Page 15 - 01_Hemija
P. 15
4. Електронска структура атома
Цинк, Кадмијум,
Жива
1 18
Племенити гасови Лантаниди
1A 8A
1 2 13 14 15 16 17 2
1 Прелазни метали Актиниди
H 2A 3A 4A 5A 6A 7A He
3 4 5 6 7 8 9 10
2
Li Be B C N O F Ne
11 12 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
3
Na Mg 3B 4B 5B 6B 7B 8B 1B 2B Al Si P S Cl Ar
19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36
4
K Ca Se Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54
5
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe
55 56 57 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86
6
Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Ti Pb Bi Po At Rn
87 88 89 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 (117) 118
7
Fr Ra Ac Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg
58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71
Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103
Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr
Слика 4.9. Класификација елемената
Уочили смо да се електронска конфигурација периодично мења са по-
растом атомског броја. Као последица, периодичност се јавља и код испоља-
вања физичких и хемијских својстава елемената. Најзначајније физичке ка-
рактеристике које одређују хемијско понашање јесу енергија јонизације и
афинитет ка електрону.
Настанак Периодног система елемената
У XIX веку сазнања о структури атома и молекула су била непотпуна и
нејасна,те су научници елементе сврставали у таблице на основу њихових
атомских маса, јер су интуитивно доводили у везу хемијско понашање еле-
мената и пораст атомских маса. Енглески хемичар Њуланд је 1864. године је
поређавши елементе по порасту атомских маса уочио да се код сваког осмог
елемента јављају сличне хемијске особине. Ову правилност је формулисао
као Закон о октавама. Међутим, испоставило се да ова законитост не важи
за елементе теже од калцијума, те је због тога овај закон научна заједни-
ца брзо одбацила. Неколико година касније, тачније 1869. године, руски
хемичар Мендељејев и немачки хемичар Мајер, независно један од другог,
предлажу много обухватнију класификацију елемената, такође засновану на
периодичном понављању својстава елемената са повећањем атомских маса.
Мендељејева класификација је била прецизнија у груписању елемената, а
37
