Page 16 - 501_larus

Aleksandar I od Batenberga
osvojio Vavilon i Suzu, spalio Per-
sepolj i došao do Inda. Međutim,
njegova izmorena vojska 324. go-
Dunav Aleksandrija dine p.n.e.vratila se u Suzu.
Jaksart
Eshata
Genije strategije, Aleksandar je od
Oksus
MAKEDONIJA oca nasledio usavršenu vojnu for-
Pela
-334 maciju, pokretljivu i laku za mane-
h h Granik Aleksandrija vrisanje, koja je mnogo dugovala
Aleksandrija JERMENIJA Margijana
Troadska Epaminondinoj tebanskoj falangi.
-333 Is Tigar -331 Aleksandrija Makedonska vojska bila je dvo-
-333
Halikarnas h h h h Gaugamela na Kavkazu -326 struko podeljena. Imali su konjicu
Aleksandrija M E D I J A Aleksandrija Orno
Arijanska
na Isu Eufrat Arbela PA R T I J A i pešadiju, izdeljene na lake i teške
-332 Ind jedinice. U takvoj vojsci falanga je
Tir Aleksandrija zauzimala centralno mesto, iako je
Damask Suza u Arahoziji
Aleksandrija -332 Vavilon Aleksandrija Aleksandrija bila samo deo njenog suptilnog i
Gaza Proftazija
složenog sastava. Falanga se formi-
Aleksandrija Persepolj Aleksandrija rala u toku bitke, njenu osnovu je
Amonova Memfis u Haraksu u Karmaniji
Oaza činio red ljudi koji je podrazumevao
E G I PAT do 16 vojnika u dubinu. Aleksandar
je ispoljio originalnost na strategij-
Teba
skom planu tako što je postojeći
raspored prilagodio novim okolno-
Nil
stima. U njegovoj vojsci našli su se
put Grad koji je Imperija osim Makedonaca i brojni stranci
* , ä ä -ä ,ä 6 " Aleksandra h Bitke Opsada osnovao Aleksandra Velikog (Tračani, Krićani itd.). Shvatio je i
Velikog Aleksandar
da je srce protivnikovih vojnih sna-
Jugoslavije. Aleksandar I zavodi tzv. premoći pravoslavlja i ruskog naro- ga tamo gde je politička komanda
Šestojanuarsku diktaturu (1929), da. Radio je na zbližavanju s Fran- vojske, tj. vladar. Napade je stoga
raspuštajući parlament i zabranju- cuskom (francusko-ruski savez, usmeravao upravo ka toj tački.
jući rad političkih stranaka. Dve go- 1891–1894). Za vreme njegove Uređenje carstva. Aleksandar je zadr-
dine kasnije, Oktroisanim ustavom vladavine Carstvo je doživelo brz žao veći deo persijskih institucija
uvodi dvodomnu skupštinu, ali ne ekonomski razvoj. (sistem dažbina, podelu na satra-
odustaje od centralističkog uređe- Aleksandar III Veliki, Pela, Makedo- pije), preuzeo je dvorski ceremoni-
nja. U spoljnoj politici oslanjao se nija, 356. godine p.n.e. – Vavilon jal Ahemenida i upravljao državom
na Francusku, a 1933. godine sklo- 323. godine p.n.e., kralj Makedonije kao orijentalni despot. Osnovao je
pio je savez Malu antantu. Poginuo (336–323. godine p.n.e.). brojne gradove kojima je dao ime
je u atentatu u Marselju 9. oktobra Najveći osvajač antike, sin Filipa II po sebi. Usmerio je napore ka spa-
1934, kao žrtva fašističkih separa- Makedonskog, u mladosti je bio Ari- janju grčke i persijske civilizacije,
tista. Sa suprugom, rumunskom stotelov učenik. Vojnu veštinu izučio zbog čega je i podsticao stupanje
princezom Marijom, imao je tri sina: je ratujući s Tračanima i Ilirima, a Persijanaca u vojsku i brakove iz-
Petra, Tomislava i Andreja. učestvovao je i u bitki kod Heroneje. među predstavnika ove dve zajed-
Aleksandar I od Batenberga, Verona Nasledivši ubijenog oca 336. godine nice.
