Page 23 - 504_sveznanje

Француска

Франц, Јозеф I (1830–1916), аустр. цар и хрв.-мађ.
краљ 1848–1916, цар и краљ Аустро-Угарске 1867–1916. По- ФРАнцУСкА (FRA, FR)
сле угушења → Мађ. револуције 1848–1849, увео центра- Службени назив Република Француска
листичко-апсолутистички систем владавине 1849–1860.
Ратови за очување аустр. поседа у Италији завршени су не- Државно уређење парламентарна република
успехом: 1859. изгубио је Ломбардију а 1866. Венецију. У Главни град Париз (12,07 мил. стан.)
борби за превласт у нем. свету претрпео је пораз од Пру-
ске (1866), због чега је, миром у Прагу, приморан да призна Службени језик француски
распад → Немачког савеза у коме је Аустрија имала првен- Површина 543.965 km2
ство. Да би спасао државу прихватио је → Аустро-угарску
нагодбу (1867), чиме је створена Двојна монархија, односно Број становника 60,7 мил. стан. (111,6 стан./km2)
Аустро-Угарска. После → Берлинског конгреса извршио Новчана јединица евро
окупацију (1878) а потом и анексију Босне и Херцеговине БДП по становнику 29.222 $ (2003) Франц Јозеф I
(1908). Искористио → Сарајевски атентат као повод за рат
против Србије (1914) и почетак I свет. рата.

Франц, Фердинанд (1863–1914), аустроугар. престо-
лонаследник 1889–1914, надвојвода; сматрао да би се ос-
вајањем Србије неутралисала опасност уједињења Јуж.
Словена под окриљем Београда – хтео да се то изведе у
границама Хабзбуршке монархије. Ради надгледања вели-
ких војних маневара у Босни, дошао у Сарајево 1914, где га
је, заједно са супругом Софијом, убио → Г. Принцип (→ Са-
рајевски атентат).

Француска, држава у з. Европи, између Атлант. океана
на З, канала Ламанш на С и Средоземног мора на ЈИ. На С и
З државе су низије, брежуљци и висоравни, у сред. и jи.
делу је Централни масив, на СИ су Вогези и Ардени, на ЈИ и
Ј – Алпи и Пиринеји. Ф. припада и острво Корзика у Средо-
земном мору. Клима је умереноконтинент. у низијама и пла-
нинска на пл. Најдуже реке: Лоара, Сена, Жиронда, Гарона,
Рона, Рајна. Реке су повезане бројним каналима (Сен Кан- време → Карла Великог. Верденским уговором 843. Фра-
тин, Рајна–Рона и Ду Миди). Највећа језера: Женевско (дели начка је подељена на 3 дела. Западни део, будућа Фран-
са Швајцарском), Бурже, Анеси. Прир. вегетацију на нижим цуска, припао је Карлу Ћелавом. После периода слабих
теренима представља листопадна шума, делом искрчена; у краљева 10–12. в., Ф. се претвара у централизовану државу.
планин. областима листопадне шуме прелазе у четинар- Потпуну централизацију извршио је Филип IV Лепи (1285–
ске – јеле, смреке, бора и ариша. Шуме покривају 28% 1314) који је укинуо темпларски ред и прогнао Јевреје. Из
територије.У средоземној области заступљене су макије и Стогодишњег рата (1337–1453) с Енглеском, Ф. је изашла као
гариг. У Париском басену живи више од 25% стан. Фран- победник (→ Јованка Орлеанка). Апсолутизам је на врхун-
цуске, што је последица централистичког уређења државе. цу у време → Луја XIV (1643–1715). Током 18. в. Ф. екон. слаби
Становништво: Французи 94%, сви са снажним регионал- па избија сукоб између племства и трећег сталежа. Услед
ним идентитетима (Бретонци, Баски, Каталонци, Корзикан- екон. кризе краљ Луј XVI сазвао је 1789. скупштину држав-
ци, Фламанци и др.); католици 82%, сунит. муслимани 6,4%, них сталежа, на којој се трећи сталеж прогласио за Нар.
протестанти 2%, и др. Уз Париз, већи градови су: Марсељ скупштину; заузећем Бастиље започела је 4. 7. 1789. →
(826.000), Лион (444.000), Тулуз (390.000), Ница (330.000), Француска револуција, краљ Луј XVI је 1792. осуђен на смрт,
Нант (286.000). Припа да групи седам привр. најразвијенијих проглашена је република у којој јакобинци 1793/4. спрово-
држава света. Развијена пољопривреда: пшеница, кукуруз, де терор. После слома јакобинске диктатуре образован је
јечам, пиринач, лан, кромпир, шећ. репа, хмељ, дуван, воће, Директоријум (1795–1799) па Конзулство (1799–1804). Уда-
поврће, винова лоза; месно и млечно говедарство, свињо- ром од 18. бримера 1799. први конзул постаје → Наполеон F
гојство, овчарство; развијен риболов (бакалар). Експлоати- Бонапарта, који се 1804. проглашава за цара. Под Наполео-
шу се угаљ, гвоздена руда, боксит, уран, камена со, цинк, ном Ф. је постала водећа евр. држава; после пораза у Ру-
нафта и прир. гас. Снажна индустрија (Париски басен): црна сији (1812) Наполеон је 1814. протеран, на престо је враћена
и обојена металургија, прехрам., текстил., аутомобил., ави- династија Бурбона. Монархија је укинута у револуцији 1848.
он., машин., рафинерије нафте, хем., електро и електрон. Друга република (1848–1852) замењена је Другим царством
Развијен саобраћај; гл. луке : Марсељ, Авр, Денкерк, Руан, (1852–1870), с → Наполеоном III Бонапартом. После пораза
Нант, Бордо; 9 међунар. аеродрома. Туристичка велесила. у рату с Пруском 1870, проглашена је Трећа република. У 19.
– Простор Ф. у ант. време насељен је Галима; од 1. в. пре н. е. в. Ф. је једна од водећих колонијалних земаља. Супротста-
у саставу је Рим. државе; у 5. в. насељава је герм. племе вљеност Немачкој довела је до I свет. рата из којег је Ф.
Франци. Франачка држава највиши успон доживела је за изашла као победник. Нем. муњевитим нападом у II свет.

993