Page 18 - 01_Hemija

Хемија

Енергија за издвајање једног (првог) електрона назива се прва енергија
јонизације, за издвајање другог друга енергија јонизације и тако редом.
Важно је нагласити да сукцесивно уклањање електрона захтева све већу
енергију. То је и очекивано пошто је удаљавање сваког наредног електрона
удаљавање из позитивније наелектрисаног јона.

Пораст
Елемент I I I I I I I
1 2 3 4 5 6 7
Na 495 4560
Mg 735 1445 7730 унутрашњи електрони
Al 580 1815 2740 11,600
Пад Si 780 1575 3220 4350 16,100

P 1060 1890 2905 4950 6270 21,200

S 1005 2260 3375 4565 6950 8490 27,000
Cl 1255 2295 3850 5160 6560 9360 11,000
Ar 1527 2665 3945 5770 7230 8780 12,000
Tаблица 4.2. Сукцесивне вредности енергија јонизације (kJ/mol) елемената треће периоде

Размотримо, на пример алуминијум, чија је електронска конфигурација
2 6 2 2
1
2
1
1s 2s 2p 3s 3p , односно [Ne]3s 3p . Вредности постепено расту од 580 kJ/
mol за прву енергију јонизације до 2740 kJ/mol за трећу енергију јониза-
ције. Уклањање четвртог електрона из 2p-поднивоа, који је код алуминијума
унутрашњи, захтева далеко већу енергију која износи 11600 kJ/mol. Велико
повећање вредности се јавља јер електрони унутрашњих поднивоа више
осећају позитивно наелектрисање језгра. Слични скокови се примећују и код
других елемената када долази до уклањања унутрашњих електрона. Управо
због овако високих вредности енергија јонизације унутрашњих електрона, у
објашњавању хемијске везе разматрамо само спољашње, односно валентне
електроне. Једноставно, унутрашњи електрони су сувише чврсто везани да
би их атом предао другом атому, па чак и делио са другим атомима.

4.5.2. Афинитет ка електрону

Афинитет ка електрону је топлотни ефекат процеса у ком се електрон
додаје атому уз настајање анјона.
X + e → X –
–
(g) (g)

40