Page 28 - 504_sveznanje
P. 28

F            функционални стил



                   цајем дарвинизма и прагматизма. Насупрот → структура-
                   листичкој психологији, предмет ф. п. су менталне операције,   фуснота, белешка испод текста, обично написана сит-
                   процес свести, понашање и њихова функција у прилагођа-  нијим словима, којом се део текста додатно објашњава или
                   вању.                                допуњава. Обележава се звездицом (*) или ситном бројком
                                                        ( 1, 2, 3...  ).
                   функционални стил, → језички варијетет настао у
                   зависности од области у којој се језик употребљава. На об-  футур I, → глаголски облик, означава радњу која ће се
                   разовање ф. с. утиче: функција коју језик треба да испуни   догодити у будућности: Сутра ћемо се договорити о свему.
                   (информативна, поетска, убеђивачка и сл.), медијум оства-  Може означавати и радњу која је уследила за неким
                   рења језика (говорење или писање), ситуација (приватна   прошлим тренутком (приповедачки футур: После пропасти
                   или службена) итд. Ф. с. можемо поделити на: 1. књижевно-  I срп. устанка, Вук ће отићи у Беч); има и модална значења,
                   уметнички стил и 2. стилове нефикције; ове друге делимо   кад означава заповест (Сада ћете отићи иза). Гради се од
                   на 2а) стил личне комуникације (разговорни) и 2б) стилове   ненаглашеног облика презента → помоћног глагола хте­
                   јавне комуникације – научни, административни, публици-  ти и → инфинитива глагола који се мења.
                   стички и др.
                                                        футур II, → глаголски облик, означава неостварену
                   фуран, кисеонични аналог тиофена, С Н О; најрашире-  радњу за коју говорник претпоставља да ће се догодити у
                                           4 4
                   нији дериват ф. је фурфурал, који настаје хидролизом пен-  будућности, пре, за време или после неке др. будуће
                   тозана у мекињама.                   радње. Употребљава се искључиво у зависним реченица-
                                                        ма: Кад будемо завршили посао, лакнуће нам. Гради се од →
                   фуријант, чешки нар. плес, брзих покрета, с контрасти-  помоћног глагола бити у презенту, и радног → глаголског
                   ма дводелног и троделног метра.      придева глагола који се мења.
                   Фурије, Шарл (1772–1837), франц. социјалутописта;   футуризам, уметнички и књижевни покрет; 1. у Ита-
                   борио се за друштво у коме би организација рада била   лији, покрет чији је манифест написао песник Томазо Ма-
                   планска а награде се давале према учинку и таленту. Први   ринети (1909): славио је машине а тркачки аутомобил
                   се залагао за еманципацију жена, као опште мерило еман-  прогласио лепшим од скулптуре античке Нике Самотрачке,
                   ципације друштва (→ феминизам).      одбацивао је уметност прошлости и заговарао уништење
                                                        музеја. Футуристичке слике представљале су фигуре и
                   фуриозо (итал.), бесно, бурно; ознака за интерпрета-  објекте у покрету, а поезија је користила „индустријску“
                   цију; каткада стоји уз неку ознаку за → темпо, нпр. Allegro   сликовитост. У вези с покретом били су У. Бочони, К. Кара,
                   furioso.                             Ђ. Бала. После I свет. рата ф. се повезивао с фашизмом; 2. у
                                                        Русији, ф. траже раскидање с прошлошћу, певање о сада-
                   фурнир (франц.), танки листови дрвета добијени ре-  шњости (она је „очекивање будућности“); нов доживљај
                   зањем или љуштењем (тополе, храста, букве), за прои-  казује се новим језиком, „заумним“: смисаоне целине за-
                   зводњу шпер плоча, и од племенитих врста дрвета (ораха,   мењују асоцијативни звучни низови. Ствараоци: В. Мајаков-
                   махагонија, итд.), за облагање намештаја и елемената енте-  ски, В. Хлебњиков.
                   ријера. Након облагања, ф. се бруси и лакира.
                                                        Фуџијама, планина у центр. делу Јапана, највиша у
                                                        земљи (3.776 m); активни вулкан. Налази се близу обале Па-
                                                        цифика у сред. делу Хоншуа; сматра се светим симболом
                                                        Јапана. Припада национ. парку Фуџи-Хаконе-Изу.





















                                  Фуџијама

                 998
   23   24   25   26   27   28