Page 13 - Knjizni blok

kim nagibom, na kalkan, sa nagnutim greben-
om, prislonjen, ravan, zupčast, monitor, na
obmuti venac, zvono, kacigast svod ili sa nag-
ibom, sa stranama koje se stiču u spoljašni
ugao, kupast, paviljon, rotunda, kupole na šil-
jak, ili mansarda; nema zapadne arhitekture,
zigurata, brisoleja, trompe-l ’oeil-a, itd.; ni
traga od fenetraže, tierserona, kesona, tolosa,
Kao i Hadson, Holovej se obreo među pantljičastih ukrasa, stoa, jajastih ukrasa (ehi-
ljudima koji su, u pomanjkanju zaliha i povere- nusa), sala terrena, apsidiola, rotunda, obloga,
pregradnih zidova, potporanja, retabla, herma,
nja, zahtevali da se vrate natrag. Kao i Hadson, belvedera, paviljona, keramike ili dmge paste,
Holovej se odupro tome. Za razliku od Hadsona, priprata, luneta, dormitorija, cottage orne-a,
Holovej je dobrovoljno krenuo u onaj lavirint. pandantifa, flankemih zidova, kaveta, pot-
Srećom po publiku bilo gde se ona na- pomih lukova ili stubova, zasvođenih odaja,
bilo četvorodelnih ili sa vezivnim svodo-
lazila, samo poslednji trenuci Hadsonovi i dalje
ostaju tajanstveni.
169 Premda brodske pobune danas nisu bogzna kako uobičajene, razmislite o misiji
Skajlab 1973. kada su se astronauti otvoreno pobunili protivu nadzornika misije za
koga su mislili da se i suviše autoritamo ponaša. Incident se nije ni jednog trenutka
pretvorio u nasilje, ali ipak podvlači kako uprkos neprestanoj vezi sa dmštvom kod
kuće, obilju hrane, vode i grejanja, uz to u uslovima male opasnosti da bi se mogli
izgubiti, zategnutost između istraživača može da izbije na videlo, pa i da se proširi.
Holovejeva ekspedicija nije imala nijednu ugodnost od onih kojima je ras-
polagala Skajlab: 1) Nije bilo radio-veze; 2) oni su imali veoma suženo saznanje o
tome gde se nalaze; 3) bili su tako reći bez hrane i vode; 4) delovali su pod uslovima
hladnoće blizu nuli; i 5) mučila ih je prećutna opasnost onog „režanja”. 155
170 Vidi isto tako The Works of Hubert Bancroft, Volume XXVIII (San Francisco:
The History Company, Publishers, 1886).
171 Uzeto iz Zampanovl jevog dnevnika: „Kad god sam razmišljao o Hadsonu u nje-
govoj šalupi, ja sam se u poznim časovima osvrtao u mislima onom plovljenju Ke-
sade i Molina preko plićaka, pitajući se šta li su govorili, šta su mogli da misle, koji
li su bogovi bili sa njima ili protivu njih, i kakvu li su svoju sliku mogli na kraju da
vide u onim tamnim valovima? Možda zbog toga što istorija ima malo šta da kaže o
tim trenucima, prizor je sačuvan samo u stihu: Kesadina i Molinova pesma; napisao
172
[XXXX]. Uključujem je ovde u njenoj celosti”. 175
Onda:
„Izvinite me molim vas što uključujem i ovo. Svest jednog starca ima isto toliko
izgleda da zaluta koliko i svest jednog mladog čoveka, međutim dok će mlad čovek
preći preko zastranjenja, starac će ga odstraniti. Mladi uvek nastoje da ispune pra-
177
zninu, stari ljudi se sa njom saživljavaju. Bilo mi je potrebno dvadeset godina da bih
se odučio od jednog zastranjenja. Možda ovo za vas nije ništa novo ali ja sam ubio
mnogo ljudi i imam obe noge i ne verujem da ću ikada biti ravan ćelavom kepecu
Grešniku koji izlazi iz svoje pećine sa gležnjevima, bez pera da se gozbi nad mrtvim
moćnicima. 173
172 Nečitko.

139