Page 22 - 504_sveznanje

F Фош, Фердинанд

Фош, Фердинанд (1851–1929), франц. војсковођа и Франк, Ана (1929–1945), млада Јеврејка која с породи-
маршал; начелник франц. Генералштаба постао 1917. а лета цом проводи II свет. рат у скровишту у Амстердаму, где
1918. врх. командант свих савезничких армија; руководио води дневник. Нацисти су погубили целу породицу, а Днев­
операцијама које су довеле до одлучујућих победа у I свет. ник објављен 1947. има вредност непосредног сведочан-
рату. ства о страдању Јевреја.

фрагмент, део целине; одељак, делић или одломак не- Франк, Сезар (1822–1890), франц. композитор и ор-
ког текста, фигуре, посуде. гуљаш; најзанимљивија стваралачка личност међу позним
романтичарима, чувени оргуљаш свога доба. Најзнач. су му
Ана Франк Фрагонар, Жан-Онорe (1732–1806), франц. сликар инструментална дела: јединствена Симфонија у де­молу с
и графичар; својим сликама с галантним темама и сценама нетипичном троставачном структуром; Виолинска соната у
из породичног живота постао је помодни сликар рококоа; А­дуру, оргуљске и клавирске композиције, симфонијске
слика присне призоре љубавника у врту. Гл. дела: Купачице, варијације, камерна музика.
Украдени пољубац, Љуљашка.
Франклин, Бенџамин (1706–1790), амер. државник
фразеологизам, устаљени скуп од две или више и научник, сматра се једном од најзначајнијих личности у
речи чије се значење често не може свести на значења амер. историји: уз Томаса Џеферсона аутор је Декларације o
речи од којих се састоји: мртва тишина, с мене па на независности (1776), а 1787. имао је значајну улогу у усва-
уштап, немати длаке на језику, бацити копље у трње итд. јању Устава САД. Као физичар бавио се проучавањем елек-
(→ лексикологија). трицитета, дао низ проналазака: громобран, бифокална
сочива... Био и штампар, књижар, новинар, посланик у Лон-
фрајкори, добровољачки одреди који се појављују од дону и Паризу и гувернер Пенсилваније. Аутобиографија
сред. 18. в. у аустр. и пруској војсци; употребљавани су за из- Живот Бенџамина Франклина објављена је и код нас.
Бенџамин Франклин вођење диверзантских подухвата као претходница или од-
ступница регуларним трупама. У време аустр.-тур. рата Франко, Франциско (1892–1975), шпан. генерал и
1788–1791, познатијег као Кочина крајина, у Србији и Босни диктатор 1939–1975, звани Каудиљо (вођа). С групом десни-
деловало је неколико ф. чији су састав чинили претежено чарских официра 1936. дигао побуну против владе Нар.
Срби: у зап. Србији деловао је Михаљевићев ф. (од марта фронта, победничке странке на изборима те године – тако
1788), у којем су се борили Радич Петровић и Карађорђе; у је започео → Шпански грађ. рат, вођен због намере десни-
ист. Србији (поч. 1788. настао у Банату) деловао је ф. Бранко- це да војним средствима спречи завођење комунизма у
вачког састављен од Срба и Влаха, а у њему су били добро- Шпанији. На челу побуњеничке војске заузео је Мадрид,
вољци Коче Анђелковића и Ребера. Српски ф. учествовали 1939, и прогласио се за диктатора, а 1947. Шпанију прогла-
су и у аустр. војсци у Наполеоновим ратовима, ратујући у сио за монархију.
зап. Европи. Учешћем у ф. Срби су се војно обучили, што је
било значајно у I срп. устанку. Франкопани, властеоска хрв. породица пореклом од
кнезова с острва Крк; кнез Бартол II је, крајем 12. в., постао
фракција, разбијање, дељење; отцепљено крило полит. вазал угар краља, у 13. в. увећавају им се поседи, постају
партије, посланичке групе; у хемији, течност која се издваја начелници далмат. градова Сплита, Трогира и Сења; уче-
при → дестилацији, у неком температурном интервалу. ствовали су у борби против Младена II Шубића, поч. 14. в.
Као верни вазали → краља Жигмунда Луксембуршког до-
Франачка / Франци, прва велика средњов. држа- били су титулу далматинско-хрв. бан, и владали готово чи-
ва у зап. Европи, настала крајем 5. в. са центром у Галији; тавом Хрватском; од 1430. почињу да се називају Ф. Од сред.
њоме су владале династије → Меровинга и → Каролинга. 15. в. опада им углед и моћ услед сукоба с Османлијама и
У 5. в. две групе герм. племена, Салијски и Рипуарски Ф., угар. краљем → Матијом Корвином. Породица је изумрла
који су живели на обали Рајне, почеле су да продиру и погубљењем Фрање Ф. који је, с Николом Зринским, 1671.
ј
осва ају рим. провинцију Галију; први владар Ф. Хлодовех, подигао устанак против → Хабзбурга.
родоначелник династије Меровинга, освојио је Галију и →
Визиготе потиснуо на Пирин. полуострво. Током његове Франк–Херцов оглед, један од првих експериме-
владавине извршено је покрштавање Ф., друшт. раслоја- ната који су потврдили осн. идеје Боровог модела атома (→
вање и стварање крупне властеле. У 7. в. опада моћ ф. Борова теорија водониковог атома). Изведен је 1914. и за
краљева и јачају → мајордоми. Мајордом Карло Мартел њега су Џејмс Франк и Густав Лудвиг Херц награђени Нобе-
постао је утемељивач нове владарске династије Каролин- ловом наградом. У основи експеримента налазила се цев
га и победник над Арабљанима у Бици код Поатјеа 732. са живином паром под ниским притиском, у коју су поста-
Његов син свргнуо је последњег Меровинга, а унук → вљене, једна за другом, катода, решетка на позитивном по-
Карло Велики постао (800. г.) цар Зап. рим. царства; током тенцијалу и колекторска електрода (анода) на мало нижем
владавине Карла Великог држава се шири, јача улога вла- потенцијалу од решетке; зависност струје колекторске
дара и настаје култ. успон познат као → Каролиншка ре- електроде од напона између катоде и решетке показивала
несанса. У време његових унука долази до распада Ф. на је нагле падове у на сваких 4,9 V, што је указивало на то да
три државе (843. г.), од којих ће настати Немачка, Фран- електрони, у нееластичним сударима, побуђују атоме живе
цуска и Италија. на виши енергетски ниво.

992