Page 18 - 01_Hemija
P. 18

Хемија



              Енергија за издвајање једног (првог) електрона назива се прва енергија
           јонизације, за издвајање другог друга енергија јонизације и тако редом.
           Важно је нагласити да сукцесивно уклањање електрона захтева све већу
           енергију. То је и очекивано пошто је удаљавање сваког наредног електрона
           удаљавање из позитивније наелектрисаног јона.

                                             Пораст
                Елемент     I      I       I        I        I         I        I
                            1       2       3       4         5        6         7
                  Na       495    4560
                  Mg       735    1445    7730      унутрашњи електрони
                   Al      580    1815    2740   11,600
             Пад   Si      780    1575    3220    4350     16,100

                   P      1060    1890    2905    4950      6270    21,200

                   S      1005    2260    3375    4565      6950     8490     27,000
                   Cl     1255    2295    3850    5160      6560     9360     11,000
                   Ar     1527    2665    3945    5770      7230     8780     12,000
                Tаблица 4.2. Сукцесивне вредности енергија јонизације (kJ/mol) елемената треће периоде


              Размотримо, на пример алуминијум, чија је електронска конфигурација
             2     6  2                  2
                         1
                2
                                             1
           1s 2s 2p 3s 3p , односно [Ne]3s 3p . Вредности постепено расту од 580 kJ/
           mol за прву енергију јонизације до 2740 kJ/mol за трећу енергију јониза-
           ције. Уклањање четвртог електрона из 2p-поднивоа, који је код алуминијума
           унутрашњи, захтева далеко већу енергију која износи 11600 kJ/mol. Велико
           повећање вредности се јавља јер електрони унутрашњих поднивоа више
           осећају позитивно наелектрисање језгра. Слични скокови се примећују и код
           других елемената када долази до уклањања унутрашњих електрона. Управо
           због овако високих вредности енергија јонизације унутрашњих електрона, у
           објашњавању хемијске везе разматрамо само спољашње, односно валентне
           електроне. Једноставно, унутрашњи електрони су сувише чврсто везани да
           би их атом предао другом атому, па чак и делио са другим атомима.

              4.5.2. Афинитет ка електрону

              Афинитет ка електрону је топлотни ефекат процеса у ком се електрон
           додаје атому уз настајање анјона.
                                         X  + e  → X –
                                               –
                                          (g)        (g)


                                               40
   13   14   15   16   17   18   19   20