Page 18 - 003_it

622 POGLAVLJE 14 IZGRADNJA INFORMACIONIH SISTEMA

(objekata) koji se mogu kupiti, zajedni~ki i vi{ekratno koristiti a postoje u mre`i in-
formacionih sistema koja je interoperatibilna, interorganizaciona u celom svetu.

PREDNOSTI I OGRANI^ENJA OBJEKTNO ORIJENTISANOG PRISTUPA.
OO pristup razvoju softvera mo`e da pru`i mnogo prednosti. Prvo, on smanjuje
kompleksnost razvoja sistema i vodi do sistema koji su jednostavniji i br`i za izgrad-
nju i za odr`avanje, zato {to je svaki objekat relativno mali, samostalan i podesan za
rukovanje. Drugo, OO pristup pove}ava produktivnost i kvalitet rada programera.
Kad se objekat jednom defini{e, primeni i testira on se mo`e ponovo upotrebiti u
drugim sistemima. Tre}e, sistemi koji su razvijeni pomo}u OO pristupa su mnogo
fleksibilniji. Mogu se lako modifikovati i pobolj{ati menjanjem nekih tipova objekata
ili dodavanjem novih tipova.
^etvrta prednost je {to OO pristup dozvoljava analiti~aru sistema da misli na
nivou stvarnog sistema (kao {to to rade korisnici), a ne na nivou programskog
jezika. Osnovne operacije preduze}a se menjaju mnogo sporije od informacionih
potreba specifi~nih grupa ili pojedinaca. Zbog toga }e softver zasnovan na razvoj-
nim modelima (OO pristup) imati mnogo du`i `ivotni vek nego programi koji su
napisani da bi re{ili neke specifi~ne, trenutne probleme.
Nasuprot tome, OO pristup ima i nekih nedostataka. OO sistemi, naro~ito oni
pisani u programu Java, izvr{avaju se mnogo sporije od onih u drugim programskim
jezicima. Mnogi programeri nemaju dovoljno ve{tine i iskustva sa OO jezicima,
pa je verovatno potrebna dodatna obuka u organizacijama koje `ele da uvedu OO
programiranje u svoje projekte razvojnih sistema.
Po svemu sude}i, objektno orijentisan razvoj sistema (engl. Object Oriented
Systems Development – OOSD) nalazi se u trojnom raskoraku. Desetine poznatih
eksperata tvrdi da prednosti OOSD ~ine ovaj sistem superiornim u odnosu na kon-
vencionalne razvoje sistema. Me|utim isti~u i nedostatke OOSD i pitaju se da li }e
to ikada biti dominantan pristup razvoju sistema. Na tabelama 14.1 i 14.2 na Web
sajtu ove knjige prikazano je koliko su OO i ne-OO projektanati ~vrsto ube|eni
u prednosti i nedostatke OOSD. Za detaljniju diskusiju o usponima i padovima
objektno orijentisanog pristupa, videti kod Johnson, 2000.

OBJEKTNO ORIJENTISANA ANALIZA I PROJEKTOVANJE. Razvojni proces
za objektno orijentisan sistem po mnogo ~emu je sli~an onom za konvencionalni
sistem. On uklju~uje iste korake kao i generi~ki osmofazni SDLC, koji je prikazan u
odeljku 14.1. Projektanti bi mogli da koriste formalnu SDLC metodologiju za uprav-
ljanje ovim procesom, ili pristup koji podrazumeva izradu prototip ili RAD pristup.
Osnovna razlika je u tome {to u logi~koj analizi i fazi projektovanja analiti~ari koji
koriste OO pristup mogu da koriste specijalizovane dijagrame modelovanja, koji
su prikladniji za predstavljanje objektno orijentisanih koncepata.
OBJEDINJENI JEZIK MODELOVANJA. Tehnike i podaci koji su inkorporirani u
standardni objektno orijentisan jeziknazivaju se objedinjeni jezik modelovanja (engl.
Unified Modeling Language – UML). UML dozvoljava modelaru da specifikuje,
vizuelizuje i konstrui{e predmete softverskih sistema, kao i poslovne modele. Na
slici 14.6 prikazan je primer UML blok dijagrama grupe i objekta.
Na slici 14.6 (a) prikazane su dve grupe objekata: Student i Predmet, zajedno sa
njihovim atributima i operacijama. I objekti koji pripadaju istoj grupi mogu da budu
u sli~nim odnosima sa drugim objektima. Na primer, svi studenti se prijavljuju za
predmete, pa tako klasa Student mo`e da bude u odnosu zvanom „registrovan-za”
sa drugom grupom zvanom Predmet. Na slici 14.6 (b) prikazana su dva primera