Page 11 - 503_svemir

heliocentrični ili geocentrični sistem? 19

KEPLEROVI ZAKONI

Tri zakona koji ure|uju kretanje planeta predlo`io je Johan Kepler, po kom nose i ime, na osnovu
posmatranja Tiha Brahea.
Prvi zakon tvrdi da se planete kre}u po elipti~nim orbitama ~iju jednu od dve `i`e zauzima Sunce (slika
1; Sunce se nalazi u ta~ki F’). Drugi ka`e da vektor koji povezuje Sunce sa odre|enom planetom bri{e
jednake povr{ine u jednakim vremenskim intervalima (slika 2; dve ozna~ene povr{ine su jednake). Tre}i,
na kraju, tvrdi da je kvadrat perioda revolucije jedne planete proporcionalan kubu velike poluose njene
orbite.

1 2

b
A
F C F 1
a
F C F 1 B S
D
C

Keplerove elipti~ne orbite Godine 1577. Tiho je uo~io me|u zami{ljenim obja{njavale kretanje planeta, ali su kona~ni
Johan Kepler je bio u~enik Tiha Brahea. Iskoristio je kristalnim sferama i jednu kometu, koja je u dokazi o ispravnosti heliocentri~nog modela
u~iteljeva posmatranja da formuli{e zakone kretanja svom kretanju presecala, na potpuno neobja{njiv prikupljeni tek kada je 1610. godine Galilej
planeta.
na~in, pretpostavljene Aristotelove kru`nice. upotrebio teleskop.
Nakon toga je i on predlo`io sopstveni slo`eni Kopernik i Kepler su, dakle, ostavili potomcima
brojna posmatranja i shvatio da se Zemlja sistem kretanja planeta u kom se sve planete, u nasle|e Sun~ev sistem u kom je Zemlja (i stoga
mora posmatrati poput ostalih planeta. Iz osim Zemlje, okre}u oko Sunca, koje pak kru`i ^ovek) izgubila svoju privilegovanu sredi{nju
toga je usledila odva`na teorija: u sredi{tu oko Zemlje. Zahvaljuju}i ovom sistemu orbita, poziciju u korist Sunca.
Sun~evog sistema mora se nalaziti Sunce, a ne pravom kompromisu izme|u heliocentrizma i
Zemlja. Me|utim, prema ovoj prvoj verziji geocentrizma, smatrao je da mo`e lako da savlada
heliocentrizma, planete ne bi bile sme{tene na zamerke date Kopernikovoj teoriji.
elipti~ne nego na kru`ne orbite, i to je
onemogu}ilo da se usklade polo`aji
planeta na nebu s polo`ajima Heliocentrični
koje je predvi|ala Kopernikova model
teorija.
Tiho je umro pre
Neočekivana zvezda nego {to je dokazao Kopernikov heliocentri~ni svemir
svoju teoriju; Nikola Kopernik, pripadnik poljskog sve{tenstva, nai{ao je
Godine 1572. uo~ena je preneo je me|utim na veliko protivljenje crkve svom heliocentri~nom modelu
neo~ekivana astronomska precizna merenja kosmosa.
pojava; ona je pomogla u koja je obavio svom
razbijanju aristotelovskih teorija, u~eniku Johanu Kepleru
prema kojima je sfera zvezda bila (1571–1630), podstakav{i
savr{ena i nepromenljiva. „Novo“ i ga da ih upotrebi u tom
veoma sjajno telo pojavilo se u sazve`|u cilju. Kepler je pak shvatio da
Kasiopeje. Astronomi su izmerili njegov je podatke Tiha Brahea mogu}e
polo`aj i otkrili da je nepokretno: nije dakle protuma~iti na ta~niji na~in.
moglo biti obli`nja planeta ili telo; bilo je to Pretpostavio je da i Zemlja pripada
ono {to danas nazivamo supernova. Tu novu planetama koje kru`e oko Sunca, a
zvezdu, koja je dokazala neprekidno menjanje osim toga je i ustvrdio da orbite planeta
zvezdanog neba, uo~io je danski astronom Tiho nisu kru`ne ve} elipti~ne, odnosno sli~ne
Brahe (1546–1601), ~ija je ve{tina u prora~unu blago spljo{tenim kru`nicama.
polo`aja zvezda na nebeskom svodu bila Orbite koje je Kepler na ovaj
nenadma{na. na~in izra~unao savr{eno su

Stari instrumenti
Armilarna sfera iz XVII veka, verovatno
sli~na instrumentu koji je koristio Ptolemej da
izra~una polo`aj zvezda.