Page 17 - Knjizni blok

U poslednje vreme,
najveća opasnost preti
sandr Petrovič Dovženko, Erik Hajms, Beril Foks, Robert Vas, Morton Silverstin, Endi Vorhol, Ejb Ošerov, Vilijem Rihert, Frede- rik Rosif, Žan Penleve, Artur R. Dabs, Kon Išikava, Kris Marker, Vsevolod Pudovkin, Džon Pet, A1 Di Lauro, Garson Kanin, Deni Kolomb de Donan, Džon Koen, Sergej Ge- rusa), pervaza, krestuljaka, kapitla, bil
od strane digitalnog
manipulisanja. rasimov, Nikolaj fan de Hajde, J. Avde- jenko, Majkl Lindzi Hog, Dejvid Halpern ml., Brus Veber, Bert Honstra, Harold Mantel, Rodžer Gref, Frenk Kapra, Jan Kadar, Simor Stern, Mark Alegre, M. K. fon Helen, Endm e Aneli Tomdajk, Ken Bems, Suzan Klejton, Jonas Mekas, Čarls Gugenhajm, Alen Lomaks,

jonskih, dorskih ili korintskih, sa volu-
tama, abakusima, rozetama, akantusima,
metopama, kapljastim ukrasima (gutama),
mutulijama, akroterijuma, dentikulima, ili
modijonima, trifolijima, tjudorskim stubo-
vima – uza zid, sa šiljastim lukovima, u vidu
potkovice, sa kopljastim, ili ravnostranim
Roberts, Jozef fon Štemberg, Rene Kleman, Koni Fild, Roj Roulting, Džek Glen i Lo- tar Volf, Li{)skom, Alen Rene, Karl Gas, Ruspoli, Zan Gremijon, Lajonel Rogozin, Marsel Ofils, Luji Limijer, Fred Frendli, Kenig, Zorž Franži, Džon Hjuston, Bani Pi- ters Dena, Juli Strojanov, Džim Braun, Bro, Rejmon Depardon, lukovima, najverovatni
korpe premda bez i jednog znaka od završ-
nog kamena, stuba, umetaka između lučnih
krakova, svodnog kamena, lučnog oslonca
ili dodatnog ukrasa.
Zamislite sve ovo. U svojim snovima.

Ziga Vertov, Robert
peti, Julija Solnčeva,
derik Vajzman, Hari
Fajerston^Luji de
Žan Renoar, Robert
stejn, Ralf Štajner,
Majkel Epted, Sinda
Fleksman, Edgar An
Vat, Erik Bamou,
Snajder, Džeri Blu-
Rošmon, Zorž Ruki-
je, Džems Elgar, Fre-
sti, S ergej Ejzen-
Džordž Stoni, Geo-
rer, Gualtiero Jako-
mental, Dženifer Ro-
U Di Njujork Tajmsu, 1990. godine, Endi Grundberg je napisao:
„U budućnosti, čitaoci novina i revija vrlo
verovatno će gledati na novinske fotografi-
je više kao na ilustracije nego na reportažu,
jer će biti vrlo svesni kako više ne mogu da
prave razliku između prave i manipulisane
fotografije. Čak ako se fotoreporteri i ured-
nici budu oduprli elektronskim manipulaci-
jama, što će oni sasvim mogućno i učiniti,
poverenje u sve reprodukovane slike biće
smanjeno zbog same klime smanjenog
očekivanja. Kratko rečeno, fotografije neće
izgledati onako stvame kao što su nekada
izgledale.” 184
184 Andy Grundberg, „Nemojte postavljati pitanja: Kamera može
da laže”, The New York Tlmes, 12. avgust 1990, odeljak 2,1,29. Što
sve skupa uzeto u mnogome samo ponavlja predviđanja Marshalla
McLuhana, kada je napisao: „Reći ‘da kamera ne može da laže’ jed-
nostavno znači podvući mnogostruke prevare koje se danas čine u
njeno ime”.

143