Page 17 - 01_Hemija
P. 17
4. Електронска структура атома
Julius Lothar Meyer (1830–1895) је немачки хемичар који је, поред доприноса у
класификацији елемената, открио афинитет хемоглобина ка кисеонику.
Dmitri Ivanovich Mendeleev (1836–1907) је руски хемичар чији се рад на класи-
фикацији елемената сматра највећим хемијским открићем у XIX веку.
4.5.1. Енергија јонизације
За одвајање електрона од атома потребан је утрошак енергије.
Енергија јонизације је енергија (у kJ/mol) потребна за издвајање елек-
трона из основног стања атома у гасовитом стању, при чему од атома настаје
позитивно наелектрисан јон.
X + енергија → X + (g) + e –
(g)
Вредност енергије јонизације нам говори о томе колико је „чврсто” елек-
трон везан у атому.
У Периодном систему елемената у групама ова вредност опада, а у пе-
риодама, са малим одступањима, расте, при чему племенити гасови имају
највеће вредности.
Овакви трендови су разумљиви ако се има на уму да се са порастом редног
броја у групи, спољашњи електрони налазе у орбиталама већег квантног
броја, односно да се налазе на већој удаљености од позитивног језгра и
тиме осећају његово слабије електростатичко привлачење. Када су у питању
периоде, спољашни електрони код атома дуж периода се налазе у орбита-
лама истог квантног броја, односно орбиталама исте величине, а самим тим
исте удаљености од језгра, али ће због пораста броја протона осећати већи
утицај језгра, што ће условити, са неколико изузетака, повећање енергије
јонизације идући слева надесно у периодама.
1A 8A
H He
1
1312.0 2A 3A 4A 5A 6A 7A 2372.3
He
Li Be B C N O F Ne
2 Ne
520.2 899.4 800.6 1086.4 1420.3 1313.9 1681.0 2080.6
Na Mg Al Si P S Cl Ar Ar
3 Kr
495.8 737.7 577.6 786.4 1011.7 999.6 1251.1 1520.5 Xe
H Rn
K Ca Ga Ge As Se Br Kr
4
418.8 589.8 578.8 762.1 947.0 940.9 1139.9 1360.7
Rb Sr In Sn Sb Te I Xe
5 Li Na
403.0 549.5 558.3 708.6 833.7 869.2 1008.4 1170.4 K Rb Cs
Cs Ba Ti Pb Bi Po 85 Rn
6
375.7 508.1 595.4 722.9 710.6 821.0 -- 1047.8
Fr Ra
7
-- 514.6
Слика 4.11. Периодични трендови у енергијама јонизације
39