Page 23 - 504_sveznanje
P. 23

Француска

         Франц, Јозеф I (1830–1916), аустр. цар и хрв.-мађ.
         краљ 1848–1916, цар и краљ Аустро-Угарске 1867–1916. По-  ФРАнцУСкА (FRA, FR)
         сле угушења → Мађ. револуције 1848–1849, увео центра-  Службени назив  Република Француска
         листичко-апсолутистички систем владавине 1849–1860.
         Ратови за очување аустр. поседа у Италији завршени су не-  Државно уређење  парламентарна република
         успехом: 1859. изгубио је Ломбардију а 1866. Венецију. У   Главни град  Париз (12,07 мил. стан.)
         борби за превласт у нем. свету претрпео је пораз од Пру-
         ске (1866), због чега је, миром у Прагу, приморан да призна   Службени језик  француски
         распад → Немачког савеза у коме је Аустрија имала првен-  Површина  543.965 km2
         ство. Да би спасао државу прихватио је → Аустро-угарску
         нагодбу (1867), чиме је створена Двојна монархија, односно   Број становника  60,7 мил. стан. (111,6 стан./km2)
         Аустро-Угарска. После → Берлинског конгреса извршио   Новчана јединица  евро
         окупацију (1878) а потом и анексију Босне и Херцеговине   БДП по становнику  29.222 $ (2003)  Франц Јозеф I
         (1908). Искористио → Сарајевски атентат као повод за рат
         против Србије (1914) и почетак I свет. рата.

         Франц, Фердинанд (1863–1914), аустроугар. престо-
         лонаследник 1889–1914, надвојвода; сматрао да би се ос-
         вајањем Србије неутралисала опасност уједињења Јуж.
         Словена под окриљем Београда – хтео да се то изведе у
         границама Хабзбуршке монархије. Ради надгледања вели-
         ких војних маневара у Босни, дошао у Сарајево 1914, где га
         је, заједно са супругом Софијом, убио → Г. Принцип (→ Са-
         рајевски атентат).

         Француска, држава у з. Европи, између Атлант. океана
         на З, канала Ламанш на С и Средоземног мора на ЈИ. На С и
         З државе су низије, брежуљци и висоравни, у сред. и jи.
         делу је Централни масив, на СИ су Вогези и Ардени, на ЈИ и
         Ј – Алпи и Пиринеји. Ф. припада и острво Корзика у Средо-
         земном мору. Клима је умереноконтинент. у низијама и пла-
         нинска на пл. Најдуже реке: Лоара, Сена, Жиронда, Гарона,
         Рона, Рајна. Реке су повезане бројним каналима (Сен Кан-  време → Карла Великог. Верденским уговором 843. Фра-
         тин, Рајна–Рона и Ду Миди). Највећа језера: Женевско (дели   начка је подељена на 3 дела. Западни део, будућа Фран-
         са Швајцарском), Бурже, Анеси. Прир. вегетацију на нижим   цуска, припао је Карлу Ћелавом. После периода слабих
         теренима представља листопадна шума, делом искрчена; у   краљева 10–12. в., Ф. се претвара у централизовану државу.
         планин. областима листопадне шуме прелазе у четинар-  Потпуну централизацију извршио је Филип IV Лепи (1285–
         ске – јеле, смреке, бора и ариша. Шуме покривају 28%   1314) који је укинуо темпларски ред и прогнао Јевреје. Из
         територије.У средоземној области заступљене су макије и   Стогодишњег рата (1337–1453) с Енглеском, Ф. је изашла као
         гариг. У Париском басену живи више од 25% стан. Фран-  победник (→ Јованка Орлеанка). Апсолутизам је на врхун-
         цуске, што је последица централистичког уређења државе.   цу у време → Луја XIV (1643–1715). Током 18. в. Ф. екон. слаби
         Становништво: Французи 94%, сви са снажним регионал-  па избија сукоб између племства и трећег сталежа. Услед
         ним идентитетима (Бретонци, Баски, Каталонци, Корзикан-  екон. кризе краљ Луј XVI сазвао је 1789. скупштину држав-
         ци, Фламанци и др.); католици 82%, сунит. муслимани 6,4%,     них сталежа, на којој се трећи сталеж прогласио за Нар.
         протестанти 2%, и др. Уз Париз, већи градови су: Марсељ   скупштину; заузећем Бастиље започела је 4. 7. 1789. →
         (826.000), Лион (444.000), Тулуз (390.000), Ница (330.000),   Француска револуција, краљ Луј XVI је 1792. осуђен на смрт,
         Нант (286.000). Припа да групи седам привр. најразвијенијих   проглашена је република у којој јакобинци 1793/4. спрово-
         држава света. Развијена пољопривреда: пшеница, кукуруз,   де терор. После слома јакобинске диктатуре образован је
         јечам, пиринач, лан, кромпир, шећ. репа, хмељ, дуван, воће,   Директоријум (1795–1799) па Конзулство (1799–1804). Уда-
         поврће, винова лоза; месно и млечно говедарство, свињо-  ром од 18. бримера 1799. први конзул постаје → Наполеон   F
         гојство, овчарство; развијен риболов (бакалар). Експлоати-  Бонапарта, који се 1804. проглашава за цара. Под Наполео-
         шу се угаљ, гвоздена руда, боксит, уран, камена со, цинк,   ном Ф. је постала водећа евр. држава; после пораза у Ру-
         нафта и прир. гас. Снажна индустрија (Париски басен): црна   сији (1812) Наполеон је 1814. протеран, на престо је враћена
         и обојена металургија, прехрам., текстил., аутомобил., ави-  династија Бурбона. Монархија је укинута у револуцији 1848.
         он., машин., рафинерије нафте, хем., електро и електрон.   Друга република (1848–1852) замењена је Другим царством
         Развијен саобраћај; гл. луке : Марсељ, Авр, Денкерк, Руан,   (1852–1870), с → Наполеоном III Бонапартом. После пораза
         Нант, Бордо; 9 међунар. аеродрома. Туристичка велесила.   у рату с Пруском 1870, проглашена је Трећа република. У 19.
         – Простор Ф. у ант. време насељен је Галима; од 1. в. пре н. е.   в. Ф. је једна од водећих колонијалних земаља. Супротста-
         у саставу је Рим. државе; у 5. в. насељава је герм. племе   вљеност Немачкој довела је до I свет. рата из којег је Ф.
         Франци. Франачка држава највиши успон доживела је за   изашла као победник. Нем. муњевитим нападом у II свет.


                                                                                993
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28