Page 15 - Knjizni blok

S jedne strane, ho-
livudski filmovi počivaju
na rekvizitima, glumci-
ma, skupim filmskim po-
strojenjima, i raskošnim
efektima da bi se kreirala Anri Kartije-Breson, Maks Flajšer, Luis Bunjuel, Čezare Ca- vatini, Artur Elton, Juli Rajzman, Šuker, Ježi Bosak, Baron, Kit Meril, Filip Mora, Džordž M. Vilijem- son, Judžin Džons, Robin Spraj, Kirsten Džonson, Krojtor, Heksel Veksler, Džer- si, Džon Femo, Dik Robinson, Hans Ber- tram, D. A. Penebej-
priča. Troškovi produk-
cije zajedno sa kultur-
nom zasićenošću oko Kluzo, Brajan Dezmond Herst, Puriša Đor- đević, Jan Lomnicki, Ester Šub, Voren Valas, Edmund Bert Džerard, Tom Hejdon, Dejvid Lin, Erik Nusbaum, Džeri Bruk ml., Sejvel Stajopul, Vilijem Vajler, Brus Heršenzon, Ante Babaja, Elen Houd, Dejvid Leb Vajs, Torold Dikinson, Ilja Kopaljin, Robert Drju, cev, Roman Grigorov, Majkl Letam, Nik
galame koja ovu prati, vima, ili mihrabnih kupola, tomjića, mina-
omogućuju da se stvori reta, minibara, stubišta sa tremom, peristila,
tablinuma, kompluvijuma, impluvijuma,
minimum neverice, pod- atrijuma, alasa, ekscedra, androna, faucesa
sećajući publiku da bez (uskih prolaza), pastikuma, peristiluma, ves-
obzira koliko je jedan tibila, arkada, apsida, lođa, naosa, pronaosa,
opistodoma, nimfajona, krepidoma, dvorišta,
film uzbudljiv, u stanju smotrišta, dvora, demilina, kaponijera, tenalja,
da te osvoji ili užasne, bočnih utvrđenja, vratnica za ispad, bedema,
on ostaje uvek zabava. pročelja, bastijona, mazgala, srednjih bedema,
glavnih kula, donjih podruma, privremenih
Dokumentarci, međutim, grudobrana, merlona ili zupčastih grudobrana;
se oslanjaju na intervjue, niti pak – očevidno – pilastera, nosećih stub-
skromniju opremu, i ova, ffizova, opervaženih stubova, arkitrava,
praktično su bez efekata pročelja, začelja, stilobata, triglifa, dubokih
udubljenja (skotija), okruglih ispupčenja (ta-
kako bi dokumentova-
li stvame događaje. 181 182 Očigledno, tradicija u proizvodnji doku- mentamih filmova je i duga i vredna, poseb- no kada se uzme u obzir doprinos stvarala- ca kao štojsu Robert Flaerti, Herbert Klajn, Emest B. Šedsek, Pol Rota, Meri Lempson, Stjuart Leg, D. V. Grifit, Henri Stork, Džon Emest, Barton Bendžamin, Žan Epstajn, Artur Baron, Žak-Iv Kusto, K
Publici nije dopuštena
sigurnosna mreža od
neverice tako da je pri- Jan Kučera, Hajnc Zajlman, Alberto Kavalkanti, Merien Kuper, Džerom Hil, Volter Hejnovski, Lio Selcer, Boni Šer Klajn, Edgar Moren, Boris Bamet, Likok, Rauč, Pol Strend, Džil Godmilou, Ježi Hofman, Jon Bostan, Tadeuš Javorski, Kerol Rid, Majkel Rubo, Hamfri Dže- nings, Širli Klark, Ilja Trauberg, M
nuđena da primenjuje
mehanizme tumačenja
koji, kao što je to nekada
slučaj, mogu dovesti do
poricanja i zgražanja. 182

181 Pogledajte definiciju Stephena Mambera o cinema verite koja izgleda skoro kao tačan opis toga kako je Ne-
jvidson napravio svoj film:

Cinema verite je stroga disciplina samo zbog toga što je u mnogo kom smislu do
te mere jednostavna, tako „direktna”. Stvaralac filma teži da odstrani što je više
mogućno prepreka između subjekta i publike. Ove prepreke su tehničke (velike
ekipe, dekor potreban za snimanje, oprema montirana na tronošcima, naroči-
ta svetla, kostimi i šminka), proceduralne (pisanje scenarija, gluma, režija), i
strukturalne (standardna sredstva za montažu, tradicionalni oblici melodrame,
napetost, itd.) Cinema verité je praktičan način rada koji se zasniva na poverenju
u nepatvorenu stvamost, odbijanje da se život onakav kakav je izvitoperuje. Sve
ono što se zove film podložno je procesu izbora, ali i tu postoji (ili bi trebalo da
postoji) sva razlika ovoga sveta između estetike cinema verite i metoda jednog
umetničkog i tradicionalnog dokumentamog filma.

Stephen Mamber, Cinema Verite in America: Studies in Uncontrolled Documentary (Cambridge, Massachu-
setts: The MIT Press, 1974), str. 4.

141