Page 19 - 01_Hemija

4. Електронска структура атома

Кроз периоде афинитет ка електрону расте, тако да халогени имају нај-
виши афинитет ка електрону, док се у групама ове вредности не мењају
значајно.

1A 8A
H He
1
73.5 2A 3A 4A 5A 6A 7A x
Li Be B C N O F Ne
2
60.4 x 27.0 123.4 -7.0 142.5 73.5 x
Na Mg Al Si P S Cl Ar
3
53.2 x 45.0 135.0 72.4 202.5 331.4 x
K Ca Ga Ge As Se Br Kr
4
48.9 x 30.0 120.0 78.0 197.0 352.4 x
Rb Sr In Sn Sb Te I Xe
5
47.4 x 29.0 122.0 102.0 192.1 327.9 x
Cs Ba Ti Pb Bi Po 85 Rn
6
46.0 x 30.0 110.0 110.0 190.0 270.0 x
Fr Ra
7
44.5 x
Слика 4.12. Промене афинитета ка електрону у Периодном систему елемената
Имајући у виду ова својства, елементи су подељени у три категорије:
метали, неметали и металоиди. Већина елемената су метали, 17 су немeтали,
а само 8 металоиди. Метали су добри проводници топлоте и електриците-
та, док неметали не проводе или слабо проводе топлоту и електрицитет.
Металоиди имају особине између ове две крајности. У периодама слева на-
десно опада метални, а расте неметални карактер елемената. У Периодном
систему групе су означене бројевима од 1 до 18, а веома често се елементи
прве групе називају алкални, друге земноалкални, шеснаесте халкогени,
седамнаесте халогени, а осамнаесте племенити гасови.

4.5.3. Атомски и јонски полупречници

Величина атома се уобичајено изражава преко атомских полупречника.
Они могу бити невезивни и везивни. Невезивни полупречници су растојање
до кога атоми могу да приђу један другоме док електронски облаци не почну
да им се одбијају, а везивни представљају половину растојања између језгара
када су атоми везани. У периодама је општи тренд да атомски полупречници
опадају, јер расте број протона у језгру, а валентни електрони се налазе у
истом нивоу, док у групама, због повећања главног квантног броја у ком се
налазе електрони и величине орбитала, полупречници расту.

41