Page 28 - 504_sveznanje
P. 28
F функционални стил
цајем дарвинизма и прагматизма. Насупрот → структура-
листичкој психологији, предмет ф. п. су менталне операције, фуснота, белешка испод текста, обично написана сит-
процес свести, понашање и њихова функција у прилагођа- нијим словима, којом се део текста додатно објашњава или
вању. допуњава. Обележава се звездицом (*) или ситном бројком
( 1, 2, 3... ).
функционални стил, → језички варијетет настао у
зависности од области у којој се језик употребљава. На об- футур I, → глаголски облик, означава радњу која ће се
разовање ф. с. утиче: функција коју језик треба да испуни догодити у будућности: Сутра ћемо се договорити о свему.
(информативна, поетска, убеђивачка и сл.), медијум оства- Може означавати и радњу која је уследила за неким
рења језика (говорење или писање), ситуација (приватна прошлим тренутком (приповедачки футур: После пропасти
или службена) итд. Ф. с. можемо поделити на: 1. књижевно- I срп. устанка, Вук ће отићи у Беч); има и модална значења,
уметнички стил и 2. стилове нефикције; ове друге делимо кад означава заповест (Сада ћете отићи иза). Гради се од
на 2а) стил личне комуникације (разговорни) и 2б) стилове ненаглашеног облика презента → помоћног глагола хте
јавне комуникације – научни, административни, публици- ти и → инфинитива глагола који се мења.
стички и др.
футур II, → глаголски облик, означава неостварену
фуран, кисеонични аналог тиофена, С Н О; најрашире- радњу за коју говорник претпоставља да ће се догодити у
4 4
нији дериват ф. је фурфурал, који настаје хидролизом пен- будућности, пре, за време или после неке др. будуће
тозана у мекињама. радње. Употребљава се искључиво у зависним реченица-
ма: Кад будемо завршили посао, лакнуће нам. Гради се од →
фуријант, чешки нар. плес, брзих покрета, с контрасти- помоћног глагола бити у презенту, и радног → глаголског
ма дводелног и троделног метра. придева глагола који се мења.
Фурије, Шарл (1772–1837), франц. социјалутописта; футуризам, уметнички и књижевни покрет; 1. у Ита-
борио се за друштво у коме би организација рада била лији, покрет чији је манифест написао песник Томазо Ма-
планска а награде се давале према учинку и таленту. Први ринети (1909): славио је машине а тркачки аутомобил
се залагао за еманципацију жена, као опште мерило еман- прогласио лепшим од скулптуре античке Нике Самотрачке,
ципације друштва (→ феминизам). одбацивао је уметност прошлости и заговарао уништење
музеја. Футуристичке слике представљале су фигуре и
фуриозо (итал.), бесно, бурно; ознака за интерпрета- објекте у покрету, а поезија је користила „индустријску“
цију; каткада стоји уз неку ознаку за → темпо, нпр. Allegro сликовитост. У вези с покретом били су У. Бочони, К. Кара,
furioso. Ђ. Бала. После I свет. рата ф. се повезивао с фашизмом; 2. у
Русији, ф. траже раскидање с прошлошћу, певање о сада-
фурнир (франц.), танки листови дрвета добијени ре- шњости (она је „очекивање будућности“); нов доживљај
зањем или љуштењем (тополе, храста, букве), за прои- казује се новим језиком, „заумним“: смисаоне целине за-
зводњу шпер плоча, и од племенитих врста дрвета (ораха, мењују асоцијативни звучни низови. Ствараоци: В. Мајаков-
махагонија, итд.), за облагање намештаја и елемената енте- ски, В. Хлебњиков.
ријера. Након облагања, ф. се бруси и лакира.
Фуџијама, планина у центр. делу Јапана, највиша у
земљи (3.776 m); активни вулкан. Налази се близу обале Па-
цифика у сред. делу Хоншуа; сматра се светим симболом
Јапана. Припада национ. парку Фуџи-Хаконе-Изу.
Фуџијама
998