Page 17 - 003_it

14.2 METODE ZA KOMPLEKSNE SISTEME I SISTEME KOJI TREBA DA SU... 621

Tradicionalni razvoj

���������� ������� ������ ��������� ���������� ������

Sa`eto
RAD

������������������
������������� ������
SLIKA 14.5 Brzi
razvoj aplikacije SDLC ��� �������
(izvor: datawarehouse- ���������
training.com/ ����������� ���������
Methodologies/ ��������
rapid-application- ����������
development.)

BRZI RAZVOJ APLIKACIJA U DOBU INTERNETA. RAD je bio klju~na kompo-
nenta razvoja klijent/server sistema. Prema Yourdon-u (2000), WWW aplikacije }e
verovatno ubrzati RAD proces do ta~ke na kojoj on prerasta „FAD“ (engl. Frantic
Application Development), ili freneti~ni razvoj aplikacije. Priroda Interneta pokre-
tana tehnologijom prisiljava projektante da isporu~e aplikacije koje koriste ove
nove tehnologije, kao magnetni video i audio, u sve kra}im i kra}im vremenskim
intervalima. To je dalje podstaknuto razvojnim naporima trgovaca, uklju~uju}i
Netscape i Microsoft, koji kontinuirano izbacuju nove verzije svog Web softvera
za pretra`ivanje. Pritisak zbog neprekidnog uvo|enja novih tehnologija uveo je
FAD pristup u organizacije koje razvijaju re{enja zasnovana na Webu. Izgleda da }e
FAD pristup postati preovla|uju}i po{to organizacije postanu u ve}oj meri svesne
strate{ke va`nosti prisustva na Internetu.
Objektno SDLC razvojni projekti ~esto prekora~uju rokove i bud`et, {to rezultira rigidnim sis-
orijentisan razvoj temima sa suvi{e nedostataka, koji ne zadovoljavaju u potpunosti zahteve korisnika.
Ovi problemi ilustruju softversku krizu sa kojom se organizacije danas suo~avaju.
Alternativni pristup je objektno orijentisan razvoj.
Objektno orijentisan razvoj (Tehnolo{ki vodi~ 2) zasnovan je na funda-
mentalno druga~ijem pogledu na ra~unarske sisteme od onog koji nalazimo u
tradicionalnim SDLC pristupima. Tradicionalni pristupi daju specifi~ne korak-
po-korak instrukcije u formi ra~unarskih programa, u kojima programeri moraju
da specifikuju svaki proceduralni detalj. Oni obi~no rezultiraju sistemom koji
vr{i originalan posao, ali koji ne mora da bude podesan za rukovanje drugim
poslovima, ~ak i kad drugi poslovi obuhvataju iste entitete u realnom vremenu. Na
primer, sistem za napla}ivanje }e se baviti napla}ivanjem, ali verovatno ne}e biti
prilago|en da otprema po{tu za odsek marketinga ili da usmerava slu`bu prodaje,
mada funkcije napla}ivanja, otpreme po{te za odsek marketinga i funkcije prodaje
koriste sli~ne podatke, kao {to su imena kupaca, adrese i aktuelne i realizovane
kupovine.
Objektno orijentisan (engl. Object Oriented – OO) sistem ne polazi od posla koji
treba da se obavi, ve} od elemenata stvarnog sveta koji moraju da se modeluju da bi
se posao obavio. Zbog toga ako firma ima dobar model svojih kupaca i interakcija sa
njima, ovaj model mo`e da se koristi jednako dobro za napla}ivanje, slanje po{te i
usmeravanje prodaje. Objektna tehnologija omogu}ava razvoj informacionih pomagala