake godine astronomi primete u proseku
preko dvadeset kometa, od kojih su neke nove,
odnosno nikad ranije nisu uo~ene, dok su
druge periodi~ne, i pojavljuju se nakon izvesnog
broja godina. Me|utim, kometa retko postane
tako sjajna da se mo`e lako videti golim okom.
Nau~nici su prvi put uspeli da posmatraju
kometu iz ve}e blizine 1986. godine, kada se
evropska svemirska sonda \oto pribli`ila na
samo 600 km od jezgra Halejeve komete, {alju}i
na Zemlju veoma detaljne slike.

Prastara re~na korita na Marsu
Vales Marineris na Marsu predstavlja ogroman kompleks
kanjona dug preko 300 km, a dubok 8 km. Prokopala ga je
voda, koja mora da je u pro{losti proticala ovom planetom.