Page 16 - 503_svemir

24 sunčev sistem
Sun~eve pege

un~eve pege uo~ene su jo{ u anti~ko doba, poljima koja se bele`e u ovim podru~jima i
ali njihova prava priroda nije naslu}ena; koja spre~avaju pravilno konvektivno kretanje
S~ak je i Keplera, 1607. godine, prevario Sun~evog materijala.
niz pega, za koje je pomislio da je Merkur u Evolucija grupe pega po~inje kada se na jednoj
prolasku preko Sun~evog diska. Zna~ajan broj ta~ki fotosfere formira tamniji deo, pre~nika
zapa`anja zabele`en je u kineskim letopisima sve nekoliko hiljada kilometara, zvani pora; ve}i
od 165. p.n.e. Najstarija zabele{ka o uo~enoj deo pora raspr{i se otprilike za dan. Neke se
pegi pak poti~e iz IV veka p.n.e. i pripisuje se pak postepeno {ire dok ne zadobiju odlike pege,
Teofrastu iz Atine, Aristotelovom u~eniku. U to jest po~nu da prave polusenku i dosti`u
skorije doba, Galileo Galilej je 1609. godine dimenzije koje se kre}u od 7000 do ~ak 50 000
„ponovo otkrio“ Sun~eve pege (mada je vodio km. Prose~ni `ivotni vek jedne pege iznosi dve-
dugu raspravu sa jezuitom Hristofom [ajnerom -tri nedelje; ona se za to vreme razvija, menjaju}i
oko prvenstva otkri}a). Posmatranje Sun~evih oblik i dimenzije. Uglavnom, me|utim, pege
pega doprinelo je i krizi aristotelovsko- te`e da se formiraju u parovima ili grupama, koje
-ptolemejskog modela, prema kom su zvezde mogu imati prose~an `ivotni vek i do tri meseca.
savr{ene i nepromenljive lopte. Sistematska One se, pored toga, pomeraju po povr{ini
osmatranja se vr{e otprilike od 1750. Sunca, pre svega zato {to njegova rotacija nije
Izgled i evolucija

Sun~eve pege nam izgledaju tamne zato {to su
hladnije od fotosfere. Oko najtamnijeg dela Pitanje temperature
pege, zvane umbra, nalazi se zona polusenke Sun~eve pege izgledaju tamne zbog kontrasta sa ostatkom
zvana penumbra. Temperatura u umbri je oko fotosfere: hladnije su, naime, za oko 1000-1500 stepeni. [etnja po Suncu
Pege se pomeraju po Sun~evoj fotosferi, kao {to pokazuju ove
4300-4800 °K, odnosno 1000-1500 stepeni tri fotografije snimljene u razmacima od 24 ~asa.
ni`a od one u fotosferi; u penumbri se pak
temperature kre}u od 5400 do 5500 °K. Naime,
u umbri postoji jo{ uvek jaka svetlost, od jednoobrazna. Budu}i da nije ~vrsto telo,
otprilike 32% svetlosti fotosfere, a u penumbri Sunce se br`e okre}e u ekvatorijalnim zonama
80%, te bi stoga obe trebalo da deluju veoma (gde period rotacije traje oko 27 dana) nego u
sjajne. Zbog kontrasta s fotosferom, me|utim, polarnim podru~jima (oko 31 dan).
izgledaju tamne.
Sni`ena temperatura u unutra{njosti pega
izgleda da je povezana sa sna`nim magnetnim

Ciklus pega
Grafikon prikazuje kretanje broja sun~evih pega od
XVII veka do danas. Jasno se mo`e uo~iti periodi~nost od
jedanaest godina.
200
GODINE

160
BROJ SUN^EVIH PEGA

120

80

40

0
1660 1680 1700 1720 1740 1760 1780 1800 1820 1840 1860 1880 1900 1920 1940 1960 1980 2000