Page 13 - 003_it

14.2 METODE ZA KOMPLEKSNE SISTEME I SISTEME KOJI TREBA DA SU... 617

za izgradnjom me|uorganizacijskih i internacionalnih sistema kori{}enjem Web
tehnologija, kao {to su ekstranetovi, i potreba za brzom izgradnjom ili modifikovan-
jem sistema (videti Mini slu~aj 1 i 2) dovele su do osnovnog zaokreta u karakteru
informacionih sistema.
Zaokret u naglasku, zajedno sa visokom stopom neuspe{nosti u tradicionalnom
razvoju sistema, pokazuje potrebu za alternativama konvencionalnim SDLC metodo-
logijama. Stvaranje prototipova, nagli razvoj aplikacija, dizajn vezanih aplikacija i
objektno orijentisan razvoj predstavljaju ~etiri mogu}e alternative.
Izrada Razvoj sistema na bazi izrade prototipa po mnogo ~emu je u velikoj suprotnosti
prototipa sa staromodnim SDLC-om. Umesto da vreme provode prave}i vrlo detaljne speci-
fikacije, projektanti samo generalno notiraju {ta korisnici `ele. Projektanti ne pro-
jektuju kompletan sistem odjednom. Umesto toga oni brzo naprave prototip, koji
ili sadr`i delove sistema koji najvi{e zanimaju korisnike ili koji predstavlja umanjen
radni model celokupnog sistema. Po pregledu prototipa zajedno sa korisnicima,
projektanti pro~iste i razrade re{enje. Ovaj proces traje nekoliko iteracija sve dok
korisnici ili prihvate re{enje ili dok ne postane o~igledno da predlo`eni sistem ne
mo`e da odgovori na njihove zahteve. Ako sistem za`ivi, projektanti prave verziju
u pravoj veli~ini, koja uklju~uje dodatne karakteristike.
U ovom pristupu, koji je tako|e poznat kao evolucijski razvoj, naglasak je na
brzom pravljenju onoga {to korisnici mogu da razmotre. Da bi se proces ubrzao,
programeri mogu da koriste jezik ~etvrte generacije (4GL) i druge alate, kao {to
su ekranski generatori ili softver za tabelarne prora~une za delove prototipa. Kada
korisnici daju saglasnost na prototip, programeri mogu da zavr{e razvoj, uz neop-
hodne izmene kako bi sistem dobro funkcionisao i bio u skladu sa organizacionim
standardima za ovakvu vrstu sistema. Posledica mo`e da bude programiranje u
jeziku tre}e generacije kori{}enjem prototipa kao modela.
Izrada prototipa mo`e biti kompletna razvojna metodologija sama po sebi.
Me|utim, novije verzije SDLC-a obi~no je uklju~e kao alternativu, ili dodatak u
fazi analize i projektovanja. Na slici 14.4 (strana 618) prikazan je dijagram toka
procesa izrade prototipa, sa relacionom bazom podataka za inicijalne verzije sistema.
Treba zapaziti da u ovoj verziji proces izrade prototipa pravi specifikacije tako da
se projekat vra}a u konvencionalni SDLC.
Ni korisnici ni personal sistema ne znaju koliko }e ciklusa revizija i korekcija
imati proces izrade prototipa. Izrada prototipa zapravo je sli~na ubrzanoj verziji
faze odr`avanja regularnog SDLC-a u kojoj korisnici od IS grupe tra`e da unapredi
funkcionalnost postoje}eg sistema. Me|utim, mnogo je jeftinije da se ove izmene
br`e izvr{e na modelu sistema, nego da se du`e zadr`ava na operativnoj verziji.
Izrada prototipa je naro~ito korisna u situacijama u kojima je posebno va`na
interakcija korisnika. Primeri takvih situacija bili bi podr{ka odlu~ivanju (DSS),
e-trgovina „oni koji prodaju” ili izvr{ni informacioni sistemi. Izrada prototipa
je tako|e korisna kada se radi o IS projektima koji zna~ajno menjaju poslovne
procese. Tada korisnici ovih tipova sistema imaju {ansu da rade na modelu,
uz mogu}nosti da identifikuju neophodne izmene i unapre|enja pre nego {to
donesu kona~nu odluku o razvoju. Korisnici tako|e treba da razmotre izradu
prototipa ako je neophodno odmah po~eti sa upotrebom sistema, ~ak i pre nego
{to je zavr{en.
Izrada prototipa ipak ima neke nedostatke. To je pristup koji u velikoj meri
zamenjuje fazu formalne analize i projektovanja konvencionalnog SDLC-a. U tom
slu~aju analiti~ari sistema ne moraju da prave obimnu formalnu dokumentaciju za