1857 – Grac 1893, prvi knez Bugar- p.n.e., nastavio je da sprovodi plano- Aleksandrovi naslednici. Jedino je jaka
ske (1879–1886). Bio je primoran ve za osvajanje Azije. Aleksandrova ličnost držala carstvo
da se odrekne prestola. Početkom 334. godine p.n.e. Alek- koje je stvorio. Posle njegove smrti
Aleksandar II, Moskva 1818 – Sankt sandar je premostio Helespont carstvo su podelile njegove voj-
(Dardanele). Brojno daleko nad-
knez Aleksandar Karađorđević Peterburg 1881, car Rusije (1855– moćnija vojska persijskog cara skovođe (dijadosi). Oni će potom
1881), sin Nikolaja I. Sproveo je postati rodonačelnici dinastija
velike reforme: ukinuo kmetstvo Darija III čekala je Makedonce na koje su po njima i nazvane (Lagidi,
(1861), uveo instituciju zemstva obali Granika, rečice u Frigiji. Tu je Seleukidi itd.). Njihova kraljevstva
(1864), jednakost pred zakonom i Aleksandar odneo svoju prvu azij- činila su jedan svet od Inda do Male
obaveznu vojnu službu (1874). Po- sku pobedu (334 godine p.n.e.) Azije u kom se razvila nova grčka,
bedio je Turke u ratu 1877–1878, i zagospodario Malom Azijom. tj. helenistička civilizacija.
ali je morao da prihvati odredbe Nakon što je prešao Kilikiju 333. Aleksandar VI, svetovno ime Ro-
Berlinskog kongresa (1878), koji je godine p.n.e., Aleksandar je pora- drigo Bordžija, Hativa, Španija,
ograničio ruski uticaj na Balkanu. zio persijsku vojsku u ravnici oko 1431 – Rim 1503, papa 1492–1503.
Isa. Odbivši pregovore, nastavio
Ubili su ga nihilisti. je sistematsku blokadu istočnog Ako se ima u vidu njegov privatni
Aleksandar III, svetovno ime Rolan- Sredozemlja. Pokorio je sirijsku život, sklonost ka intrigama i nepo-
do Bandineli, Sijena – Rim 1181, obalu (osvojivši Tir i Gazu 332. go- tizam, bio je više renesansni knez
papa 1159–1181. U savezu s Lan- dine p.n.e.) i ušao u Egipat, gde nego papa. Godine 1493. podelio
gobardskom ligom vodio je borbu su ga dočekali kao oslobodioca od je novootkriveni svet na španski i
protiv Fridriha Barbarose i primorao prethodne persijske vlasti. Pošto je portugalski deo, a njihove kraljeve
ga da mu se potčini (1177). Sazvao osnovao Aleksandriju (331. godine zadužio za hristijanizaciju. Savona-
je Treći lateranski sabor 1179. godi- p.n.e.) napustio je Egipat, prešao rolu, koji je ga je optužio da vodi
ne, na kom je utvrđen način izbora Tigar i Eufrat i stupio u oblast u život neprimeren za jednog papu,
pape i učvršćen centralizam u ka- kojoj je Darije III okupio svoje sna- ekskomunicirao je 1497. godine.
toličkoj crkvi. ge. Odlučujuća bitka odigrala se Aleksandar VII, svetovno ime Fabio
Prednji deo srebrne Aleksandar III, Sankt Peterburg u prostoru između Gaugamele i Kiđi, Sijena 1599 – Rim 1667, papa
tetradrahme, izrađene u Peli (Makedo- 1845 – Livadija 1894, car Rusije Arbele oktobra 331. godine p.n.e. 1655–1667. Godine 1665. namet-
nija), na kojoj je prikazan Aleksandar (1881–1894). Vodio je reakcionarnu Ona je označila kraj dinastije Ahe- nuo obavezu potpisivanja antijan-
Veliki obučen u lavlju kožu. politiku zasnovanu na samodrštvu, menida. Aleksandar je potom senističkog obrasca.
50