Page 12 - 003_it

616 POGLAVLJE 14 IZGRADNJA INFORMACIONIH SISTEMA

• Minimalne tro{kove funkcionisanja. Jedan od problema vezanih za starije

SDLC-e i druge tehnike upravljanja projektima jeste {to oni zahtevaju opse`no
evidentiranje aktivnosti i unos podataka. Ti poslovi udaljuju resurse od aktuelnih
razvojnih aktivnosti. Moderni SDLC treba da obezbedi alate kako bi se ve}ina ovih
informacija dobila automatski, {to olak{ava unos podataka za preostali deo.
• Fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja. Tradicionalni SDLC ne reaguje

dobro na izmene u specifikacijama. A danas je brzo reagovanje na izmene
va`nije nego ikada pre. Brz tempo `ivota zna~i da ako `elite da projekti budu
uspe{ni, projektanti sistema treba da budu fleksibilni i da budu spremni da u
svakom trenutku reaguju na povoljne prilike, kao i na pretnje iz okru`enja.

• Istovremeni poslovi. Tradicionalni `ivotni ciklus je u su{tini sekvencijalan. Neke
faze se fokusiraju na rani deo projekta, dok se druge doga|aju pred kraj. Da bi se
ispunili zahtevi aktuelnog okru`enja, novi SDLC treba da omogu}i projektantima
da neke poslove razli~ite faze obavljaju istovremeno, ili da ~ak poslove iz „kasnijih”
faza zavr{e pre poslova iz „ranijih” faza. Na primer, projektanti mogu da koduju,
testiraju, primene, ili evaluiraju (postrevizije) kriti~ne delove sistema pre nego {to
urade logi~ke analize drugih delova i pre nego {to ih projektuju.
• Fokusirana analiza. Drugi problem sa konvencionalnim pristupom proizlazi

iz toga {to taj pristup te`i da naglasi analizu kao da je ona sama sebi cilj. Analiza
je vrlo zna~ajna, ali ona treba da bude usmerena na oblasti gde mo`e da pru`i
najve}i doprinos projektu.
Laka SDLC Savremeno „strukturiran” projekat `ivotnog ciklusa, koji je prikazan na Web sajtu
metodologija za za ovo poglavlje nudi Yourdon (1989).
razvoj sistema SDLC (i tradicionalni i savremeni) predstavlja formalan i disciplinovan pristup
zasnovanih na razvoju sistema. Brzina i nedostatak vremena kada se radi razvoj e-biznis projekata u
Webu dvadeset prvom veku, dovele su u isku{enje mnoge projektne timove da jednostavno
zanemare disciplinu i formalne metodologije procesa kojim su se rukovodili u
radu osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka i da jednostavno pribegnu
anarhi~nom pristupu.
Ta „improvizacija” mogla je da uspe u prvoj generaciji e-biznis projekata. Me|utim,
rizik izgradnje sistema koji je nestabilan, sa gre{kama, nemerljiv i osetljiv na na-
pade hakera primorava sve vi{e i vi{e kompanija da tra`e metodologiju koja mo`e
da uspostavi ravnote`u izme|u rigoroznosti i brzine (Yourdon, 2000). Takva laka
metodologija name}e disciplinu najkriti~nijim aktivnostima projekta, bez gubljenja
dragocenog vremena na birokratske procese povezane sa starim projektima ere velikih
ra~unara. Ona je manje strukturirana nego tradicionalni SDLC, i slu`i vi{e kao okvir
ili referentna pomo} za obu~ene ljude nego kao isproban recept za uspeh.

14.2 METODE ZA KOMPLEKSNE SISTEME I SISTEME KOJI TREBA
DA SU [TO JE MOGU]E PRE NA RASPOLAGANJU

Tradicionalan pristup `ivotnog ciklusa razvoja sistema daje najbolje rezultate na
projektima u kojima korisnici imaju jasnu ideju o tome {ta `ele. Tipi~an projekat
automatizacije je dobar primer zato {to u ovom tipu projekta ra~unarski sistemi
zamenjuju manuelni rad sa samo minimalnim izmenama u procesima. Na`alost,
jednostavni projekti automatizacije sve manje su uobi~ajeni. Tendencija pro-
jekata dana{njice je da zahtevaju zna~ajne izmene u postoje}im procesima, kroz
rein`enjering, ili kroz razvoj procesa koji su novi za organizaciju. Pored toga, potreba